Korisnik:Bybanz/pesak

Paprika (2006 film)

Paprika (jap. パプリカ, hepburn: Papurika) je animirani nadrealni naučno fantastični psiholo

Paprika
Žanr	animirani nadrealni naučno fantastični psihološki triler
Tvorac	Satoši Kon
Režija	Satoši Kon
Scenario	Satoši Kon Seiši Minakami
Glavne uloge	Megumi Hajašibara Toru Emori Kacunosuke Hori Toru Furuja Akio Ocuka Koiči Jamadera Hidejuki Tanaka
Muzika	Susumu Hirasava
Izdavačka kuća	Sony Pictures Entertainment
Studio	Madhouse
Godina	2006.
Trajanje	90 minuta
Zemlja	Japan
Jezik	japanski
Budžet	300 miliona jena (207 miliona dinara)

ški triler film koji je režirao Satoši Kon. Film se bazirao na istoimeni roman japanskog autora Jasutaka Cucuija. Ovo je Konov četvrti i poslednji film koji je režirao pre njegove smrti 2010. godine. Scenario je pisan od strane Kona i Seišija Minakamija, koji je takođe pisao za Konovu anime seriju Agent paranoje, zadužen za animaciju i dizajn je bio Masaši Ando (poznat po filmovima Princeza Mononoke, Začarani grad, Tvoje ime), muziku je komponovao Susumu Hirasava. Japanski studio animacije Madhouse je animirao i producirao film Paprika.

Radnja filma je o borbi između teroriste snova koji krade uređaj koji omogućava drugima da dele svoje snove i stvara košmare ljudima, i o psihologu koji ulazi u svet snova i pretvara se u Papriku, detektiv snova, koji potom istražuje slučajeve.

Film je imao svetsku premijeru na 63. venecijanskom internacionalnom festivalu filma gde je i bio nominovan za Zlatnog lava. Film je izašao u Japanu 25. novembra 2006. godine i dobio kritičke pohvale.

Radnja

U bliskoj budućnosti naučnici prave novi uređaj zvani Di-Si Mini (engl. DC Mini) koji omogućava korisniku da gleda ljudima u snove. Glavni zaduženik koji radi na ovom tretmanu, Doktorka Acuko Čiba, počinje da pomaže svojim pacijentima na ilegalan način van istraživačke ustanove, preuzimajući svoj alter ego iz sveta snova, „Paprika”. Čibini najbliži saradnici su doktor Torataro Šima, šef departmana, i doktor Kosaku Tokita, izumitelj uređaja Di-Si Mini.

Paprika savetuje detektiva Tošimija Konakavu, koga muči ponavljajući san. Ona daje Konakavi karticu sa imenom nekog veb-sajta. Pošto su nedovršeni modeli, Di-Si Miniji nemaju pristupna ograničenja, omogućavajući svakome da uđe u tuđe snove, što predstavlja ozbiljne posledice kada su ukradeni. Šima počinje da besmisleno brblja i skače kroz prozor i zamalo umire. Nakon pregleda Šiminog sna Tokita prepoznaje svog asistenta, Keja Himura, što potvrđuje njihovu sumnju da je krađa bila interna.

Predsednik kompanije doktor Sejiro Inui zabranjuje korišćenje Di-si Minija jer su još dva naučnika postale žrtve ovog uređaja. Ovo i dalje nije uspelo da spreči išta unutar sna Himura koji je preuzeo i Tokitu. Pravi krivac je Inui, koji veruje da mora zaštititi snove od uticaja čoveka putem terapije snova uz pomoć doktora Morija Osanaija. Nakon iscrpljujuće potere, Papriku uspeva da uhvati par. Osanai ispoveda ljubav Čibi i dok odlepljuje Paprikinu kožu otkriva da se Čiba nalazi ispod.

Prekida ih iznervirani Inui koji zahteva da završe s Čibom, dok obojica dele Osanaijevo telo ujedno se bore i za kontrolu na tim telom. Konakava ulazi u san i beži s Čibom nazad u svoj ponavljajući san. Osanai ih prati što se završava time da Konakava puca Osanaija da preuzme kontrolu nad snom, što se završava tako da Osanaijevo telo umire u pravom svetu.

Snovi i realnost počinju da se spajaju, prepliću se i polako se ruši granica realnosti i snova. Šima je zamalo ubijen od strane gigantske japanske lutke, spasila ga je Paprika koja se i odvojila od Čibe. Tokita u formi velikog robota pojeda Čibu i priprema se da pojede i Papriku. Duhovni oblik Čibe se pojavljuje i otkriva da je zaljubljena u Tokitu i da je do sad te emocije potisnula. Ona se pomiri sa svojim potisnutim željama i pomirila se sa delom sebe koji je Paprika. Inui se vraća u obliku košmara i otkriva svoje snove i preti da će sravniti ceo svet sa svojim idejama. Paprika ulazi u telo Tokite. Beba izlazi iz robotske ljuske koja pojeda Inuija, i beba postaje odrasla osoba koja je kombinacija Čibe i Paprike i dok to čini, polako i nestaje, okončavajući ovu noćnu moru.

U stvarnom svetu, Čiba sedi pored Tokitine posteljine dok se budi. Konakava odlazi na vebsajt koji stoji zapisan na Paprikinoj kartici i dobija poruku od Paprike: „Acuko će promeniti prezime u Tokita... i predlažem da pogledaš film Dreaming Kids.” Konakava zatim odlazi u bioskop i kupuje kartu za isti taj film.

Uloge

• Megumi Hajašibara, uloga Doktorke Acuko Čibe (千葉 敦子博士, Chiba Atsuko-hakase), privlačna i skromna psihijatrica i istraživačica na Institutu za psihijatrijska istraživanja. Koristi Di-si Mini da bi lečila svoje klijente unutar njihovih snova pod maskom svog alter ega Paprika.
• Toru Furuja, uloga Doktora Kosaku Tokita (時田 浩作博士, Tokita Kōsaku-hakase), debeli genijalac koji je dete u duši i izumitelj Di-si Minija. On ima najbliži odnos sa Čibom, iako je ona često hladna prema njemu. Tokita često zove Čibu "Atsu-čan" kao znak naklonosti.
• Toru Emori, uloga Doktora Seijiro Inui (乾 精次郎博士, Inui Seijirō-hakase), predsednik Instituta za psihijatrijska istraživanja koji se kreće invalidskim kolicama i naziva se "čuvarom sveta snova", ali zapravo koristi Di-si Mini za svoje zle svrhe, zaintereosvan je da koristi uređaj kako bi vratio pokretljivost, ali i moć.
• Kacunosuke Hori, uloga Doktora Torataro Šima (島 寅太郎博士, Shima Toratarō-hakase), veseli i prijateljski nastrojen šef osoblja u Institutu za psihijatrijska istraživanja i saveznik Acuko Čibe.
• Akio Ocuka, uloga Detektiva Tošimi Konakava (粉川 利美刑事, Konakawa Toshimi-keiji), prijatelj Šime i Paprikin pacijent. Ganja ga ponavljajući san koji proizilazi iz ankscioznosti. Zaljubljen je u Papriku.
• Koiči Jamadera, uloga Doktora Morio Osanai (小山内 守雄博士, Osanai Morio-hakase), istraživač i kolega Acuko Čibe koji zapravo pomaže Inuiju u njegovim zlim planovima. Opsesivno je zaljubljen u Čibu.
• Hidejuki Tanaka, uloga Gaja.
• Satomi Korogi, uloga Japanske lutke.
• Daisuke Sakaguči, uloga Keja Himuro, prijatelj Tokite i osumnjičeni za krađu Di-si Minija.
• Micuo Ivata, uloga Doktora Jasuši Cumura.
• Rikako Aikava, uloga Doktorke Nobue Kakimoto.
• Jasutaka Cucui (autor romana po kom je i rađena radnja filma), uloga Kuge, jedan od dva barmena iz Radio kluba.
• Satoši Kon (režiser Paprike), uloga Džinaja, jedan od dva barmena iz Radio kluba.

Muzika

Filmska muzika je objavljena 23. novembra 2006. godine pod imenom TESLAKITE. Komponovao ju je Susumu Hirsava. Dodatan film je uključen uz CD.

Muzika je poznata po tome što je jedna od prvih filmskih muzičkih projekata koja koristi Vocaloid za vokale. Takođe je jedan od poslednjih Hirasavinih albuma gde je korišćen Amiga računar za produkciju. Svi MIDI zapisi su sekvencirani preko Amiga 4000 računara koji koristi program Bars n Pipes.

Produkcija

Zbog malog obima izdanja, filmovi Millenium Actress i Tokyo Godfathers su imali teškoće da povrate uložen novac. Međutim, Konovo ime je postalo poznato u filmskoj industriji do trenutka kada je započet projekat Paprika, i njegova reputacija je već bila uspostavljena, pa je film napravljen.

Nakon završetka svog prvog filma, Perfect Blue, Kon je planirao da snimi svoj sledeći film, Paprika, sa producentom kompanije koja ga je finansirala, ali je projekat propao kada je kompanija Rex Entertainment bankrotirala. Međutim, ideja za Papriku je bila u Konovom umu još od 1998. godine, i njegovi pokušaji da prikaže nejasne granice između „iluzije i stvarnosti” i „sećanja i stvarnosti” u njegovom rediteljskom debitantskom filmu Perfect Blue i njegovom originalnom filmu Millenium Actress bili su zato što je želeo da vizuelno prikaže dinamiku kao u romanu Paprika.

Kasnije, kada se sreo sa autorom, Jasutakom Cucuijem, i dobio njegovo odobrenje za snimanje filma, Kon je izjavio da je osetio kao da je ostvario ono što je oduvek zamišljao.

Za razliku od filma Perfect Blue, koji je takođe baziran na romanu, Kon nije promenio fundamentalne delove originala u Paprici, ali je promenio neke delove romana da bi se uklopili u film. Iz dva razloga, Kon je smatrao da original ne može biti adaptiran u film. Jedan razlog je bio taj što je roman Paprika bio previše obiman da bi se uklopio u jedan film, a drugi razlog je bio taj što je prošlo više od deset godina od objavljivanja romana i mnogi kreatori su već inkorporirali ideje inspirisane Paprikom u raznim medijima, ne samo u filmovima. Stoga je Kon odlučio da prvo napravi original u jednostavnom obliku, a zatim uključi ideje iz originala, kao i iz drugih dela Cucuija.

Kon je verovao da je čar originala u scenama snova, i da će film biti potpun samo ako je svet snova prikazan u bogatim detaljima sa izrazima za koje je verovao da ih samo vizuelne slike mogu pružiti. Opise snova u romanu dopunjavala su objašnjenja u tekstu romana. Međutim, u slučaju vizuelnih dela koja prikazuju slike snova koje teku jedna za drugom, objašnjenje tih scena bi ometalo tok.

Da bi stvorio glamuroznu sliku za ceo film, i da bi posvetio dovoljno vremena prikazivanju scena snova bez uvođenja likova, Kon je, za razliku od prethodnog filma, koristio glumce koji su bili dobro poznati po svom glasovnom glumljenju i za koje je smatrao da odgovaraju slici likova.

Budžet je bio oko 300 miliona jena, a produkcija je trajala oko dve i po godine od planiranja do završetka.

Tema

Kao i druga Konova dela, ovaj film koristi motiv „fikcije i stvarnosti” da prikaže svet u kome su neometano povezani snovi i stvarnost nasilno izmenjeni, a granica između fikcije i stvarnosti postaje nejasna, na jedinstveno realističan način.

Za Kona, „fikcija” i „stvarnost” nisu suprotstavljeni koncepti, već su oba homogena u smislu da su oboje „naslikane stvari” i jedina stvar koja ih razdvaja je „ono što je naslikano tamo.” Kon je retko crtao stvarne scene kada je crtao, i želeo je da njegove slike budu apstraktnije nego realistične, tako da „izgledaju kao to.” Drugim rečima, ekran pun stvarnosti koji publika oseća kao da je stvarnost je za Kona samo „slika,” i pošto je u pitanju animacija, u suštini ne postoji razlika između stvarnosti i fikcije u njenom izrazu. Ovaj jaz je ono što rađa „trikove” koji podržavaju dela Satošija Kona. Odnos između „fikcije i stvarnosti” u Konovom radu je taj da stvarne slike koje vas navode da zaboravite da su slike su „stvarnost” prvo, a zatim ih postavljaju u isti položaj kao stvarnost i fikciju u obliku „zapravo ovo je bila slika (fikcija),” i to je iluzija jedinstvena za anime. Međutim, ono što čini da se ovo delo razlikuje od drugih Konovih dela je dublji odnos između „sna” i „stvarnosti,” gde se „san” i „stvarnost” svaki transformišu u postojanje onog drugog. U filmu, „san” je predstavljen kao „iskrivljena stvarnost koja odražava nesvesne želje sanjara,” i caka je da se „stvarnost” transformiše u „san” dodavanjem iskrivljenja na nivou slike, a „san” u „stvarnost” ispravljanjem iskrivljenja.

U ovom filmu, Konova suštinska tema je dualnost, višestranost, kontrast i ravnoteža između njih, koju je on namerno uključio u film od samog početka. Odnos između Acuko i Paprike je jedan od kontrasta i dualnosti unutar iste osobe, ali karakterizacija i raspored ostalih likova slede istu ideju.

Povorka neživih "noćnih mora" prikazana u filmu se ne nalazi u romanu, i bila je u potpunosti Konova ideja. Sa vremenskim ograničenjem filma, bilo je teško prikazati različite snove na različite načine kao u originalu, pa je Kon odlučio da se fokusira na sliku sna koja bi bila simbolična tokom celog filma i koja bi bila trenutno prepoznatljiva kao noćna mora kada se pojavi. Prema Konu, scena povorke je nešto što su on i Susumu Hirasava, koji je producirao muziku, stvorili zajedno.

Izdanje

Festivali

Paprika je premijerno prikazana 2. septembra 2006. godine na 63. Venecijanskom filmskom festivalu. Prikazana je na 44. Njujorškom filmskom festivalu 7. oktobra 2006. godine. Takođe je učestvovala na 19. Tokijskom međunarodnom filmskom festivalu od 21. do 29. oktobra 2006. godine, kao film za otvaranje na 2006. TIFF Animation CG festivalu. Učestovala je i na 27. Fantasportu od 23. februara do 3. marta 2007. godine. Paprika je prikazana na Cherry Blossom Festival 2007. godine u Vašingtonu, kao završni film Anime maratona u Frir galeriji Smitsonijana, kao i na Cherry Blossom Festival 2007. godine u Filadelfiji. Prikazana je na Filmskom festivalu u Sarasoti 21. aprila 2007. godine, u Sarasoti, Florida. Pored toga, prikazana je na 39. Međunarodnom filmskom festivalu u Oklandu, Novi Zeland, 22. jula 2007. godine, i prikazivana je kako je festival putovao po Novom Zelandu.

Distribucija

Paprika je u Japanu distribuirana od strane kompanije Sony Pictures Entertainment Japan, iste kompanije koja je distribuirala i prethodni film Tokyo Godfathers, i prikazivana je od 25. novembra 2006. do marta 2007. godine. Film je prvo pušten u novembru u tri ograničena bioskopa u regionu Kanto, i privukao je ukupno 2.210 ljudi, sa zaradom od 3.460.500 jena (30.000 dolara po tadašnjem kursu) tokom prva dva dana, i ukupno 71.236 ljudi i 100 miliona jena (870.000 dolara) u januaru naredne godine, u osmoj nedelji prikazivanja.

U Sjedinjenim Američkim Državama, film je dobio ograničeno izdanje 24. maja 2007. godine, sa kompanijom Sony Pictures Classics kao distributerom. Prvo je pušten u samo dva bioskopa, u Njujorku i Los Anđelesu, ali se polako širio da se prikazuje na do 37 ekrana istovremeno. Međutim, ukupan broj bioskopa je daleko premašio taj broj, dostižući preko 80 bioskopa. Bilo je retko da se japanski anime filmovi puštaju u bioskopima u SAD, i gotovo da nije bilo izdanja u celoj SAD koja zahtevaju 2.000 do 4.000 bioskopa, pa je čak i ograničeno izdanje u više od 80 bioskopa bilo prilično veliko.

Kritički prijem

Na vebsajtu Rotten Tomatoes, 86% od 94 recenzije su pozitivne, sa prosečnom ocenom 7,3/10 i konsenzusom koji glasi: „Prateći sopstvenu logiku, Paprika je umno putovanje koje je teško pratiti, ali uvek fascinira.“ Metacritic je filmu dodelio prosečnu ocenu 81 od 100, na osnovu 26 recenzija kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje“. Paprika je osvojila nagradu za najbolji dugometražni anime film na šestoj godišnjoj dodeli Tokyo Anime Awards tokom Tokijskog međunarodnog anime sajma 2007. godine.

Andrez Bergen iz Jomiuri Šimbun-a je pohvalio Papriku kao „najfascinantniju animaciju od Mijakazijevog Začaranog grada pre pet godina“ (2001. godine). Takođe je pohvalio animaciju i pozadinu filma. Mik Lasal iz San Francisko Hronikla je dao pozitivnu recenziju, rekavši da je film „sofisticirano delo mašte“ i „izazovno, uznemirujuće i neobično u načinu na koji prikazuje prirodu snova“. Lasal je kasnije dodao da je film „jedinstveno i superiorno dostignuće“. Rob Nelson iz The Village Voice je pohvalio film zbog vizuelnih efekata. Međutim, žalio se na radnju, rekavši da Paprika nije „film koji treba razumeti koliko ga treba doživeti – ili možda sanjati“. Nelson je kasnije dodao da Kon „održava šarmantnu veru u sposobnost filma da privuče novu neustrašivu publiku, čak i jednog gledaoca po jednog“. Manola Dargis iz The New York Times je rekla da film ima „osećaj nelagodnosti zbog brzo promenljivog odnosa između naših fizičkih tela i naših mašina“. Dargis je pohvalila Kona za njegovu režiju, rekavši da nam „pokazuje mračnu stranu imaginativnog sveta u Papriki koju je sam pronicljivo osvetlio“. Helen Makarti u knjizi 500 Essential Anime Movies je rekla da Paprika „ponovo dokazuje da velika naučna fantastika ne zavisi od džinovskih robota i vanzemaljskih svetova“.

Suprotno tome, Rodžer Mur iz Orlando Sentinel je dao negativnu recenziju, rekavši: „Sa konvencionalnom radnjom o upadanju u snove/savijanju stvarnosti, to je pomalo dosadno. Nije tako snovito i fascinantno kao Waking Life Ričarda Linklejtera, manje maštovito od animiranog filma oskarovca Začarani grad.“

Glumac iz filmova Gospodar prstenova i Večni sjaj besprekornog uma, Elajdža Vud, pohvalio je film u intervjuu. Time ga je uključio u svoju listu 25 najboljih animiranih filmova svih vremena, dok ga je Time Out takođe uvrstio na svoju listu 50 najboljih animiranih filmova svih vremena. Rotten Tomatoes ga je uvrstio na svoju listu pedeset najboljih animiranih filmova svih vremena. Newsweek Japan je uvrstio Papriku na svoju listu 100 najboljih filmova svih vremena, dok je američko izdanje Newsweek-a film uvrstilo među dvadeset najboljih filmova 2007. godine. Metacritic je uvrstio film među 25 najbolje ocenjenih naučnofantastičnih filmova svih vremena, i među 30 najbolje ocenjenih animacija svih vremena.

Nagrade i nominacije

Film Paprika je dobio naredne nagrade za koje je bio nominovan:

Godina	Nagrade	Kategorija	Primalac	Rezultat
2006	Montrealski filmski festival	Nagrada publike	Satoshi Kon	Osvojeno
2006	63. internacionalni filmski festival u Veneciji	Zlatni lav	Satoshi Kon	Nominacija
2007	Fantasporto	Nagrada kritike (port. Prêmio da Crítica)	Satoshi Kon	Osvojeno
2007	Newport Beach Film Festival	Nagrada za najbolji animirani film	Satoshi Kon	Osvojeno
2007	Online Film Critics Society Awards	Najbolji animirani film		Nominacija

Nasleđe

Ekranizacija uživo

U 2009. godini, bio je u razvoju igrani filmska adaptacija Paprike koju je trebalo da režira Volfgang Petersen. Međutim, od tada nije bilo značajnih novosti o tome da li će se film proizvesti. U avgustu 2022. godine, objavljeno je da će Keti Jan režirati i biti izvršni producent igrane televizijske adaptacije za Amazon Studios.

Film Početak

Nekoliko kritičara i naučnika primetilo je mnoge upadljive sličnosti koje su se kasnije pojavile u filmu Početak iz 2010. godine Kristofera Nolana, uključujući sličnosti u radnji, slične scene i slične likove, tvrdeći da je Paprika imala uticaj na Početak. Kijara Vardlou iz Film School Rejects tvrdi da je Početak bio uticajan od Paprike na osnovu sličnosti previše brojnih da bi bile slučajnost, od „fokusa na tehnologiju deljenja snova do garderobe Ariadne, referenci na grčku mitologiju, hodnike koji prekrštaju fiziku, značajne snovne liftove i izbora da japanski poslovni čovek (Saito) bude taj koji angažuje Koba i tim za snove, između ostalog”. Patrik Drejzen je rekao da je bar „jedna scena čista i nedvosmislena veza: u kulminativnoj snovnoj sekvenci, kada Paprika pokušava da pobegne od predsednika i njegovog pomoćnika, ona prekršta gravitaciju tako što trči po zidu umesto po podu.” Julijan Rizo-Smit iz IGN-a tvrdi da „Nolan crpio inspiraciju iz poznatih pejzaža Paprike”, primećujući upadljive sličnosti kao što su „uvek se pružajući dugi hodnici gde Tošimi svedoči ubistvu, i vizuelni efekat sveta snova koji se lomi kao staklo.” Džošua Horner iz WhatCulture tvrdi da je „Nolan bio inspirisan Paprikom”, i dodava da postoje upadljivo slične scene gde i Paprika i Ariadna obe „ulaze u lift pri čemu svaki sprat predstavlja drugi sloj podsvesti domaćina”.

Alister Svejl, iako nije siguran da li je Nolan „direktno preuzeo elemente iz Paprike”, uočava upadljive sličnosti između njih, kao što su oba istraživanja sličnih tema „kompjuterske tehnologije koja omogućava ljudima da uđu u oblast potsvesti i dožive vreme na više nivoa”, i naglašava da su njihove sličnosti uporedive sa onima koje postoje između Ghost in the Shell i Matriksa. Stiven Bun iz Politico rekao je da sumnja da je Paprika „bila na spisku omaža Nolana”, i uporedio je blagosklonu sa Početkom, tvrdeći da „Kon suočava svoje mučeno društvo vizuelnom poezijom, ne samo mešavinom tropa i dijelova seta” i da Paprika „ide duboko, gde Incepcija samo govori o dubini i tami, ali, kao ekransko iskustvo, ostaje sa ultrapretencioznim pirotehnikom”. Francuski filmski sajt Excessif tvrdio je 2010. godine da je Nolan naveo Papriku kao uticaj na karakter Ariadne kojeg igra Eliot Pejdž u filmu, tvrdnju koja je ponovio Fil de Semljen iz Empire, ali Film School Rejects i Anime News Network napominju da nije dat citat Nolana koji podržava ovu tvrdnju.

Reference

Spoljašnje veze

Zvanični sajt filma Paprike (SAD)