Буква

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Буква (вишезначна одредница).
Буква
Efteraar.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fagales
породица: Fagaceae
род: Fagus
L.
врсте

Fagus crenata
Fagus engleriana
Fagus grandifolia
Fagus hayatae
Fagus japonica
Fagus longipetiolata
Fagus lucida
Fagus mexicana
Fagus orientalis
Fagus sylvatica

Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)

Буква (лат. Fagus) је род листопадног дрвећа који садржи око десет врста. Природно станиште му је Европа, Азија и Северна Америка. Расте у Јужној и Средњој Европи. Буква може нарасти и до четрдесет метара у висину.

Изглед[уреди]

Нарасте до 35 m. Дебљина дебла може бити и преко 1 m прсног промера. Крошња је широко заобљена. Кора стабла је светлосива (сребрнаста), танка и глатка. Пупољци су 2 цм дуги, вретенасти, отклоњени од избојка под углом од 45°. Срчика избојка је троугласта. Листови су елиптични, дуги 8 цм. Руб листа је таласаст и фино трепавичасто длакав. Лист је у младости богат витамином Ц. Цветови су једнополни у ресастим, главичастим цвастима. Мушки су у округлим ресама на дугој стапки, женски по два цвета у купули, која је обрасла кончастим љускама. Купула настаје разрастањем дршке цвасти.

За време цветања купула је мека, после отврдне и постане дрвенаста, а стипуле се претворе у дуге бодљике или љуске. Цвета после листања, у априлу или мају. Мушки и женски цветови су на овогодишњим изданцима. У купули су два плода, који се зову буквице, смеђи су, троугласти, јестиви у нужди. Дозревају у септембру или почетком октобра, а опадају после првих мразева у октобру или почетком новембра. У једном килограму има 3.600 до 6.800 буквица. Клијавост је краткотрајна, око 6 месеци, а износи просечно око 35%. Зрела купула пуца на 4 дела. Буквица има два месната, лепезаста котиледона. Први листови су наспрамни. Опрашивање ветром. Пуним уродом рађа сваке 7. до 12. године. Почиње да плодоноси у старости од 40 до 50 година.

Употреба[уреди]

Буква је пре свега дрво које се користи за израду намештаја; затим и као огревно дрво. У спремању хране буква има посебно место, јер се сматра да је њено дрво најбоље гориво за димљење меса и рибе.

Лист се може јести (кад је млад) у несташици друге хране, или као укусна и здрава салата.

Буквица (плод) се не сме јести сиров у већој количини, јер садржи алкалоид фагин. Печењем на температури већој од 100 °C, фагин се распада, па се печени плодови могу јести у неограниченој количини. Плод се такође може користити и као замена за кафу, или млевен, као додатак хлебном брашну.

Из плода се може цедити јестиво уље, које је добро и у техници. Уље не садржи фагин, а од килограма плода добија се око пола килограма уља.

Еколошка својства[уреди]

Букове шуме долазе на свим матичним супстратима (базофилни, неутрофилни, ацидофилни). Подноси засену најбоље од листопадног дрвећа. Поник је осетљивији на мраз и сунцожар. Кора је танка, па је осетљива на нагло осветљење. Добро се закорењује, корен се одлично прилагођује условима на терену, отпорна је на ветрове. Тражи свеже тло. Ретко расте у низијама, а успева све до висине од 2000 метара.

Спољашње везе[уреди]