Клеопатра алхемичарка

С Википедије, слободне енциклопедије
Клеопатра Алхемичарка
Маштовити приказ Клеопатре алхемичарке из Милијусове Базилике филозофије „Печати филозофа“ из 1618. године.
Датум рођењанепознат

Клеопатра алхемичарка (грч . Κλεοπατρα; око 3. века н.е.) је била грчка алхемичарка, писац и филозоф. Експериментисала је са практичном алхемијом и наводно је била једна од четири жене алхемичарке које су могле да произведу камен мудрости. Неки писци је сматрају проналазачем алембика, апарата за дестилацију.[1]

Чини се да је Клеопатра алхемичар била активна у Александрији у 3. или 4. веку нове ере. Повезана је са школом алхемије коју су представљали Марија Јеврејка и Комарије. Ови алхемичари су користили сложене апарате за дестилацију и сублимацију.[2]

Идентитет и погрешни називи[уреди | уреди извор]

Клеопатра је псеудоним за непознатог аутора или групу аутора. Она није иста особа као Клеопатра VII. Ипак, у неким каснијим делима се помиње као Клеопатра, краљица Египта.[3] Један пример тога може се наћи у Basilica Philosophica Јохана Даниела Милијуса (1618), где је њен печат приказан уз мото: „Божанско је скривено од људи по мудрости Господњој“.[4] Такође је повезана са Клеопатром лекаром. Њих две су наводно живеле у исто време и за њих се каже да имају сличне стилове у свом писању, обе имају величанствене слике.[5]

Доприноси алхемији[уреди | уреди извор]

Клеопатра је била темељна фигура у алхемији, савремена или чак пре датирања Зосима из Панополиса. Мајкл Мајер, аутор књиге Atalanta Fugiens (1618), наводи је као једну од четири жене које су знале да направе камен мудрости.[6] Клеопатра се са великим поштовањем помиње у арапској енциклопедији Kitāb al-Fihrist из 988. године. Понекад јој се приписује проналазак алембика.[7] Такође покушавајући да квантификује алхемију и њене експерименте, Клеопатра је радила са теговима и мерама.[8]

Преживела су три алхемијска текста везана за Клеопатру. Текст под насловом Дијалог Клеопатре и филозофа постоји, али јој се не може приписати.[9] Џек Линдзи назива овај дискурс „најмаштовитијим и најдубље осећајним документом који је оставио алхемичар”.[10]

  • Εκ των Κλεοπατρας περι μετρων και σταθμων. („О теговима и мерама“)
  • Χρυσοποιια Κλεοπατρας („Клеопатрино стварање злата“)
  • Διαλογος φιλοσοφων και Κλεοπατρας („Дијалог филозофа и Клеопатре“)

Клеопатрина употреба слика одражава зачеће и рођење, обнављање и трансформацију живота.

Клеопатрина Хризопеја[уреди | уреди извор]

Клеопатра је најпознатија по Хризопеји Клеопатре (грч. Χρυσοποιία Κλεοπάτρας), документу на једном листу који садржи само симболе, цртеже и натписе (на слици испод). Први пут се налази на једном листу у рукопису од десетог до једанаестог века у Библиотеца Марчијана, у Венецији.[11] Каснији примерак се може наћи на Универзитету у Лајдену, који се налази у Холандији.[5] Хризопеја у преводу је „прављење злата“.[5]

Једна слика је цртеж змије која једе сопствени реп као симбол вечног повратка, названа Уробор: „змија која се савија са репом у устима (једе саму себе) је очигледан амблем јединства космоса, вечност, где је почетак крај, а крај почетак“.[12] Такође на Хризопеји је натпис у двоструком прстену који описује Уробор:

Једна је Змија која има свој отров према два састава, и Једна је Све и кроз њу је Све, и по њој је Све, а ако немате Све, Све је Ништа.

Унутар прстена с натписом налазе се и симболи за злато, сребро и живу. Уз то су и цртежи „дибикоса“ (грч. διβικός) и инструмент сличан керотакису (грч. κηροτακίς или κυροτακις), оба алхемијска апарата. Још један од њених симбола је звезда са осам трака. Верује се да су цртежи ових симбола звезда и облика полумесеца изнад њих сликовит приказ претварања олова у сребро.[13]

Слике из Клеопатрине Хризопеје
  • Ouroboros
  • Second image
  • Inscription ring with dibikos and kerotakis.
  • Fourth image

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ El Daly, Okasha (јануар 2013). Egyptology: The Missing Millennium, Ancient Egypt in Medieval Arabic Writings. London: University College London Press. 
  2. ^ Taylor, F. Sherwood. “A Survey of Greek Alchemy”. The Journal of Hellenic Studies 50 (1930): 109–139.
  3. ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble. 
  4. ^ Stanislas Klossowski de Rola. The Golden Game: Alchemical Engravings of the Seventeenth Century. 1988. p. 150.
  5. ^ а б в Marianne Offereins; Renate Strohmeier (7. 3. 2011). Apotheker, Jan; Sarkadi, Livia Simon, ур. European Women in Chemistry. Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA. стр. 5, 6. ISBN 978-3-527-32956-4. 
  6. ^ Raphael Patai. The Jewish Alchemists: A History and Source Book. pp. 78
  7. ^ Stanton J. Linden. The alchemy reader: from Hermes Trismegistus to Isaac Newton Cambridge University Press. 2003. pp. 44
  8. ^ Rowbotham, Sheila (2. 9. 2003). Mitter, Swasti; Rowbotham, Sheila, ур. Women Encounter Technology: Changing Patterns of Employment in the Third World. Routledge. стр. 56. ISBN 9781134799510. 
  9. ^ Taylor, F. Sherwood. “A Survey of Greek Alchemy”. The Journal of Hellenic Studies 50 (1930): 109–139.
  10. ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble. 
  11. ^ Berthelot, Marcillien (1887). Collection des ancien alchimistes grec. Tome 1. Paris: Steinheil. стр. 128. 
  12. ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble. 
  13. ^ Marianne Offereins; Renate Strohmeier (7. 3. 2011). Apotheker, Jan; Sarkadi, Livia Simon, ур. European Women in Chemistry. Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA. стр. 5, 6. ISBN 978-3-527-32956-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Apotheker, Jan & Sarkadi, Livia Simon. European Women in Chemistry Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA (2011)
  • Klossowski de la Rola, Stanislas. The Golden Game: Alchemical Engravings of the Seventeenth Century Thames & Hudson. (1997)
  • Lindsay. Jack. The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt Barnes and Noble NY. (1970)
  • Mitter, Swasti & Rowbotham, Sheila. Women Encounter Technology: Changing Patterns of Employment in the Third World. Routledge (2003)
  • Patai, Raphael. The Jewish Alchemists: A History and Source Book Princeton University Press. (1995)
  • Stanton J. Linden. The alchemy reader: from Hermes Trismegistus to Isaac Newton Cambridge University Press. (2003)
  • Uglow, Jennifer S. The Macmillan dictionary of women's biography Macmillan. (1982)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клеопатра_алхемичарка&oldid=26900468”