Острозуб (планина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Острозуб.
Острозуб
Selo Ostrozub na planini Ostrozub.JPG
Село Острозуб на планини Острозуб
Географске карактеристике
Највиша тачка Острозупска чука
Надморска висина 1546 m
Координате 42°52′56″ СГШ; 22°14′51″ ИГД / 42.882222° СГШ; 22.2475° ИГД / 42.882222; 22.2475 Координате: 42°52′56″ СГШ; 22°14′51″ ИГД / 42.882222° СГШ; 22.2475° ИГД / 42.882222; 22.2475
Географија
Острозуб на мапи Србије
Острозуб
Острозуб
Државе  Србија

Острозуб је планина у Србији, огранак Чемерника, према Власотинцу, кога поједини географи третирају као посебну планину.

Највиши врх Острозуба је Острозупска чука - 1.546 m. Испод њега је истоимено село Острозуб, које припада црнотравској општини. На изворишту Острозупске реке, десне притоке Рупске реке (Козарачка река) је заштићена зона ловорвишње "Зеленичје", односно природни резерват ретке и специфичне реликтне заједнице букве и ловорвишње (Прунус лаурацератус), односно "зеленичја", како га у народу зову.

Поред ове, на Острозубу су присутне ретке биљне врсте: расцепкани месечинац (Botrichium multifidum Gmel Rup.), врста папрати, ребрача (Blechnum spicant L. Roth), такође врста папрати, пречица (Lycopodium clavatum L) и, (према Флори СР Србије IV, pp. 254), росуља (Drosera rotundifolia L.), чије постојање неки научници у најновије време нису могли да потврде.

Са друге стране Острозупске чуке су плочасте заравни Чобанац и Поље, на 1.400 m, које су раскрсница путева што су некада водили из Власотинца преко Горње Лопушње, Бистрице и Бистричких Механа за Чемерник и Власину, односно за Црну Траву и Рупље. Као и Чемерник, и Острозуб је обрастао боровницом, богат пашњацима, буковом шумом и здравом водом.

О Илиндану, 2. августа, на Чобанцу се одржава велики народни вашар.

Литература[уреди]

  • Панчић, Ј. (1887): Der Kirschlober im Sud-Osten von Serbien. - Konglich-serbische Staatsbuchdruckerei, Београд
  • Илић, Е. (1951): Прилог познавању екологије Prunus laurocerasus L. на Острозубу у Србији. - Српска академија наука, Зборник радова 11, Институт за екологију и биогеографију 2: 253-258.
  • В. Стаменковић, Н. Ранђеловић (2006): Флористичке реткости у околини Власотинца, Власотиначки зборник, 2: 359 - 366.
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе[уреди]