Pređi na sadržaj

Kodron G.3

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kodron G.3

Kodron G.3 muzejski primerak
Opšte
Namena izviđački/laki bombarder/školski
Posada 2 člana
Proizvođač Caudron (Kodron Francuska)
Prvi let 1914.
Početak proizvodnje 1914.
Dimenzije
Dužina 6,40 m
Razmah krila 13,20 m
Visina 2,50 m
Površina krila 28,10 m²
Masa
Prazan 445 kg
Normalna poletna 735 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 h Gnome/Le Rhone 7S/Anzani
Snaga 1 x 60/60/75 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 90 km/h
Maks. brzina na H=0 110 km/h
Taktički radijus kretanja 180 km
Dolet 359 km
Plafon leta 3.000 m
Brzina penjanja 100 m/min
Hidroavion Kodron G.3

Kodron G.3 je francuski borbeni jednomotorni, dvokrilni, dvosedi, izviđački avion korišćen u Prvom svetskom ratu.[1]


Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]

Projektovali su ga braća Rene i Gaston Kodron u toku 1913 a prvi put je poleteo maja 1914. godine. Avion Kodron G.3 nije bio naoružan služio je kao izviđač, međutim kasnije u toku rata bio je opremljen lakim malokalibarskim mitraljezom za vlastitu odbranu a poneki su nosili i male ručne bombe tako da je služio i kao laki bambarder. GOTHA nemačka firma za proizvodnju aviona je na osnovu zarobljenih aviona Kodron G3 proizvodila njegove kopije koje su nosile oznaku GOTA LD3.

Na bazi aviona Kodron G.3 u toku 1915. godine razvijen je bombarder Kodron G.4 sa dva motora koji se proizvodio u Kodronovoj filijali u Velikoj Britaniji.

Opis

[uredi | uredi izvor]

Avion Kodron G.3 je jednomotorni dvokrilac drvene konstrukcije sa nejednakim krilima (donja krila su kraća i uža od gornjih). Krila su pravougaonog oblika presvučene impregniranim platnom a međusobno su povezana upornicama i zatežućim klavirskim žicama. Na starijim avionima ovog tipa upravljanje avionom se izvodilo savijanjem gornjih krila. Na novijim avionim ovog tipa bila su za upravljanje ugrađena krilca na na gornjim krilima. Umesto trupa imao je dve rešetkaste konstrukcije, koje su se paralelno protezale ka repu aviona na kome su se nalazili: horizontalni stabilizator i kormilo visine i dva kormila pravca. Na prednjin stranama rešetkastih nosača a ispod krila su se nalazili udvojeni točkovi čija je osovina gumenim kajševima bila vezana za konstrukciju. Kajševi i gumeni točkovi su služili za amortizaciju udara pri sletanju aviona.

Pogonska grupa ovog aviona je bio rotativni motor vazduhom hlađen sa drvenom vučnom elisom koji se nalazi u kljunu aviona. Obrtni (rotativni) motor je bio zaštićen limenom oblogom. Kabina aviona je bila napravljena od drvenih višeslojnih ploča i u je mogla da se smesti dvočlana posada.

Varijante aviona

[uredi | uredi izvor]

Avioni iz familije Kodron G.3 su se međusobno veoma malo razlikovali to su u stvari bila prilagođavanja osnovnog tipa G.3 raznim potrebama i varijacije sa različitim motorima. Postojala je i hidroplanska varijanta ovog aviona kada su umesto točkova montirani plovci.

  • Kodron G.3 A2 - originalna verzija sa Gnome/Le Rhone rotacionim motorom snage 60kW
  • Kodron G.3 D2 - verzija školski dvosed sa duplim komandama korišćen u Rusiji i Bliskon istoku
  • Kodron G.3 E2 - verzija školskog aviona za osnovnu obuku
  • Kodron G.3 R1 - školski avion korišćen u Francuskoj i vazdušnog korpusa SAD
  • Kodron G.3 12 - verzija sa zvezdastim 10-to cilindričnim motorom Anzani snage 75kW
  • GOTHA LD3; LD4 - verzije koje je proizvodila nemačka GOTHA na osnovu zarobljenih primeraka.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Korišćen je za vreme rata u preko 27 zemalja širom sveta, a zbog svog kavaliteta i praktičnosti njegovo korišćenje je produženo sve do polovine dvadesetih godina 20. veka. Ukupno je napravljeno 2.450 ovih aviona od tog broja 233 aviona je proizvedeno po licenci u Velikoj Britaniji a 166 u Italiji. Kada je povučen sa prve linije fronta ovaj avion je služio za obuku pilota jer je zbog svoje stabilnosti opraštao pilotima početničke greška.[2]

Zemlje koje su koristile ovaj avion

[uredi | uredi izvor]

Sačuvani primerci

[uredi | uredi izvor]
Avion Kodron G.3 u tri projekcije

Do danas su sačuvana tri primerka ovog aviona koji se nalaze u:

  • muzeju RAF-a
  • muzeju u La Buržeu i
  • muzeju ratnog vazduhoplovstva Belgije.

Napravljene su i dve replike ovog aviona jedna se nalazi u Vazduhoplovnom muzeju Portugalije a drugi u muzeju vazduhoplovstva u Venecueli.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Zbornik radova, Srpska avijatika 1912 - 1918, MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  2. ^ „Kodron G.3”. Arhivirano iz originala 24. 06. 2014. g. Pristupljeno 15. 08. 2013. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • O. Petrović, N. Đokić, Avioni i baloni kraljevine Srbije, Srpska Avijatika 1912-1918., MJV, Beograd. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2.,
  • Janić Čedomir, , Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
  • Dragan A. Lazić; Razvoj Jugoslovensnjkog vazduhoplovstva od 1918. do 1939. godine, Beograd, Vojno Delo, leto/2012,
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Šavrov, V. B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g., Moskva, Mašinostroenie. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000., ABC-CLIO Inc., 2001., Santa Barbara,California. ISBN 978-1-57607-364-3. str. 72.
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Kodron G.3 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кодрон_G.3&oldid=27886257”