Овидијеве Метаморфозе
![]() |
Метаморфозе је еп који је Овидије, већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе Августа.[1]
Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен фантастиком.
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој opus perpetuum, еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловор, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Ovid's Metamorphoses (Translation), pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, 1978. ISBN 978-0-8338-0184-5, LCCN 77-20716.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Овидијеве Метаморфозе на Викимедијиној остави. |