Konstantin Petrović
Konstantin Petrović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1820. |
| Mesto rođenja | Zemun |
| Datum smrti | 26. decembar 1890. |
Konstantin Petrović (Zemun, 1820—Zemun, 26. decembar 1890) bio je gradonačelnik Zemuna, prvi koji je izabran iz naroda nakon ukidanja vojnih gradonačelnika.
Biografija i politička delatnost[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Zemunu, od oca Atanasija (1792-1858) koji je bio ugledan i imućan trgovac žitom i majke Marije (1805-1869). Neko vreme je boravio u Beču, gde se i školovao, zahvaljujući tome je perfektno govorio nemčki.[1]
Događajima iz 1866. u Vojvodini nastupile su nove prilike, stari režim se polako urušavao. Tako su se u gradovima počeli birati gradonačelnici, nasuprot doatadašnjim vojničkim gradonačelnicima. U decembru 1871. za novog gradonačelnika izabran je Konstantin Petrović, koga su još zvali i Koča, i on će na ovu poziciju stupiti 1. jnuara 1872. godine.[1] Baš zbog ovih okolnosti njegov izbor za gradonačelnika slavio se sa velikim oduševljenjem, kao neko novo doba koje nastupa u Zemunu.[1]
Konstantin je svoj posao obavljao odgovorno i ozbiljno, pod njim je objvljena i restauracija autonomnog činovništva i izabran prvi varoški veliki kapetan, što je u to vreme predstavljalo visoku funkciju.[1] Kapetan je bio nepsredno potčinjen gradonačelniku i imao policijsku vlast, ali je u nekim situacijama mogao biti i iznad samog gradonačelnika. Konstantin ipak nije voleo da se išta bez njegovog znanja odlučuje.
Da nije bilo lako promeniti staru praksu iz doba militarne uprave, svedoči i jedna epizoda iz vremena Konstantinovog vršenja dužnosti gradonačelnika. Naime, jednom je uhapsio čoveka, bez ikakvog saslušanja, samo zato što ovaj nije hteo poslušati neku naredbu.[1] Naravno, sa novim vremenima i ovakva praksa se promenila. Kasnije i sve do kraja njegove uprave nije bilo ovakvih slučajeva i sve je teklo u redu. On je mnogo doprineo prelasku vojne uprave u građansku. Odlikovan je i ordenom Franje Josifa.[1]
Konstantin je bio čovek obrazovan i uglađenih manira ali i slabog zdravlja, zbog čega je dao ostavku na mesto gradonačelnika u decembru 1874. godine. Od tada, pa sve do smrti živeo je povučeno, baveći se naukom i filozofijom. Naročito je dobro poznavao starogrčke filozofe Sokrata, Platona i Aristotela.[1] Govorio je nemački i grčki, a bavio se i hemijom, fizikom, a proučavao je i Darvinova dela.[1] Između 1884. i 1885. godine počeo se baviti teološkim disciplinama. Govorio je često o hrišćanskoj ljubavi među ljudima, jako je voleo jevanđelistu Jovana. Neko vreme kasnije govorio je kako pravoslavlje ne mogaše njegove zemaljske i nebesne težnje zadovoljiti i pređe u katoličanstvo.[1] To ga je na neko vreme smirilo, ali ni tada nije bio sasvim zadovoljan.
Umro je 1890. godine u sedamdesetoj godini života. Njegov sledbenik na mestu zemunskog gradonačelnika bio je Svetozar Jovanović.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z Znameniti zemunski Srbi u XIX veku. Zemun: Štamparija Isidora Stojčića. 1913. str. 141—145.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Znameniti zemunski Srbi u XIX veku, Štamparija Isidora Stojčića, Zemun 1913.