Pređi na sadržaj

Kleopatra alhemičarka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kleopatra Alhemičarka
Maštoviti prikaz Kleopatre alhemičarke iz Milijusove Bazilike filozofije „Pečati filozofa“ iz 1618. godine.
Datum rođenjanepoznat

Kleopatra alhemičarka (grč . Κλεοπατρα; oko 3. veka n.e.) je bila grčka alhemičarka, pisac i filozof. Eksperimentisala je sa praktičnom alhemijom i navodno je bila jedna od četiri žene alhemičarke koje su mogle da proizvedu kamen mudrosti. Neki pisci je smatraju pronalazačem alembika, aparata za destilaciju.[1]

Čini se da je Kleopatra alhemičar bila aktivna u Aleksandriji u 3. ili 4. veku nove ere. Povezana je sa školom alhemije koju su predstavljali Marija Jevrejka i Komarije. Ovi alhemičari su koristili složene aparate za destilaciju i sublimaciju.[2]

Identitet i pogrešni nazivi

[uredi | uredi izvor]

Kleopatra je pseudonim za nepoznatog autora ili grupu autora. Ona nije ista osoba kao Kleopatra VII. Ipak, u nekim kasnijim delima se pominje kao Kleopatra, kraljica Egipta.[3] Jedan primer toga može se naći u Basilica Philosophica Johana Daniela Milijusa (1618), gde je njen pečat prikazan uz moto: „Božansko je skriveno od ljudi po mudrosti Gospodnjoj“.[4] Takođe je povezana sa Kleopatrom lekarom. Njih dve su navodno živele u isto vreme i za njih se kaže da imaju slične stilove u svom pisanju, obe imaju veličanstvene slike.[5]

Doprinosi alhemiji

[uredi | uredi izvor]

Kleopatra je bila temeljna figura u alhemiji, savremena ili čak pre datiranja Zosima iz Panopolisa. Majkl Majer, autor knjige Atalanta Fugiens (1618), navodi je kao jednu od četiri žene koje su znale da naprave kamen mudrosti.[6] Kleopatra se sa velikim poštovanjem pominje u arapskoj enciklopediji Kitāb al-Fihrist iz 988. godine. Ponekad joj se pripisuje pronalazak alembika.[7] Takođe pokušavajući da kvantifikuje alhemiju i njene eksperimente, Kleopatra je radila sa tegovima i merama.[8]

Preživela su tri alhemijska teksta vezana za Kleopatru. Tekst pod naslovom Dijalog Kleopatre i filozofa postoji, ali joj se ne može pripisati.[9] Džek Lindzi naziva ovaj diskurs „najmaštovitijim i najdublje osećajnim dokumentom koji je ostavio alhemičar”.[10]

  • Εκ των Κλεοπατρας περι μετρων και σταθμων. („O tegovima i merama“)
  • Χρυσοποιια Κλεοπατρας („Kleopatrino stvaranje zlata“)
  • Διαλογος φιλοσοφων και Κλεοπατρας („Dijalog filozofa i Kleopatre“)

Kleopatrina upotreba slika odražava začeće i rođenje, obnavljanje i transformaciju života.

Kleopatrina Hrizopeja

[uredi | uredi izvor]

Kleopatra je najpoznatija po Hrizopeji Kleopatre (grč. Χρυσοποιία Κλεοπάτρας), dokumentu na jednom listu koji sadrži samo simbole, crteže i natpise (na slici ispod). Prvi put se nalazi na jednom listu u rukopisu od desetog do jedanaestog veka u Biblioteca Marčijana, u Veneciji.[11] Kasniji primerak se može naći na Univerzitetu u Lajdenu, koji se nalazi u Holandiji.[5] Hrizopeja u prevodu je „pravljenje zlata“.[5]

Jedna slika je crtež zmije koja jede sopstveni rep kao simbol večnog povratka, nazvana Urobor: „zmija koja se savija sa repom u ustima (jede samu sebe) je očigledan amblem jedinstva kosmosa, večnost, gde je početak kraj, a kraj početak“.[12] Takođe na Hrizopeji je natpis u dvostrukom prstenu koji opisuje Urobor:

Jedna je Zmija koja ima svoj otrov prema dva sastava, i Jedna je Sve i kroz nju je Sve, i po njoj je Sve, a ako nemate Sve, Sve je Ništa.

Unutar prstena s natpisom nalaze se i simboli za zlato, srebro i živu. Uz to su i crteži „dibikosa“ (grč. διβικός) i instrument sličan kerotakisu (grč. κηροτακίς ili κυροτακις), oba alhemijska aparata. Još jedan od njenih simbola je zvezda sa osam traka. Veruje se da su crteži ovih simbola zvezda i oblika polumeseca iznad njih slikovit prikaz pretvaranja olova u srebro.[13]

Slike iz Kleopatrine Hrizopeje
  • Ouroboros
  • Second image
  • Inscription ring with dibikos and kerotakis.
  • Fourth image

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ El Daly, Okasha (januar 2013). Egyptology: The Missing Millennium, Ancient Egypt in Medieval Arabic Writings. London: University College London Press. 
  2. ^ Taylor, F. Sherwood. “A Survey of Greek Alchemy”. The Journal of Hellenic Studies 50 (1930): 109–139.
  3. ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble. 
  4. ^ Stanislas Klossowski de Rola. The Golden Game: Alchemical Engravings of the Seventeenth Century. 1988. p. 150.
  5. ^ a b v Marianne Offereins; Renate Strohmeier (7. 3. 2011). Apotheker, Jan; Sarkadi, Livia Simon, ur. European Women in Chemistry. Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA. str. 5, 6. ISBN 978-3-527-32956-4. 
  6. ^ Raphael Patai. The Jewish Alchemists: A History and Source Book. pp. 78
  7. ^ Stanton J. Linden. The alchemy reader: from Hermes Trismegistus to Isaac Newton Cambridge University Press. 2003. pp. 44
  8. ^ Rowbotham, Sheila (2. 9. 2003). Mitter, Swasti; Rowbotham, Sheila, ur. Women Encounter Technology: Changing Patterns of Employment in the Third World. Routledge. str. 56. ISBN 9781134799510. 
  9. ^ Taylor, F. Sherwood. “A Survey of Greek Alchemy”. The Journal of Hellenic Studies 50 (1930): 109–139.
  10. ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble. 
  11. ^ Berthelot, Marcillien (1887). Collection des ancien alchimistes grec. Tome 1. Paris: Steinheil. str. 128. 
  12. ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble. 
  13. ^ Marianne Offereins; Renate Strohmeier (7. 3. 2011). Apotheker, Jan; Sarkadi, Livia Simon, ur. European Women in Chemistry. Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA. str. 5, 6. ISBN 978-3-527-32956-4. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Apotheker, Jan & Sarkadi, Livia Simon. European Women in Chemistry Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA (2011)
  • Klossowski de la Rola, Stanislas. The Golden Game: Alchemical Engravings of the Seventeenth Century Thames & Hudson. (1997)
  • Lindsay. Jack. The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt Barnes and Noble NY. (1970)
  • Mitter, Swasti & Rowbotham, Sheila. Women Encounter Technology: Changing Patterns of Employment in the Third World. Routledge (2003)
  • Patai, Raphael. The Jewish Alchemists: A History and Source Book Princeton University Press. (1995)
  • Stanton J. Linden. The alchemy reader: from Hermes Trismegistus to Isaac Newton Cambridge University Press. (2003)
  • Uglow, Jennifer S. The Macmillan dictionary of women's biography Macmillan. (1982)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клеопатра_алхемичарка&oldid=26900468”