Инфективна болест
Инфективне болести су врста обољења људи и животиња изазваних спољним биолошким изазивачем; микроорганизмом (бактерија, паразит, гљивица, вирус), или беланчевином (прион).[1][2][3] Инфекција сама по себи није болест, јер она само понекад доводи до обољења. Инфективне болести исказују широки спектар могућих симптома и клиничких слика развоја болести. Симптоми се могу јавити у року од неколико дана, недеља, или чак година од заразе. Зависно од личног имунитета[4] и врсте инфекције, инфективне болести могу да изазову само незнатне симптоме и прођу без посебног лечења. Неке инфекције брзо изазивају драматичне здравствене сметње. У случају сепсе, организам реагује одбрамбеном реакцијом која изазива грозницу, убрзани пулс и ритам дисања, жеђ и умор. За прогнозу инфективне болести одлучујућа је способност имунског система да елиминише узрочника болести. Медицинска наука је развила ефикасне методе за борбу против многих инфективних болести (антибиотике за елиминисање бактерија, антимикотике за борбу против гљивица и виростатике против вируса). Против неких болести развијене су вакцине. За један број инфективних болести ни данас не постоји ефикасан лек.
Проучавањем инфективних болести бави се инфектологија, а механизмима одбране огранизма бави се имунологија.[1]
Узроци[уреди | уреди извор]
Инфекције су узроковане инфективним агенсима, укључујући вирусе, вироиде, прионе, патогене бактерије, протозое, нематоде, као што су паразитске обле глисте и трихина, инсекти, као што су зглавкари, гриње, буве и уши, гљивице, лишаји и други макропаразити,[5][6] као што су пљоснати црви и други хелминти.
Домаћини се боре са инфекцијама користећи свој имунски систем. Сисарски домаћини реагирају на инфекције урођеним одговорима,[7] који често укључују упале, а затим следи адаптивни одговор.[8]
Када инфицира организам домаћина, узрочник инфекције се њиме користи како би се могао развијати и размножавати, обично на штету домаћина. Узрочници инфекције или патогени, ометају нормално функционисање организма домаћина што може имати негативне последице, попут хроничних рана које не зарастају, гангрене, губитка екстремитета и чак смрти. Упала је једна од реакција на инфекцију.
Патогенима се обично сматрају микроскопски организми и, поред горенаведених, ту су и разне врсте паразита и гљивица. Медицина инфективних болести се бави изучавањем патогена и инфекција. Инфекције су узрок заразних болести, али свака инфекција увек не изазива болест. Постоји више фактора који могу да имају утицај на то, као што су карактеристике самог микроорганизма - патогена: заразност, продорност, упорност, виталност, вирулентност и патогеност. Битни су и фактори попут начина уласка микроорганизма у тело домаћина, почетни број микроорганизама и њихова моћ. На пример стафилококе су обично безазалене када се налазе на кожи, али ако допру у стерилна подручја унутар организма, као што су зглобови или трбушна марамица, тада узрокују велике проблеме домаћину. Значајне су и карактеристике макроорганизма, домаћина, и његовог имунског система: снага имунитета генерално, тренутна снага имунитета и карактеристике околине. Овде се могу убројати климатски услови, али и социо-економски услови у којима живи нападнути организам (и патоген).
Подела инфекција према симптомима:
- инфекције код којих се не јављају видљиви симптоми болести,
- инфекције са слабо израженим симптомима,
- инфекције са видљиво израженим клиничким симптомима.
Само овај последњи тип се рачуна као заразна болест.
Инфекције према узроку[уреди | уреди извор]
И бактеријске и вирусне инфекције могу узроковати сличне симптоме у које се могу убројати осећај слабости, повишена телесна температура и дрхтање. Понекад је медицинском особљу тешко да утврдити узрок дате инфекције. Веома је важно да се уочи разлика између инфекција према њиховом узроку како би се одредио адекватан третман и терапија. Вирусне инфекције се не могу излечити применом антибиотика.
| Карактеристике | Вирус | Бактерија |
|---|---|---|
| Типски симптоми | Вирусне инфекције обично погађају цели систем, односно више органа истовремено: цурење носа, зачепљење синуса, кашаљ, болови у телу итд. Понекад погађају само један део тела, као код конјуктивитиса и херпеса. Мали број вирусних инфекција је болан, попут херпеса. Бол се може описати као свраб или печење. | Класични симптоми бактеријске инфекције се манифестују локално: црвенило, топлота, оток и бол. Бол је управо значајан симптом који се јавља само у погођеном делу тела. Нпр. ако се рана посекотине зарази бактеријама, осјећа се бол. Бол у грлу изазван бактеријском инфекцијом често је више изражен на једној страни грла. Исто је и код ушију, ако је у питању само једно уво, онда је узрок заразе вероватно бактеријски. Гнојне инфекције нису увек бактеријске. |
| Узрок | Патогени вируси | Патогене бактерије |
Колонизација[уреди | уреди извор]
Под колонизацијом се подразумева насељавање и опстанак микроорганизама у телу домаћина. Сви макроорганизми или вишећелијски организми су у одређеној мери колонизовани од спољашњњим организама и у већини случајева њихово присуство није штетно или је чак и корисно за домаћина. Овде се могу споменути анаеробне (није им потребан кисеоник за живот) бактерије које колонизују црева сисара и стафилококе које живе на кожи. Ниједан од ових примера не представља инфекцију. Разлика између колонизације и инфекције је ствар околности. Непатогени организми у одређеним условима могу постати патогени. С друге стране, чак и најзаразнији патогени не могу изазавати инфекцију, ако нису испуњени потребни услови. Неки од примера су и бактерије Corynebacteria и Viridans streptococci које спречавају продор и колонизацију патогених бактерија и тако остварују симбиотички однос са домаћином, спречавајући инфекције и поспешујући зарастање рана.
Најзначајније инфективне болести[уреди | уреди извор]
Бактеријске[уреди | уреди извор]
| Болест | Изазивач(и) |
| антракс | Bacillus anthracis |
| бактеријски менингитис | група B streptococcus (код новорођенчади) Neisseria meningitidis, Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae (код деце) N. meningitidis, S. pneumoniae, L. monocytogenes, Mycobacterium tuberculosis (код одраслих) |
| ботулизам | Clostridium botulinum |
| болест после мачје огреботине | Bartonella |
| бруцелоза | Brucella spp. |
| велики кашаљ | Bordetella pertussis |
| гонореја | Neisseria gonorrhoeae |
| дифтерија | Corynebacterium diphtheriae |
| епидемијски тифус | Rickettsia prowazekii |
| ешерихија коли | Corynebacterium diphtheriae |
| импетиго | Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes |
| кампилобактериоза | Campylobacter jejuni |
| колера | Vibrio cholerae |
| крпељни тифус | Coxiella burnetii |
| куга | Yersinia pestis |
| лајмска болест | Borrelia burgdorferi, Borrelia afzelii, Borrelia garinii |
| легионарска болест | Legionella |
| лепра | Mycobacterium leprae, Mycobacterium lepromatosis |
| лептоспироза | Leptospira interrogans |
| листериоза | Listeria monocytogenes |
| мелиоидоза | Burkholderia pseudomallei |
| метицилин резистентни стафилококус ауреус | Staphylococcus aureus |
| пнеумококална пнеумонија | Streptococcus pneumoniae (и друге) |
| реуматична грозница | Streptococcus pyogenes |
| роки маунтин тачкаста грозница | Rickettsia rickettsii |
| салмонелоза | Salmonella |
| сифилис | Treponema pallidum pallidum |
| тетанус | Clostridium tetani |
| тифус | Rickettsiae |
| тифоидна грозница | Salmonella enterica serovar Typhi |
| трахом | Chlamydia trachomatis |
| туберкулоза | Mycobacterium tuberculosis (и друге) |
| туларемија | Francisella tularensis |
| уринарне инфекције | Chlamydia trachomatis, Neisseria gonorrheae |
| хламидијаза | Chlamydia psittaci |
| шарлах | Streptococcus pyogenes |
| шигелоза | Shigella |
Паразитске[уреди | уреди извор]
- изазивач: протозое
- изазивач: црви - хелминтијазе
- изазивач: спољни паразити - ектопаразитозе
- инфекција вашима
Гљивичне[уреди | уреди извор]
| болест | изазивач(и) |
| аспергилоза | Aspergillus fumigatus (и друге) |
| атлетско стопало | Trichophyton rubrum, Epidermophyton floccosum |
| бластомикоза | Blastomyces dermatitidis |
| кандидоза | Candida albicans (и друге) |
| кокцидиоидомикоза | Coccidioides immitis, C. posadasii |
| криптококоза | Cryptococcus neoformans, Cryptococcus gattii |
| хистоплазмоза | Histoplasma capsulatum |
Вирусне[уреди | уреди извор]
- прехлада (ринитис)
- грип
- хепатитис (А, Б, Ц, Д, Е, Ф, Г)
- полиомијелитис
- беснило
- ебола
- жута грозница
- херпес
- велике богиње
- мале богиње
- црвенка
- сида
- варичела
Прионске[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ур. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X.
- ^ Definition of "infection" from several medical dictionaries – Приступљено 2012-04-03
- ^ „Utilizing antibiotics agents effectively will preserve present day medication”. News Ghana. 21. 11. 2015. Приступљено 21. 11. 2015.
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Poulin, Robert; Randhawa, Haseeb S. (фебруар 2015). „Evolution of parasitism along convergent lines: from ecology to genomics”. Parasitology. 142 (Suppl 1): S6—S15. PMC 4413784
. PMID 24229807. doi:10.1017/S0031182013001674.
- ^ Poulin, Robert (2011). Rollinson, D.; Hay, S. I., ур. The Many Roads to Parasitism: A Tale of Convergence. Advances in Parasitology. Academic Press. стр. 27—28. ISBN 978-0-12-385897-9.
- ^ Janeway C, Travers P, Walport M, Shlomchik M (2001). Immunobiology (Fifth изд.). New York and London: Garland Science. ISBN 978-0-8153-4101-7.
- ^ Signore, Alberto (2013). „About inflammation and infection” (PDF). EJNMMI Research. 8 (3).
- ^ Bentivoglio, M; Pacini, P (1995). „Filippo Pacini: A determined observer” (PDF). Brain Research Bulletin. 38 (2): 161—5. CiteSeerX 10.1.1.362.6850 . PMID 7583342. doi:10.1016/0361-9230(95)00083-Q.
- ^ Howard-Jones, N (1984). „Robert Koch and the cholera vibrio: a centenary”. BMJ. 288 (6414): 379—81. PMC 1444283 . PMID 6419937. doi:10.1136/bmj.288.6414.379.
- ^ Stephenson-Famy, A; Gardella, C (децембар 2014). „Herpes Simplex Virus Infection During Pregnancy.”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 41 (4): 601—14. PMID 25454993. doi:10.1016/j.ogc.2014.08.006.
- ^ Steiner, I; Benninger, F (децембар 2013). „Update on herpes virus infections of the nervous system.”. Current Neurology and Neuroscience Reports. 13 (12): 414. PMID 24142852. doi:10.1007/s11910-013-0414-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Janeway C, Travers P, Walport M, Shlomchik M (2001). Immunobiology (Fifth изд.). New York and London: Garland Science. ISBN 978-0-8153-4101-7.</ref> који често укључују упале, а затим следи адаптивни одговор.<ref>Signore, Alberto (2013). „About inflammation and infection” (PDF). EJNMMI Research. 8 (3).
- Poulin, Robert (2011). Rollinson, D.; Hay, S. I., ур. The Many Roads to Parasitism: A Tale of Convergence. Advances in Parasitology. Academic Press. стр. 27—28. ISBN 978-0-12-385897-9.
- Stvrtinová V, Jakubovský J, Hulín I (1995). „Inflammation and Fever”. Pathophysiology: Principles of Disease. Computing Centre, Slovak Academy of Sciences: Academic Electronic Press. Архивирано из оригинала 18. 6. 2007. г.
- Janeway CA, Travers P, Walport M, Shlomchik MJ (2005). Immunobiology. (6th изд.). Garland Science. ISBN 978-0-443-07310-6.
- Alberts B, Johnson A, Lewis J, Raff M, Roberts K, Walters P (2002). Molecular Biology of the Cell (Fourth изд.). New York and London: Garland Science. ISBN 978-0-8153-3218-3.
- Janeway C (2005). Immunobiology (6th изд.). Garland Science. ISBN 978-0-443-07310-6.
- Klingemann HG (2010). „Development and testing of NK cell lines”. Ур.: Lotze MT, Thompson AW. Natural killer cells - Basic Science and Clinical applications. стр. 169—75.
- Doan T (2008). Immunology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 172. ISBN 978-0-7817-9543-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- European Center for Disease Prevention and Control
- U.S. Centers for Disease Control and Prevention
- Infectious Disease Society of America (IDSA)
- Infectious Disease Index of the Public Health Agency of Canada (PHAC)
- Vaccine Research Center Information concerning vaccine research clinical trials for Emerging and re-Emerging Infectious Diseases.
- Infection Information Resource
- Microbes & Infection (journal)
- Knowledge source for Health Care Professionals involved in Wound management[мртва веза] www.woundsite.info
- Table: Global deaths from communicable diseases, 2010 – Canadian Broadcasting Corp.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |