Korisnik:AndrijaAVT3621/pesak

Bazofobija

Bazofobija ( engl. basophobia ili basiphobia) je specifična fobija koja se može smatrati anksioznim poremećajem. Osoba koja pati od nje doživljava izrazito onesposobljavajući strah od mogućnosti spoticanja ili pada. Činjenica da je hodanje potpuno uobičajena aktivnost, neophodna za svakodnevni život, pretvara ovaj strah u problem koji ozbiljno ograničava učestvovanje u svakodnevnim aktivnostima. Takođe se razlikuje od akrofobije, straha od visine, iako su ta dva straha blisko povezana.

Simptomi

Strah od mogućnosti spoticanja i pada koji je karakteran za bazofobiju obično ima već postojeće uzroke. Ovi uzroci mogu uključivati prethodna negativna iskustva sa padovima ili povredama prilikom padova, trauma ili strah od gubitka kontrole nad sopstvenim telom prilikom hodanja.

Kada se osoba suoči sa intenzivnim strahom koji proizlazi iz bazofobije, često donosi odluku da trajno prestane da hoda kao način izbegavanja situacija koje ih mogu dovesti do pada. To može rezultirati dugotrajnim načinom života sa vrlo malo ili bez kretanja, što dalje pogoršava fizičko stanje osobe i održava rast straha.

Važno je naglasiti da bazofobija predstavlja ozbiljan izazov za osobe koje je pate, jer ne samo da ograničava njihovu sposobnost kretanja i učestvovanja u svakodnevnim aktivnostima, već takođe negativno utiče na njihovo telesno zdravlje i na njihovo emocijalno stanje.

Takođe, je bitno uzeti u obzir da većina osoba koje žive sa bazofobijom, boznatom kao strah od pada ili "strah od padanja", su starije odrasle osobe sa dodatnim fizičkim problemima. Ovo je važno jer takav strah može pogoršati njihovo zdravstveno stanje i povećati rizik od komplikacija u drugim organima ili delovima tela. Stoga je rano prepoznavanje i lečenje ovog stanja veoma važno i značajno.

Osobe sa bazofobijom često doživljavaju i intenzivne probleme sa emocijama. Neaktivnost koja proizlazi iz izbegavanja hodanja može rezultirati značajnim gubicima, kao što su gubitak socijalnih kontakata ili gubitak radnih aktivnosti. Stoga je često prisutan i rizik od razvoja poremećaja raspoloženja ili osećaja usamljenosti kod tih osoba.

Uzroci

Kontrola položaja tela

Kontrola položaja tela koja se naviva i posturalna kontrola se odnosi na sistem koji omogućava održavanje ravnoteže tela, fiksiranje orijentacije i položaja osobe u odnosu na spoljašnji svet. Ovaj sistem ima dve osnovne funkcije: pružanje stabilnosti telu protiv gravitacije i stvaranje referentnog okvira za percepciju i delovanje.

Održavanje ravnoteže oslanja na integraciju multisenzornih informacija i motoričkih odgovora koji se javljaju nesvesno. Istraživanja su pokazala da osobe koje se plaše visine ili pada imaju lošiju kontrolu držanja, posebno u uslovima nedostatka jasnih vizuelnih informacija. Ove osobe se u velikoj meri oslanjaju na viziju kako bi regulisale svoje održavanje i ravnotežu.

Kada su suočene sa visokim ili nestabilnim površinama, vestibularni aparat kod ovih osoba oseća nestabilnost i pokušava ispraviti osećanje povećanim ljuljanjem kako bi ponovno aktivirao povratne informacije o vizuelnoj ravnoteži. Međutim, ovo često ne uspeva, što dovodi do povećane nestabilnosti i anksioznosti, što se često tumači kao strah.

Važno je napomenuti da su ovi mehanizmi kontrole položaja tela složeni i da su pod uticajem različitih faktora, uključujući individualne razlike i prethodna iskustva osobe. Razumevanje ove dinamike pomaže u objašnjavanju uzroka bazofobije kod nekih osoba i može biti korisno pri razvoju strategija za prevladavanje straha i poboljšanje kontrole položaja tela.

Vrtoglavica

Osećaj vrtoglavice nastaje kada razdaljina između posmatrača i vidljivih nepokretnih objekata postane prevelika, a uzrokovan je disfunkcijom vestibularnog sistema u unutrašnjem uhu. U suštini, to je „osećaj kretanja kada je osoba zapravo mirna”.

Simptomi vrtoglavice uključuju gubitak ravnoteže, mučninu, potrebu za povraćanjem, otežano disanje i otežano hodanje ili stajanje. Neki ljudi se više oslanjaju na vizuelne signale za kontrolu položaja tela u poređenju sa drugim senzornim informacijama. Vrtoglavica može nastati kada se detektuju neprikladne informacije (čak i kod osoba sa normalnom funkcijom vestibularnog sistema), a osećaj vrtoglavice može biti posebno problematičan za osobe koje imaju problema sa kontrolom položaja tela.

Važno je razumeti da vrtoglavica može biti rezultat različitih faktora. Lečenje vrtoglavice obično zahteva multidisciplinarni pristup, koji uključuje dijagnostiku i terapiju specijalista iz oblasti neurologije, otorinolaringologije i fizikalne terapije. Cilj je uspostaviti optimalnu kontrolu položaja tela i smanjiti osećaj vrtoglavice kako bi se poboljšao kvalitet života osobe.

Predhodna iskustva sa padovima

Većina istraživanja o bazofobiji ukazuju na to da su prethodna iskustva s padovima u prošlosti jedan od glavnih razloga za razvoj ovog oblika straha. Sećanje na pad i povredu može da utiče na emocionalno sagledavanje te svere života, što deluje na sposobnost normalnog hoda. Iako je moguće razviti fobiju bez ozbiljnog pada, istina je da većina onih koji pate od nje kažu da su to i doživeli.

Veza se uspostavlja u dva smera: ljudi koji su nekada u životu pali više se boje pada nego oni kojima se to nikada nije dogodilo, ali se dešava i da oni koji se manje boje pada teže pretrpe pad, nego oni koji se više boje. Kao posledica, stvara se začarani krug između iskustva i očekivanja, čije rešenje može da bude individualni pristup terapijama.

Povećana mentalna aktivnost

Stariji ljudi koji pate od bazofobije više se suočavaju sa povećanim rizikom od pada i većim strahom od pada, posebno kada kada dok hocaju imaju i aktivnosti koje zahtevaju mentalni napor. Ova kombinacija može dovesti do osećaja nesigurnosti na nepoznatim mestima, gde moraju posvetiti dodatnu pažnju proceni svoje okoline.

Ova situacija takođe ima posledice za ljude koji pate od loših kognitivnih funkcija. Oni imaju veći rizik od pada u odnosu na one koji održavaju svoje kognitivne funkcije, jer je u prvom slučaju teže iskoristiti dodatne resurse za obradu informacija. To je jedan od razloga zbog kojih pacijenti sa demencijom češće doživljavaju padove u poređenju sa osobama koje nemaju ove neurodegenerativne probleme.

Tretmani i lečenje

Kada je reč o tretmanu bazofobije, terapijski programi obuhvata četiri osnovne komponente: fizička aktivnosti, psihoedukaciju, izlaganje i upotrebu sigurnosnih mera.

Što se tiče fizičkih aktivnosti, preporučuje se obavljanje vežbi koje su usmerene na poboljšanje osećaja ravnoteže. To može uključivati vežbe sedenja i ustajanja, koračanje u različitim smerovima u stojećem položaju, naginjanje tela radi istraživanja granica stabilnosti, vežbanje pokrata iz stanja ležanja u ustajanje (jer ortostatska hipotenzija ponekad doprinosi strahu) i uključivanje u timske sportove prilagođene sposobnostima osobe.

Kada je reč o psihoedukaciji, koristi se pristup pružanja informacija o bazofobiji kako bi se smanjila prisutnost predrasuda i štetnih uverenja. Takođe se primjenjuje kognitivno restrukturiranje, koje uključuje identifikaciju i debatu o iracionalnim uverenjima vezanim za strah od pada. Izlaganje je takođe važna terapijska tehnika koja se primjenjuje u stvarnom svetu ili imaginarno (kroz mentalne slike) kako bi se smanjila anksioznost i strah.

Važno je naglasiti da se ove terapije trebaju prilagoditi individualnim potrebama i sposobnostima pacijenta kako bi se postigao najbolji rezultat. Stručni terapeut može pružiti dalje smernice i podršku prilikom upotrebe ovih terapijskih tehnika.

Zaštitne mere uključuju modifikaciju fizičkog okruženja kako bi se povećao osećaj sigurnosti u prostorijama u kojima osoba inače boravi. Ovo može uključivati adaptacije i promene u prostoru kako bi se rizik od pada bio manji, kao i korišćenje zaštitnih elemenata koji smanjuju potencijalne posledice pada u delovima tela koji se smatraju ranjivim ili osetljivim, kao što su glava ili kolena.

Među svim ovim strategijama, kombinacija fizičkih vežbi i psihološke intervencije pokazala se da ima najveću efikasnost u lečenju bazofobije. Važno je razviti multidisciplirane programe koji uzimaju u obzir celokupnu realnost čoveka. Iako je samostalna primena fizičkih vežbi ili psiholoških intervencija pokazala pozitivne rezultate, njihov efekat se vremenom može brzo smanjiti.

Zbog toga je važno primeniti holistički pristup koji kombinuje fizičke i psihološke aspekte u lečenju bazofobije kako bi se obezbedilo dugoročno olakšanje i poboljšao kvalitet života pacijenta. Individualni pristup i praćenje napretka su takođe ključni za postizanje optimalnih rezultata lečenja. Stručni tim sa različitom stručnošću može pružiti podršku i smernice u razvoju ovakvih programa.

Medtacija

Upražnjavanje meditacije za ublažavanje bazofobije može biti izuzetno korisno. Postoje različiti oblici meditacije koji su prilagođeni onima koji pate od bazofobije. Meditacija svesti, na primer, pokazala se kao efektivan metod za postizanje ravnovesa.

Postoje različiti načini na koje se može upražnjavati meditacija svesti, a takođe postoje i brojne aplikacije za meditacije koje mogu biti od koristi. Meditacija svesti ima potencijal da pomogne osobama sa bazofobijom jer pomaže u preusmeravanju pažnje sa straha na nešto drugo što nema emocionalnu vezu sa njim. Na primer, fokusiranje na disanje može biti jedan od osnovnih načina meditacije i osećanja prisutnosti tela.

U situacijama kada nastupi panični napad, fokusiranje na senzacije koje se osećaju prilikom disanja mogu pomoći u smanjivanju mentalnih poteškoća koju osetite za vreme anksioznosti. Jedan način da se primeni meditacija svesti za olakšanje bazofobije je da se obrati pažnja na to kako se stomak i grudi „šire” i opuštaju sa svakim udisajem i izdisajem. Ovakvo razmišljanje i posvećivanje pažnje osećaju i meditaciji može pomoći u mentalnom miru.

Pored fokusiranja na disanje, može se takođe fokusirati na zvuke u okolini, osećaj dodira koži, ukus hrane ili miris određenih stvari. Razvoj svojih pet čula može značajno pomoći u smanjivanju anksioznosti povezane sa bazofobijom. Važno je imati na umu da će biti potrebno vreme da se stekne veština u meditaciji.

Redovno praktikovanje meditacije je ključno za postizanje rezultata. Postepeno treba pokušavati i produživati vreme meditacije kako bi se unelau svakodnevnu rutinu. Trenutno stanje svesti, usmerena pažnja na sopstveni unutrašnji svet i okolinu, mogu značajno pomoći u smanjivanju bazofobije i povećanju opšte dobrobiti telu.

Sigmund Frojd
Sigmund Frojd, pisac knjige Tumačenje snova
Datum rođenja	1856. maj 06.
Mesto rođenja	Pribor, Češka
Datum smrti	1939. septembar 23.
Mesto smrti	London
Univerzitet	Univerzitet u Beču

Važno je imati na umu da meditacija ne predstavlja samo jedan jedinstveni pristup, već da svako može pronaći svoj način i stil meditacije koji najbolje odgovara njihovim potrebama.

Padanje u snovima

Sigmund Frojd (engl. Sigmund Freud), u svojoj knjizi „Tumačenje snova”, klasifikuje padajuće snove kao „tipične snove”. To znači da su ovi

snovi koje gotovo svi sanjaju na sličan način i pretpostavljamo da imaju isto značenje za sve. Nedavna studija pod nazivom Tipični snovi Kanadskih univerzitetskih studenata istražila je zajedničke snove koristeći anketu o tipičnim snovima. Rezultati su potvrdili da su klasični snovi konzistentni tokom vremena, regiona i pola, a nekoliko tema može se smatrati skoro univerzalnim: padanje (73,8%), letenje (48,3%) i plivanje (34,3%).

Godine 1967, Saul i Kurtis (engl. Saul i Curtis) su objavili rad pod nazivom „Oblik snova i snaga impulsa u snovima pada i drugim snovima”. Prema njihovom istraživanju, snovi o padu mogu imati različita značenja, kao što su simbolizacija stvarnog rizika od pada iz kreveta, ponavljanje traumatičnih iskustava pada ili osećaj pada iz roditeljskih ruku u detinjstvu, ambicije ili odricanje odgovornosti, životnih iskustava kao što je let u avionu. Oni citiraju drugog autora, Gutela (engl. Emil Gutheil), koji sugeriše niz mogućih značenja pod opštom idejom gubitka (mentalne) ravnoteže. Ova značenja uključuju gubitak temperamenta, gubitak samokontrole,pad prihvaćenih moralnih standarda ili gubitak svesti.

Studije koje su provedene poslednjih godina o obrascima sna, grupa od 685 srednjoškolaca u Milanu, stidija je zaključila da je strah češće povezan sa padom u snovima, dok je sreća povezana sa letenjem, a iznenađenje sa vertikalnim pokretom (penjanje, spuštanje, stepenice).