Ексцентрицитет орбите

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врсте орбите

У астрономији, ексцентрицитет орбите је један од орбиталних елемената и важна особина путања небеских тела у простору: (планета око Сунца, сателита око планета...). Говори нам колико путања неког небеског тела одступа од кружне. Што је ексцентрицитет већи путања небеског тела је издуженија. Углавном се обележава малим словом е.

Врсте ексцентрицитета[уреди]

Ако објекат има ексцентрицитет нула (e = 0) онда он има кружну путању. Овакав случај је идеализован и не постоји у природи.

Ако је ексцентрицитет путање између нуле и један (0 < е < 1) путања је елиптична. Ако је неко тело гравитационо везано за неко друго ( Земља је гравитационо везана за Сунце) имаће елиптичну путању око центра масе система.

Ако је ексцентрицитет једнак јединици (е = 1) путања је параболична. Овај случај је такође идеализован. Ипак, има доста тела која имају елиптичну путању са великим ексцентрицитетом који тежи јединици, па се може рећи да је њихова путања параболична. Рецимо, дугопериодичне комете најчешће имају екцентрицитете е > 0.95.

Објекти са путањом ексцентрицитета изнад јединице (е > 1) имају хиперболичну путању. Односно тај објекат није гравитационо везан за систем у односу на који има хиперболичну путању. Рецимо, ако би неко тело пролетело поред Земље великом брзином, довољном да га Земља не зароби у своју орбиту, оно ће имати хиперболичну орбиту у односу на Земљу (а ако припада Сунчевом систему, имаће елиптичну путању у односу на Сунце).

Извори[уреди]