Корењача
| Korenjača | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | H.radicata
|
| Binomno ime | |
| Hymenopellis radicata (Relhan)R.H. Peterson
| |
| Sinonimi | |
|
Oudemansiella radicata | |
Korenjača ili vitka korenka (lat. Hymenopellis radicata) najčešća je gljiva iz vrstama malobrojnog roda Hymenopellis. Ime je dobila po dugačkom produžetku nalik na koren. Široko je rasprostranjena U Evropi i Severnoj Americi. Raste pojedinačno, retko u grupi, najčešće u listopadnim šuamama i to bukovim. Predstavlja saprofita koji raste na otpalim granama ili drugim delovima drveta koja su uveleko u fazi raspadanja. Skoro pa nikad se ne raste na panjevima. Plodonosi od proleća do jeseni. Česta vrsta.
Opis plodnog tela[uredi | uredi izvor]
Klobuk je do 12 centimetra, kupast dok je mlad, zatim raširen. Karakteriše ga jasno izraženo ispupčenje na sredini. Celom površinom je nabran, gladak i sluzav. Lepljiv kada je vlažan. Krajevi klobuka su uvrnuti. Oker do braonkaste boje, vrlo retko beo. Drška je vretenasta i gola, visine od 5 do 20 i 0,5 do 1 centimetar prečnika. Pri vrhu je svetlije obojena, završava se dugačkim korenastim produžetkom koji je duboko u zemlji. Korenasti produžetak je svetlije obojen od odstatka plodonsnog tela, šupalj, ponekad i pegav. Meso je jdnake obojenosti kao ostatak plodonosnog tela i veoma tanko. Miris je neodređen. Listići su retki, duboki, slobodni, mekani i bele boje.
Mikoskopija[uredi | uredi izvor]
Spore su glatke, jajaste, hijalne. Veličine: 13—16 x 10—12 µm. Helocistidi ušiljeni, a pleurocistidi batinasti i krupni.
Otisak spora[uredi | uredi izvor]
Otisak spora je bele boje.
Jestivost[uredi | uredi izvor]
Jestiva je gljiva, ne viskokog kvaliteta. Uglavnom se konzumiraju klobuci.
Slične vrsta[uredi | uredi izvor]
Korenjača izgledom može da podseća na Xerula pudens (narodni naziv: vretenjača, dugonoga korenjača) koja je tamnije obojena i ima klobuk prekriven dlačicama. Takođe se neretko može pomešati sa vrstama gljiva iz roda Pluteus, ali roz otisak spora razrešava dilemu.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
- Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
- Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
- Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
- http://www.first-nature.com
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://bioras.petnica.rs/home.php Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2017)
- http://www.indexfungorum.org/