Клеопатра алхемичарка
Клеопатра Алхемичарка | |
|---|---|
 Маштовити приказ Клеопатре алхемичарке из Милијусове Базилике филозофије „Печати филозофа“ из 1618. године. | |
| Датум рођења | непознат |
Клеопатра алхемичарка (грч . Κλεοπατρα; око 3. века н.е.) је била грчка алхемичарка, писац и филозоф. Експериментисала је са практичном алхемијом и наводно је била једна од четири жене алхемичарке које су могле да произведу камен мудрости. Неки писци је сматрају проналазачем алембика, апарата за дестилацију.[1]
Чини се да је Клеопатра алхемичар била активна у Александрији у 3. или 4. веку нове ере. Повезана је са школом алхемије коју су представљали Марија Јеврејка и Комарије. Ови алхемичари су користили сложене апарате за дестилацију и сублимацију.[2]
Идентитет и погрешни називи
[уреди | уреди извор]Клеопатра је псеудоним за непознатог аутора или групу аутора. Она није иста особа као Клеопатра VII. Ипак, у неким каснијим делима се помиње као Клеопатра, краљица Египта.[3] Један пример тога може се наћи у Basilica Philosophica Јохана Даниела Милијуса (1618), где је њен печат приказан уз мото: „Божанско је скривено од људи по мудрости Господњој“.[4] Такође је повезана са Клеопатром лекаром. Њих две су наводно живеле у исто време и за њих се каже да имају сличне стилове у свом писању, обе имају величанствене слике.[5]
Доприноси алхемији
[уреди | уреди извор]Клеопатра је била темељна фигура у алхемији, савремена или чак пре датирања Зосима из Панополиса. Мајкл Мајер, аутор књиге Atalanta Fugiens (1618), наводи је као једну од четири жене које су знале да направе камен мудрости.[6] Клеопатра се са великим поштовањем помиње у арапској енциклопедији Kitāb al-Fihrist из 988. године. Понекад јој се приписује проналазак алембика.[7] Такође покушавајући да квантификује алхемију и њене експерименте, Клеопатра је радила са теговима и мерама.[8]
Преживела су три алхемијска текста везана за Клеопатру. Текст под насловом Дијалог Клеопатре и филозофа постоји, али јој се не може приписати.[9] Џек Линдзи назива овај дискурс „најмаштовитијим и најдубље осећајним документом који је оставио алхемичар”.[10]
- Εκ των Κλεοπατρας περι μετρων και σταθμων. („О теговима и мерама“)
- Χρυσοποιια Κλεοπατρας („Клеопатрино стварање злата“)
- Διαλογος φιλοσοφων και Κλεοπατρας („Дијалог филозофа и Клеопатре“)
Клеопатрина употреба слика одражава зачеће и рођење, обнављање и трансформацију живота.
Клеопатрина Хризопеја
[уреди | уреди извор]Клеопатра је најпознатија по Хризопеји Клеопатре (грч. Χρυσοποιία Κλεοπάτρας), документу на једном листу који садржи само симболе, цртеже и натписе (на слици испод). Први пут се налази на једном листу у рукопису од десетог до једанаестог века у Библиотеца Марчијана, у Венецији.[11] Каснији примерак се може наћи на Универзитету у Лајдену, који се налази у Холандији.[5] Хризопеја у преводу је „прављење злата“.[5]
Једна слика је цртеж змије која једе сопствени реп као симбол вечног повратка, названа Уробор: „змија која се савија са репом у устима (једе саму себе) је очигледан амблем јединства космоса, вечност, где је почетак крај, а крај почетак“.[12] Такође на Хризопеји је натпис у двоструком прстену који описује Уробор:
Једна је Змија која има свој отров према два састава, и Једна је Све и кроз њу је Све, и по њој је Све, а ако немате Све, Све је Ништа.
Унутар прстена с натписом налазе се и симболи за злато, сребро и живу. Уз то су и цртежи „дибикоса“ (грч. διβικός) и инструмент сличан керотакису (грч. κηροτακίς или κυροτακις), оба алхемијска апарата. Још један од њених симбола је звезда са осам трака. Верује се да су цртежи ових симбола звезда и облика полумесеца изнад њих сликовит приказ претварања олова у сребро.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ El Daly, Okasha (јануар 2013). Egyptology: The Missing Millennium, Ancient Egypt in Medieval Arabic Writings. London: University College London Press.
- ^ Taylor, F. Sherwood. “A Survey of Greek Alchemy”. The Journal of Hellenic Studies 50 (1930): 109–139.
- ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble.
- ^ Stanislas Klossowski de Rola. The Golden Game: Alchemical Engravings of the Seventeenth Century. 1988. p. 150.
- ^ а б в Marianne Offereins; Renate Strohmeier (7. 3. 2011). Apotheker, Jan; Sarkadi, Livia Simon, ур. European Women in Chemistry. Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA. стр. 5, 6. ISBN 978-3-527-32956-4.
- ^ Raphael Patai. The Jewish Alchemists: A History and Source Book. pp. 78
- ^ Stanton J. Linden. The alchemy reader: from Hermes Trismegistus to Isaac Newton Cambridge University Press. 2003. pp. 44
- ^ Rowbotham, Sheila (2. 9. 2003). Mitter, Swasti; Rowbotham, Sheila, ур. Women Encounter Technology: Changing Patterns of Employment in the Third World. Routledge. стр. 56. ISBN 9781134799510.
- ^ Taylor, F. Sherwood. “A Survey of Greek Alchemy”. The Journal of Hellenic Studies 50 (1930): 109–139.
- ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble.
- ^ Berthelot, Marcillien (1887). Collection des ancien alchimistes grec. Tome 1. Paris: Steinheil. стр. 128.
- ^ Lindsay, Jack (1970). The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt. New York: Barnes and Noble.
- ^ Marianne Offereins; Renate Strohmeier (7. 3. 2011). Apotheker, Jan; Sarkadi, Livia Simon, ур. European Women in Chemistry. Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA. стр. 5, 6. ISBN 978-3-527-32956-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Apotheker, Jan & Sarkadi, Livia Simon. European Women in Chemistry Wiley-VCH GmbH & Co. KGaA (2011)
- Klossowski de la Rola, Stanislas. The Golden Game: Alchemical Engravings of the Seventeenth Century Thames & Hudson. (1997)
- Lindsay. Jack. The Origins of Alchemy in Graeco-Roman Egypt Barnes and Noble NY. (1970)
- Mitter, Swasti & Rowbotham, Sheila. Women Encounter Technology: Changing Patterns of Employment in the Third World. Routledge (2003)
- Patai, Raphael. The Jewish Alchemists: A History and Source Book Princeton University Press. (1995)
- Stanton J. Linden. The alchemy reader: from Hermes Trismegistus to Isaac Newton Cambridge University Press. (2003)
- Uglow, Jennifer S. The Macmillan dictionary of women's biography Macmillan. (1982)