Голђијев апарат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
комплекс Голђи
Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голђи: 1 - једро 2 - комплекс једарне поре 3 - гранулисани ЕР 4 - глатки ЕР 5 - рибозоми 6 - протеини 7 - транспортна везикула 8 - комплекс Голђи 9 - cis-страна комплекса Голђи 10 - trans-страна комплекса Голђи 11 - цистерне комплекса Голђи
Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голђи:

1 - једро
2 - комплекс једарне поре
3 - гранулисани ЕР
4 - глатки ЕР
5 - рибозоми
6 - протеини
7 - транспортна везикула
8 - комплекс Голђи
9 - cis-страна комплекса Голђи
10 - trans-страна комплекса Голђи
11 - цистерне комплекса Голђи


Карактеристике органеле
присутна у: еукариотским ћелијама
број у ћелији: 1
облик: дискоидалне цистерне и везикуле
мембране: 1 двослојна фосфолипидна мембрана
функција: сазревање протеина и липида, њихово паковање у везикуле, усмеравање везикула

Образовање протеинa и липида почиње у ендоплазматичном ретикулуму, али се у њему не одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру (кватернерну) стичу у Голђијевом апарату (Голђијевом комплексу, области), а исто важи и за липиде. Име је добио по италијанском научнику Камилу Голђију (Camillo Golgi) који га је идентификовао 1898.

Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (цистерни), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене. Од њих се одвајају мање или веће везикуле (мехурићи) у којима су производи синтезе Голџијевог апарата.

Материје синтетисане у ендоплазматичном ретикулуму допремају се транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово сазревање, обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији. Голџијев апарат, дакле, управља кретањем молекула у ћелији. Из ендоплазматичног ретикулума у Голџијев апарат доспевају:

секреторни протеини (они које ће ћелија егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама панкреаса) па је то секреторна улога ове органеле;

• протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану;

• протеини (ензими) који ће образовати лизозоме;

• у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.

Структура[уреди]

Код Голђијевог апарата разликују се две стране: cis страна (окренута ендоплазматичном ретикулуму) и trans странa.
Окренута у правцу cis зоне Голђијевог апарата, налази се транзициона зона ендоплазматичног ретикулума, која на себи нема рибозоме.

Голђијев апарат се састоји из сакула, везикула и мрежа (места спајања везикула пореклом из ендоплазматичног ретикулума које, због сталног примања и отпуштања везикула, никад немају правилан облик). Сакуле представљају издужене кесасте творевине, док су везикуле мање, неправилног или лоптастог облика. Број сакула по органели је обично од четири до шест али, зависно од типа ћелије, може их бити и до двадесет. Крећући се редом од cis ка trans страни структуре су следеће:

  • cis мрежа
  • cis сакуле
  • медијалне сакуле
  • trans сакуле
  • trans мрежа

Везикуле које преносе продукте ендоплазматичног ретикулума су преносне везикуле, оне које преносе продукте између сакула Голђија су бочне, а оне које односе продукте су секретне.


Литература:[уреди]

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
  • Alberts, Bruce, et al. Essential cell biology. Garland Science, 2013.
  • Мала енциклопедија Просвета
  • Мала енциклопедија Ларус-Вук Караџић


Спољашње везе[уреди]