Klasična svinjska kuga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Krvarenje na bubrezima karakteristično za klasičnu svinjsku kugu

Klasična kuga svinja je infektivna bolest svinja koja često dovodi do teške akutne bolesti sa visokim morbiditetom i velikim mortalitetom.

Uzročnik pripada grupi RNK virusa. U prirodnim uslovima životinja se zarazi kroz probavni trakt, a izvori zaraze su: životinje u inkubaciji, bolesne životinje, leševi životinja uginulih od svinjske kuge, otpaci te predmeti kontaminirani uzročnikom.

Oblici bolesti[uredi | uredi izvor]

Perakutni oblik - je veoma redak; javljaju se diskretne promjene: crvenilo sluznica i na njima sitna krvarenja.

Akutni oblik - krvarenja na koži, zatim jaka krvarenja na grkljanu, dušniku i u parenhimu pluća. Krupozna pneumonija hemoragičnog karaktera. Karakteristično za svinjsku kugu je gnojni konjuktivitis, tj. očni kapci su slepljeni zbog sušenja iscetka.

Hronični oblik - životinja je mršava, anemična. Karakteristično za hronični oblik je nalaz butona u debelom crevu. Kod svinjske kuge javlja se još i povišena temperatura, brzo i otežano disanje. Životinja se teško kreće, uglavnom leži.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenja nema, može se koristiti hiperimuni serum protiv svinjske kuge i simptomatska terapija. Vrlo je bitna profilaksa sa vakcinom protiv svinjske kuge.

Zaštita[uredi | uredi izvor]

Svrstava se u kategoriju Naročito opasnih zaraznih bolesti, prvenstveno zbog toga što se lako širi kroz prijemčivu populaciju svinja i ne poznaje granice, fizičke ili administrativne.

Virus KKS nije patogen za čoveka ni za druge životinjske vrste. Za svinje je veoma patogen. Neke forme virusa dovode do lakšeg oblika bolesti ali se prenose i na potomstvo pa se prasad rađaju slaba i nevitalna ili dolazi do pobačaja. Zaražene svinje su često izvor zaraze jer se bolest ne prepozna lako. Slično je i kod životinja koje nose virus bez očiglednih simptoma bolesti, posebno kod tovljenika.

U zemljama u kojima postoje izvori virusa KKS i preti stalna opasnost od pojave ove infektivne bolesti primenjuje se vakcinacija i striktno sprovođenje veterinarskih higijensko-sanitarnih mera.

U zemljama EU, osim Rumuniji i Bugraskoj, KKS je iskorenjena ali propisi predviđaju mogućnost primene hitne vakcinacije u slučaju pojave bolesti a radi sprečavanje epizootije. U nekim državama (Mađarska, Slovačka, Nemačka, Italija) postoji izvor virusa u populaciji divljih svinja pa ove države povremeno prijavljuju žarišta kod divljih svinja. [1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.vet.minpolj.gov.rs/projekti/kks/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2020) Klasična svinjska kuga