Keramb
Keramb je u grčkoj mitologiji bio najveći pevač svog vremena, prvi smrtnik koji je pevao uz liru i izumitelj siringe.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Bio je sin Eusira i nimfe Ejdoteje. Posedovao je stada koja je čuvao u podnožju planine Otris u Tesaliji. Društvo su mu pravile nimfe, koje su volele da igraju uz njegovu svirku i pesmu. Jednog leta ga je Pan posavetovao da se sa stokom spusti u dolinu, jer je predviđao oštru zimu na planini, ali je Keramb bio suviše samouveren i nije poslušao savet. Čak, počeo je da se podsmeva nimfama, za koje je tvrdio da nisu Zevsove kćerke, već da su im roditelji Sperhej i Dejno, a i da ih je Posejdon pretvorio u topole kako bi se lakše domogao njihove sestre Diopatre. U prvo vreme nimfe nisu reagovale na ove uvrede, ali kada je došla zima i kada su staze i stoka bili zavejani snegom, pretvorile su Keramba u jelenka čiji rogovi podsećaju na njegovu liru.[1]
Prema drugoj priči, nimfe su bile naklonjene ovom pevaču i kada je nastupio potop u doba Deukaliona, spasile su mu život tako što su ga preobrazile u jelenka i tako omogućile da leti.[1] O Kerambu (ili Terambu[2]) su pisali Ovidije u „Metamorfozama“ i Antonin Liberal u istoimenom delu.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ Greek Myth Index: Terambus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2010), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Cerambus to Clytodora