Kolagena vlakna
| kolagen, tip I, alfa 1 | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | COL1A1 |
| Entrez | 1277 |
| HUGO | 2197 |
| OMIM | 120150 |
| RefSeq | NM_000088 |
| UniProt | P02452 |
| Ostali podaci | |
| Lokus | Hromozom 17 q21.3-q22 |
Kolagena vlakna su vrsta vlakana u vanćelijskom matriksu vezivnih tkiva izgrađena od fibrilarnog proteina kolagena. U vanćelijskom matriksu ima najviše ovih vezivnih vlakana. Imaju prečnik od 50 do 150 nm i mogu se organizovati u snopove različite debljine.
Sinteza kolagenih vlakana[uredi | uredi izvor]
Sinteza kolagenih vlakana odvija se u dve faze:
- sinteza prokolagena u ćelijama vezivnih tkiva, a i u mnogim drugim vrstama ćelija
- fibrilogeneza u vanćelijskom matriksu.
Sinteza prokolagena[uredi | uredi izvor]
Kolageni fibrili nastaju polimerizacijom molekula kolagena u paralelne nizove (polipeptidne lance). Susedni paralelni nizovi povezani su kovalentnim vezama. Za čvrsto povezivanje polipeptidnih lanaca neophodna je aktivnost određenih enzima koji zahtevaju prisustvo vitamina C kao kofaktora. Nedostatak ovog vitamina, koji se javlja pri oboljenju skorbut, ispoljava se u stvaranju nedovoljno čvrstih kolagenih vlakana.
Polipeptidni lanci kolagena tipa I (predstavljaju oko 90% telesnih kolagena) sintetišu se na ribozomima hrapavog endoplazmatičnog retikuluma i ubacuju u šupljine njegovih cisterni, gde se tri lanca međusobno povezuju čime nastaje protokolagen. Protokolagen se pomoću transportnih vezikula prenosi do Goldžijevog aparata. Polipeptidni lanci protokolagena u njegovom centralnom, najvećem delu su raspoređeni u obliku trostrukog heliksa, dok na krajevima to nije slučaj. Procesom egzocitoze molekuli protokolagena se oslobađaju u vanćelijski matriks.
Fibrilogeneza[uredi | uredi izvor]
Obuhvata skraćivanje molekula protokolagena tako što se njihovi krajevi dejstvom enzima, protokolagen peptidaza, cepaju i svode na dužinu koja omogućava njihovo lateralno povezivanje i obrazovanje kolagenih fibrila. Skraćeni molekuli su sada molekuli zrelog kolagena, tropokolagena. Posle toga dolazi do obrazovanja poprečnih kovalentnih veza između fibrila što im daje čvrstinu pa se uspešno mogu suprotstaviti silama istezanja.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Kako se debljina kolagenskih vlakana u ožiljnom tkivu povećava, njihova boja se menja od zelene do žute do narandžaste -
Kolageno vlakno izgleda svetlo ili tamno u zavisnosti od njihove orijentacije u odnosu na polarizacione filtere - stoga se organizacija tkiva može na osnovu ovoga kvantifikovati. -
Slično, ovome je slika hematoksilina koji se koristi za bojenje talasastog kolagena.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Guyton,A. C, Hall, J. E:Medicinska fiziologija, Savremena administracija, Beograd, 1999.
- Davidović, Vukosava: Uporedna fiziologija, ZUNS, Beograd, 2003.
- Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
- Petrović, V. M, Radojčić, R, M: Uporedna fiziologija (drugi deo), ZUNS, Beograd, 1994.
- Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
- Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
- Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.