Kvazisatelit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dijagram kvazisatelistke orbite

Kvazisatelit je objekat specifične koorbitalne konfiguracije u orbitalnoj rezonanciji od 1:1 u odnosu na planetu oko koje ostaje u neposrednoj blizini tokom velikog broja orbitalnih perioda.

Orbitalni period oko Sunca i pripadajuće planete kod kvazisatelita je jednak, a jedina razlika je u ekscentricitetu orbite koji je kod kvazisatelita obično veći. Gledano iz perspektive planete, kvazisatelit ima retrogradnu i veoma izduženu putanju oko iste.

Od „pravih satelita“ razlikuju se po tome što se nalaze izvan planetarnog gravitacionog polja koje satelite drži u pravilnim orbitama oko planete (zona Hilove sfere) i imaju nestabilnu rezonanciju. To znači da kvazisateliti tokom vremena mogu da promene rezonanciju svog kretanja i da se znatno udalje od planete, ali i da se kasnije ponovo vrate u kvazisatelitsku orbitu.[1]


Primeri kvazisatelita u Sunčevom sistemu[uredi | uredi izvor]

Na izgled asteroid 3753 Kruitne i Zemlja slede jedno drugo u svojim orbitama.
Zemlja

Zaključno sa 2012. godinom planeta Zemlja je imala registrovano nekoliko kvazisatelita:(164207) 2004 GU9,[2] (277810) 2006 FV35[3] i 2010 SO16.[4] 3753 Cruithne,[5] 2002 AA29,[1] i 2003 YN107 su označeni kao patuljasti planetoidi čije orbite mogu evoluirati u kvazisatelitske, dok je 2003 YN107 bio u kvazisatelitskoj orbiti od 1996. do 2006. godine.

Venera

Venera ima jedan kvazisatelit asteroid 2002 VE68 koji takođe preseca orbite Merkura i Zemlje. Pretpostavlja se da je u kvazisatelitskoj orbiti oko Venere oko 7.000 i da će da promeni orbitalnu poziciju u narednih 500 godina.[6]

Neptun

Asteroid (309239) 2007 RW10s se nalazi u kvazisatelitskoj orbiti oko Neptuna već oko 12.500 godina, i pretpostavke su da će i narednih 12.500 godina biti u ovoj rezonanciji.[7]

Ostale planete na osnovu nekih simulacija u laboratorijskim uslovima naučnici su zaključili da su planete Uran i Neptun takođe imale kvazisatelite u vreme nastanka Sunčevog sistema pre oko 4,5 milijarde godina,[8] dok su se kvazisatelitske orbite oko Jupitera održale oko 10 miliona godina, odnosno oko 100.000 godina oko Saturna.
Veštački kvazisateliti

Godine 1989. sovjetska sonda Fobos 2 je lansirana u kvazisatelitsku orbitu oko marsovog meseca Fobosa. Sonda se u orbiti poluprečnika oko 100 km od meseca zadržala nekoliko meseci, da bi potom bila izgubljena usled kvara na kontrolnim panelima.[9]

Slučajni kvazisateliti

Postoje objekti koji se nalaze u kvazisatelitskim orbitama oko pripadajućih im nebeskih tela iako se ne nalaze pod njihovim gravitacionim uticajima.[10] Takvi kvazisateliti su karakteristični za patuljaste planete poput Cerere, Veste i Plutona i obično su pod gravitacionim uticajem susednih masivnijih objekata.[10][11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Connors, Martin; Chodas, Paul; Mikkola, Seppo; Wiegert, Paul; Veillet, Christian; Innanen, Kimmo (2002). „Discovery of an asteroid and quasi-satellite in an Earth-like horseshoe orbit”. Meteoritics & Planetary Science. 37 (10): 1435—1441. Bibcode:2002M&PS...37.1435C. doi:10.1111/j.1945-5100.2002.tb01039.x. 
  2. ^ Brasser, R.; et al. (septembar 2004). „Transient co-orbital asteroids”. Icarus. 171 (1): 102—109. Bibcode:2004Icar..171..102B. doi:10.1016/j.icarus.2004.04.019. 
  3. ^ „Dynamical evolution of Earth’s quasi-satellites: 2004 GU9 and 2006 FV35”. Icarus. 209 (2): 488—493. oktobar 2010. Bibcode:2010Icar..209..488W. doi:10.1016/j.icarus.2010.05.012. 
  4. ^ Braconnier, Deborah (6. 4. 2011). „New horseshoe orbit Earth-companion asteroid discovered”. PhysOrg. Pristupljeno 6. 4. 2011. 
  5. ^ Christou, Apostolos A.; Asher, David J. (2011). „A long-lived horseshoe companion to the Earth”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 414 (4): 2965—2969. Bibcode:2011MNRAS.414.2965C. arXiv:1104.0036 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2011.18595.x. 
  6. ^ Mikkola, S.; Brasser, R.; Wiegert, P.; Innanen, K. „Asteroid 2002 VE68, a quasi-satellite of Venus”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 351 (3): L63—L65. Bibcode:2004MNRAS.351L..63M. 
  7. ^ de la Fuente Marcos, C.; de la Fuente Marcos, R. (septembar 2012). „(309239) 2007 RW10: a large temporary quasi-satellite of Neptune”. Astronomy and Astrophysics Letters. 545: L9. Bibcode:2012A&A...545L...9D. arXiv:1209.1577 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361/201219931. 
  8. ^ Wiegert, P.; Innanen, K. (2000). „The stability of quasi satellites in the outer solar system”. The Astronomical Journal. 119 (4): 1978—1984. Bibcode:2000AJ....119.1978W. doi:10.1086/301291. Arhivirano iz originala 04. 08. 2012. g. Pristupljeno 02. 05. 2014. 
  9. ^ Green, LM; Zakharov, AV; Pichkhadze, KM. „Čto mы iщem na Fobose” [What we are looking for [on] Phobos] (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 7. 2009. g. 
  10. ^ a b de la Fuente Marcos, C.; de la Fuente Marcos, R. (2012). „Plutino 15810 (1994 JR1), an accidental quasi-satellite of Pluto”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. arXiv:1209.3116 Slobodan pristup.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  11. ^ „Pluto's fake moon”. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. Pristupljeno 24. 9. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квазисателит&oldid=26897653”