Pređi na sadržaj

Korisnik:Helena5122/песак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

En sa E
En sa E
ŽanrIstorijska drama
FormatTelevizijska serija
AutorMoira Voli-Beket
Temelji se naEn iz zelenih zabata
ScenarioMoira Voli-Beket
UlogeEjmibet Meknalti
Džeraldin Džejms
R. H. Tomson
Lukas Džejd
Dalila Bela
Muzička tema„Za vek ispred”
LokacijaKanada
JezikEngleski
Broj sezona3
Broj epizoda27
Vreme trajanja44 minuta
ProducentMiranda de Pencier
Moira Voli-Beket
Emitovanje
Premijerno
prikazivanje		19. mart 2017. — 24. novembar 2019.

En sa E (engl. Anne with an E) je kanadska istorijska dramska televizijska serija koja je zasnovana na klasičnom delu dečje književnosti „En iz Zelenih Zabata” (engl. Anne of green Gables) iz 1908. godine, autorke Lusi Mod Montgomeri. Seriju je kreirala Moira Voli-Beket za CBC i Netflix. Glavne uloge tumače Ejmibet Meknalti (engl. Amybeth McNulty) kao siroče En Širli, Džeraldin Džejms (engl. Geraldine James) kao Marila Katbert, R. H. Tomson (engl. R. H. Thomson) kao Metju Katbert, Dalila Bela (engl. Dalila Bela) kao Dijana Beri i Lukas Džejd Zuman (engl. Lucas Jade Zumann) kao Gilbert Blajt.

Serija je prvi put emitovana 19. marta 2017. na CBC-u, a 12. maja je postala dostupna širom sveta na Netflix-u. U avgustu 2017. godine objavljena je druga sezona, a u avgustu 2018. treća. Nakon što je treća sezona objavljena 2019. godine, CBC i Netflix su saopštili da serija neće biti nastavljena.

Serija „En sa E” dobila je pozitivne kritike i osvojila je Kanadsku filmsku nagradu (engl. Canadian Screen Award) za najbolju dramsku seriju u 2017. i 2018. godini. Serija se bavi raznim temama kao što su siročad, napuštanje dece, psihološke traume, društveni problemi kao što su konformizam, rodna nejednakost, rasizam, religija, homoseksualnost, maltretiranje i sloboda govora.

Sinopsis[uredi | uredi izvor]

Godine 1896, stariji brat i sestra, Metju i Marila Katbert (koji žive zajedno jer se nijedno od njih nije venčalo), odlučuju da usvoje dečaka siroče kako bi im pomagao na porodičnoj farmi Zelenih Zabata, na periferiji kanadskog gradića Avonlija, na ostrvu Princa Edvarda. Kada Metju ode na železničku stanicu da preuzme dete, umesto dečaka nalazi trinaestogodišnju En Širli, maštovitu, bistru, živu i pričljivu devojčicu. En je ostala siroče kada su joj roditelji preminuli dok je bila beba, i živela je kao sluškinja u raznim domaćinstvima pre nego što je smeštena u sirotište.

Iako Metju želi da En ostane, Marila je sumnjičava prema njoj zbog njenog statusa siročeta i zbog toga što smatra da mlada devojčica ne može biti od koristi na farmi. Njena sumnja se čini opravdanom kada ne može da pronađe broš, pa veruje da je En lopov. Zbog toga je Katbertovi šalju nazad u sirotište. Iako stiže do sirotišta, En je uplašena da uđe zbog maltretiranja koje je tamo doživela i vraća se na železničku stanicu. U međuvremenu, Marila otkriva da je broš samo bio izgubljen, a ne ukraden, i shvata da En nije lopov. Metju pronalazi En i ubeđuje je da se vrati u Zelene Zabate, gde je zvanično postaje deo njihove porodice. Međutim, En i dalje trpi maltretiranje od strane učenika u školi u Avonliju i diskriminaciju od strane Dijaninih roditelja i drugih u zajednici. En se ponovo vraća i pokušava da zadobije prihvatanje u Avonliju koristeći svoju inteligenciju, sposobnost rešavanja problema i maštovitost.

Glumci[uredi | uredi izvor]

Glavni glumci[uredi | uredi izvor]

Povremene i gostujuće uloge[uredi | uredi izvor]

  • Džonatan Holms kao Gospodin Vilijam Beri
  • Helen Džons kao Gospođa Eliza Beri
  • Rajan Kijera Armstrong kao Mini Mej Beri
  • Debora Grouver kao Džozefin Beri
  • Vejn Best kao Džon Blajt
  • Filip Uilijams kao Tomas Lind
  • Dejvid Ingram kao Gospodin Harmon Andrjus
  • Džanet Porter kao Gospođa Andrjus
  • Kristijan Martin kao Bili Andrjus
  • Lia Papas-Kemps kao Džejn Andrjus
  • Ela Jonas Farlinger kao Prisi Andrjus
  • Džim Anan kao Gospodin Gilis
  • Fiona Birn kao Gospođa Gilis
  • Kajla Matjus kao Rubi Gilis
  • Jejkob Ursomarco kao Mudi Spurdžeon
  • Stiven Trejsi kao Gospodin Filips
  • Miranda Makeon kao Džosi Paj
  • Glena Uolters kao Tili Bolter
  • Kejtlin Vels kao Meri Džou
  • Džejkob Horsli kao Čarli Sloun
  • Taras Lavren kao Nejt
  • Šejn Karti kao Gospodin Danlop
  • Kara Rikets kao Meri Hanford-Lakroa
  • Araja Mengeša kao Ilaja Hanford
  • Niki Lorenc kao Džoselin
  • Liza Kodrington kao Konstans
  • Melani Nikols-King kao Hezel Lakroa
  • Kiaventio Tarbel kao Kakvet
  • Brendon Ouks kao Aluk
  • Dana Džefri kao Okvatnuk
  • Ines Fegoli kao Sandi Bejnard
  • Trena Kiting kao Gospođa Paj
  • Brenda Bazinet kao Džini Pipet
  • Ted Aterton kao Gospodin Rouz (sezona 3)

Epizode[uredi | uredi izvor]

Sezona Epizode Orginalno emitovanje (Kanada) Datum izlaska na Netflix-u
Prvo emitovanje Poslednje emitovanje
1 7 19. mart 2017. 30. april 2017. 12. jun 2017.
2 10 23. septembar 2018. 18. novembar 2018. 06. jul 2018.
3 10 22. septembar 2019. 24. novembar 2019. 03. januar 2020.

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Kao producentske kompanije navedeni su Northwood Anne (transkr. Nortvud En), Northwood Entertainment (transrk. Nortvud Entertejnment) i Kanadska radiodifuzna korporacija. Izvršni producenti su Miranda de Pencier i kreator serije Moira Voli-Beket.

Preobrazujući roman za ovu televizijsku seriju, de Pencier je najavila da će se truditi da priušte različit ugao i osećaj u odnosu na prethodne produkcije; njihov cilj je bio „realizam na nivou dokumentarnog filma", što se odrazilo u izuzetnom detalju koji je ulaze u izgled setova i kostima.[5]

Ekipa[uredi | uredi izvor]

Osim što sama serija ima veći broj ženskih likova nego muških, žene služe kao izvršni producent i rukovodilac serijom, a serija ima i nekoliko ženskih reditelja.[6] Svaki pisac na seriji je takođe žena; rukovodilac serijom Moira Voli-Beket napisala je celu prvu sezonu, a pridružila su joj se ekipa ženskih pisaca u sezonama 2 i 3.[7][8]

Raspoređivanje uloga[uredi | uredi izvor]

Na otvoreni poziv za kasting prijavilo se oko 1800 devojčica sa tri kontinenta za ulogu En Širli. Amibet Meknalti je izabrana zbog svoje sposobnosti da isporuči dijalog koji je izuzetno zamršen, dinamičan i prelep, prema Mirandi de Pencier. Voli-Beket opisuje nju kao odjednom „svetlučavu”, prozirnu, pametnu, duševnu i emocionalnu.[6] Prema intervjuu sa Meknalti, čija je karijera na pozornicama uključivala uloge u mjuziklima „Ani”, „Moje pesme, moji snovi” i „Oliver!” i na ekranu u serijama „Agata Rejsin” i „Bez treće strane”, njeno kastiranje za ulogu En se sastojalo od razgovora sa drvećem, razgovora s cvećem i izrade trona od grančica.[9]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Serija je snimana na Princ Edvard Ostrvu, ali iz budžetskih razloga primarno se snimala u južnom Ontariju, u studiju u Torontu, na otvorenim lokacijama u ili blizu Toronta uključujući pionirsko selo Crni potok, u regionu Vaterlu na lokacijama kao što su pionirsko selo Dun, Dvorac Kilbrajd, Nju Hamburg, Kembridž,[10] i u zajednicama kao što su Milbruk, Pikering, Orono, Hamilton i Kaledon.[11][12][13]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Pesma „Za vek ispred”, izvedena i prvobitno komponovana od strane kanadskog benda The Tragically Hip (transkr. Tradžikli hip),[6] koristi se kao otvaranje serije. Pozadinska muzika serije komponovana je od strane Amina Bhatie i Ari Posnera.[14]

Tema[uredi | uredi izvor]

Iako su „mnogi klasični trenuci (iz romana) verno preslikani", Volli-Beket je konstruisala „En sa E” sa „mračnijom podlogom” nego prethodne adaptacije „En iz Zelenih Zabata”.[15] Zamislila je En kao antiheroinu, dodajući originalne pozadinske priče koje ističu uticaj maltretiranja, klasne diskriminacije, društvene izolacije i posledičnog PTSP-a na formiranje Eninog karaktera (teme koje su nagoveštene, ali nikad detaljno razrađene u originalnom romanu). Volli-Beket dalje navodi: „U današnje vreme, teme identiteta, predrasuda, maltretiranja, osećaja pripadnosti i traganja za prihvatanjem su veoma aktuelne i relevantne, i te teme su ugrađene u priču o En Širli.” Takođe je nazvala En Širli „slučajnom feministkinjom” i istakla kako je „stvarno želela da ispriča ovu priču sada”.[6] Ejmibet Meknalti (koja tumači En) je takođe izjavila da „ljudi možda misle da su nove scene prilično grafične, ali mislim da je bilo vreme za iskrenost.”

Sezona 2[uredi | uredi izvor]

Za drugu sezonu, prema svom „master planu”, Volli-Beket je uvela potpuno novog lika po imenu Baš,[4] kako bi odrazila rasnu raznolikost koja je postojala u i oko Šarlottauna u vreme radnje romana, sa namerom da predstavi zajednicu koja je bila odsutna u prethodnim adaptacijama. Ostvarila je to tako što je Gilbert putovao parobrodom i upoznao novog lika na Trinidadu: „Baš je sredstvo za istraživanje netolerancije i nejednakosti, posebno kada ode u Bag, gde saznaje da tamo žive i drugi crnci.”[16] Volli-Beket je objasnila: „Bag je zajednica koja je tik uz Šarlottaun, gde su ljudi druge boje kože bili marginalizovani i imali svoju zajednicu.”

Sezona 3[uredi | uredi izvor]

U trećoj sezoni, obrađivane su teme poput identiteta, feminizma, maltretiranja i rodne ravnopravnosti.[8] Treća sezona je takođe posvetila pažnju internatima i načinu na koji su domorodački narodi bili tretirani u istoriji Kanade.[17]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Kritički odgovor[uredi | uredi izvor]

Palak Džejsval daje celoj seriji pet od pet zvezdica i napominje da, iako klasična dela književnosti često treba ostaviti netaknuta, „En sa E” nudi koristan primer kako prepravka klasike može biti bolje od originala.[18] Ona sugeriše da, iako je Netfliksova adaptacija dobra, njen prikaz je realističan u odnosu na to kakav je život bio u to vreme za siroče devojčicu.[18] Ona zaključuje da je „razlog zašto je ova serija tako uspešna njena sposobnost ,ne samo da oživi originalnu priču, već i da joj doda nešto autentično i istinito”.[18] Erin Maksvel se slaže, navodeći da je, za razliku od serije „Kralj tigrova”, „En sa E” možda najzdravija i najzanimljivija TV emisija o kojoj niko u Americi ne priča. Ali to je definitivno serija koju treba gledati, diskutovati i ponovo gledati s jednakim uživanjem.” Takođe primećuje da postoje povremene promene u narativu i pokušaji da se bude „osvešćen”, ali mudro ne odstupa mnogo od originalne priče. Čad Džons opisuje celu seriju kao „fantastičnu” adaptaciju romana, ističući da od tematske pesme benda Tradžikli hip do niza aktuelnih pitanja – rasizam, feminizam, maltretiranje – koja su možda nagoveštena u knjizi, ali su definitivno istaknuta od strane kreatorke Moire Voli-Beket, ovo nije bakina verzija „Zelenih zabata”.[19] Džon Hersi je napisao: „Ako možete podneti dirljivu priču – i ako uživate u umetnosti koja veliča maštu, individualizam, slobodno istraživanje i strasno traganje za vrednostima – možda ćete se zaljubiti u „En sa E” Moire Voli-Beket.”

Sezona 1[uredi | uredi izvor]

Na sajtu Rotten Tomatoes, prva sezona ima ocenu od 83% na osnovu 29 kritičarskih recenzija. Kritički konsenzus sajta glasi: „En sa E koristi svoj složeni glavni lik da ponudi smelo stilizovanu, emocionalno rezonantnu interpretaciju klasičnog materijala koju zadovoljava sama po sebi.”[20] Serija je na sajtu Metakritik dobila ocenu 79 na osnovu petnaest recenzija, što ukazuje na „uglavnom pozitivne kritike”.[21]

Emili Ešbi, pišući za Common Sense Media (transkr. Komon Sens Medija), opisuje seriju kao „izuzetnu” i „spektakularnu” interpretaciju, dajući joj četiri od pet zvezdica. Taša Černi, saradnica za Tracking Board (transkr. Traking Bord), hvali kinematografiju kao bujnu i koloritnu, likove kao živopisne, a zaplet kao „iznenađujuće uzbudljiv za priču o mladoj devojci koja živi u maloj izolovanoj zajednici krajem devetnaestog veka. [22] Gven Inhat iz A. V. Kluba opisuje seriju kao „istovremeno mračniju i slađu od originalnog romana”, hvaleći glavnu glumačku ekipu, posebno ističući glavnu glumicu:

Ejmibet Meknalti, uprkos svojim mladim godinama, daje izvedbu koja nije samo gluma već potpuno preuzimanje lika En. Nije lako učiniti da maštovit jezik En zvuči tako prirodno, ali Meknalti uspeva da uhvati tu simpatičnu nespretnost koja omogućava En da osvoji srca svih s kojima dođe u kontakt.[23]

Pišući o premijernoj epizodi od 90 minuta za Toronto star, Johana Šneler je pohvalila Volli-Beket za njena odstupanja od romana i isticanje podteksta: „Čitajući između redova romana i dodajući verodostojnost, ona nam pruža brze, ali snažne prikaze muka s kojima su se mnoga siročad suočavala u imperijalističkoj kulturi 1890-ih.” Han Ngujen, u svojoj recenziji serije za filmsku industriju IndiVajr, složila se sa ovom ocenom, rekavši:

Umesto da pokvare seriju, ova odstupanja pružaju kontekst zašto je En ispunjena zahvalnošću za lepote prirode, osnovnu ljudsku pristojnost i to što ima porodicu koju može nazvati svojom. Montgomeri je zasnovala veliki deo Enine potrebe za bekstvom u maštu na sopstvenom usamljenom detinjstvu, a njene priče uvek su imale duboku dirljivost koja ih je činila još slađim.[24]

Džen Čeni, pišući za Vulture.com, se slaže, kažući: „Ono što je izdvaja od ostalih prethodnih interpretacija En, jeste njena spremnost da oštri neke od mekanosti priče, samo dovoljno, kako bi stvorila element realizma koji periodni delovi, pogodni za Gejbls ili ne, sklonjeni su da izbegnu."[25] Nil Genslinger, pišući za The New York Times, komentarišući izveštaje o tamnoći i siroti, takođe hvali produkciju: „Gospođi Meknaltis En je i dalje izuzetno vesela i izuzetno simpatična; samo nije jednostavan jednodimenzionalni lik kao u drugim adaptacijama".[26] Enni Hiršlag, pišući za Majk, sugeriše da će autentično savremena En neizostavno odražavati aktuelni televizijski pejzaž i širu kulturu svog vremena (2010-ih): „Pošto je današnja zabava začinjena antiherojima — likovima koji su daleko od savršenih, pa i ponekad zlonamerni — ima smisla da je Enin poznati idealizam ofarban tamom i mukom."

Neki recenzenti bili su više ambivalentni, pre svega u vezi sa promenama koje je napravila Volli-Beket u priči. Salima Navaz, koja je recenzirala prvu epizodu od 90 minuta za Toronto lajf (engl. Toronto Life), rekla je da je uživala više nego što je očekivala, posebno u dizajnu setova i kostima, kao i u izvedbama Meknaltija i Tompsona, i odobrila izbor teme za pesmu kao refleksiju trajne aktuelnosti izvornog materijala. Manje je bila sigurna o tome koliko daleko serija namerava da se udalji od tog izvornog materijala, i nije odobravala proizvedenu dramu, kao što je Metjuovo divlje jahanje konja. Pišući za Entertainment Weekly, Izabela Bejdenharn izrazila je slična osećanja, ali, kaže da ignorišući izvorni materijal, to je dobra serija sama po sebi, i priznala je da izumiranje tamne strane može pomoći „En sa E" da se uklopi u današnji televizijski pajzaž. [27]Alison Kin, pišući za Kolider (engl. Collider), slaže se da je „En sa E" dobra drama po svojim uslovima, ali dodaje da je samo poštena adaptacija romana, u svom najboljem izdanju u kućnim scenama: „En sa E je neosporno najstilskija adaptacija koju smo videli od En iz Zelenih Zabata. Ali želja da otkrije više o mizeriji Enine prošlosti kako bi bila vernija opisu siročeta deluje protiv Montgomerijine priče."[28] Pišući za Variety, kritičar Sonja Saraja je još više ambivalentna, opisujući seriju kao, s jedne strane, brilijantnu adaptaciju koja uspešno uspeva, a s druge strane, misli da serija ne može potpuno zadržati brilijantnost, nasumično se prevodeći prvo u melanholičnu oblast, a zatim u čudno sladunjavu oblast dok ispituje svoj ton, tvrdeći da serija malo zaostaje u priči o Eninoj disfunkcionalnosti, predstavljajući malo otrcanu priču o Eninim iskušenjima i mukama koje je na nekim mestima zaista humaniziraju, a na drugima, su previše detinjaste.[29]

Sezona 2[uredi | uredi izvor]

Na Rotten Tomatoes, druga sezona ima odobravanje od 43% na osnovu 8 recenzija kritičara, sa prosečnom ocenom od 8/10.[30] Han Ngjen je pisao da, iako su tu periodi melanholije i turbulentnosti, ova sezona deluje energičnije i lakše zbog bržeg tempa. Takođe, ona se oseća komfortnije u svojoj koži i vešto se snalazi sa humorom u svojim svakodnevnim situacijama, dok se takođe i sama podsmeva.[31] Alison Kin, iako ima zamerke na prvu sezonu zbog odstupanja od originalnog romana, kaže da joj se serija svidela; odobrava veliku promenu u tonu druge sezone i to kako, odstupajući od knjiga i proširujući svet, takođe se pomera ka izvrsnosti. Nasuprot tome, Heder Hogan, koja je „mrzela" prvu sezonu, završava svoju recenziju ovako: „En sa E nastavlja da koristi karaktere ubačene iz 2018. godine kako bi objasnila rasu, pol i seksualnost ljudima na Princ Edvardovom ostrvu 1908. godine kao način da te stvari objasni ljudima koji gledaju televiziju na internetu 2018. godine. To je nespretno i čudno i ponekad neprijatno. Dijalog ponekad izgleda kao da je napisan na vanzemaljskom jeziku i kroz prevodilac. Drama je toliko pretrpana da je smešna. Karakteri ostaju neprepoznatljivi."[32]

Megan Okif, koja je bila očarana prvom sezonom,[33] zbunjena je izborom novih tekstova u drugoj sezoni: „Nisam toliko purista da želim da televizijske adaptacije pogode svaki momenat romana, ali mislim da televizija namenjena porodicima treba da razume koja je njena osnovna filozofija. Iako su instikti Valej-Beketa dobri, mislim da je ovaj šou previše zaljubljen u svoje tamne aspekte da bi shvatio da je En iz Zelenih zabata opstala ovoliko dugo zato što ljudi vole male specifičnosti iz života karaktera. Menjanje ovih detalja za sjajniju televiziju na neki način razblažuje priču."[34] Autor Ami Glin kaže da je agonija zato što je vizuelno prelepa i neverovatno dobro odrađena svetska izvedba."

Sezona 3[uredi | uredi izvor]

Na Rotten Tomatoes, treća sezona ima tri pozitivne (od tri) kritičke recenzije.[35] Alisi Renifo zaključuje da se serija završava na odgovarajućoj noti, dovodeći En do tačke pravog odrastanja; finale je sve o tome kako se život zaista nastavlja.[36] Šenon Kemp kaže: „Teško je ne osećati da se serija završavala upravo kada je počinjala da nalazi svoj glas,[37] iako nekoliko puta nesmisleno obrađuje neke od svojih prikaza za decu o rasizmu i drugim problemima."[37] Renifo ceni mnogobrojna iznenađenja, putovanja i veliki broj karaktera u poslednjoj sezoni.

Šteta je što ova serija mora da zse avrši, ima klasični stil koji podseća na knjige kao što je „Mali ženski ljudi", ali ažurira ton za savremene gledaoce koji bi mogli da se dobro provode dok primaju nekoliko životnih učenja na putu. Nedostajaće En, nadamo se da će imati naslednike.[36]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Andreeva, Nellie (2016-10-21). „Netflix’s ‘Anne of Green Gables’ Adaptation Finds Its Anne Shirley, Casts 2 Other Roles”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-19. 
  2. ^ a b v Petski, Denise (2016-11-21). „Netflix’s ‘Anne Of Green Gables’ Adaptation Adds Three To Cast; Gets Official Title”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  3. ^ Petski, Denise (2016-11-17). „Maureen McCormick To Guest In ‘The Guest Book’; Lucas Jade Zumann Joins ‘Anne’”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  4. ^ a b v „Meet the cast of Anne with an E Season 2 on Netflix”. Radio Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  5. ^ Hunt, Nigel (19. 3. 2017). „'Ain't your grandmother's Anne': new series gives gritty Green Gables amid glut of Anne adaptations”. Pristupljeno 2024-05-20. 
  6. ^ a b v g Ahearn, Victoria (16. 3. 2017). „CBC's Anne shows darker past of 'accidental feminist' from Green Gables”. Pristupljeno 2024-05-20. 
  7. ^ „CBC-TV and Netflix renew Anne series for 2nd season”. Pristupljeno 2024-05-20. 
  8. ^ a b Mitchell, Molli (2018-08-20). „Anne With An E season 3 Netflix release date, cast, trailer, plot”. Express.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  9. ^ Archive, View Author; feed, Get author RSS (2017-05-11). „‘Anne of Green Gables’ gets a gritty Netflix adaptation” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  10. ^ Record, The (2024-05-20). „Life News & Advice | Waterloo Region Record”. The Record (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  11. ^ Debnath, Neela (2018-07-04). „Anne With An E season 2 location: Where is the series filmed?”. Express.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  12. ^ Rowney, Jo-Anne (2018-07-16). „Where Netflix's Anne with an E is filmed - how town transforms for the series”. The Mirror (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  13. ^ „Daily Hive | Torontoist”. dailyhive.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  14. ^ admin (2017-06-22). „Exclusive Interview: Anne with an E composers Amin Bhatia & Ari Posner discuss creating a score perfect for Green Gables”. Flickering Myth (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  15. ^ Paskin, Willa (2017-04-27). „The Other Side of Anne of Green Gables”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-05-20. 
  16. ^ Nguyen, Hanh (2018-07-15). „‘Anne With an E’ Boss Answers Burning Questions About the Queer Soirée, Season 3, and More”. IndieWire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  17. ^ Nawara, Reyzando (2020-01-24). „Anne With An E: A Lesson On Empathy That Deserves To Be Saved”. Cultured Vultures (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  18. ^ a b v Jayswal, Palak (2020-03-24). „To Binge or Not to Binge Episode 73: ‘Anne with an E’ - The Daily Utah Chronicle”. Pristupljeno 2024-05-20. 
  19. ^ Jones, Chad (2020-03-23). „Series worth streaming: ‘High Fidelity,’ ‘Anne with an E’”. San Francisco Examiner (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  20. ^ „Anne With an E: Season 1 | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  21. ^ „Anne with an E”. www.metacritic.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  22. ^ Cerny, Tasha (2017-05-14). „ANNE WITH AN E Review: "Episodes 1-3"”. The Tracking Board (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  23. ^ „Anne With An E offers a winning, darker take on a familiar tale”. The A.V. Club (na jeziku: engleski). 2017-05-12. Pristupljeno 2024-05-20. 
  24. ^ Nguyen, Hanh (2017-05-12). „‘Anne with an E’ Review: A ‘Breaking Bad’ Producer Updates ‘Anne of Green Gables’ for Our Darker Times”. IndieWire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  25. ^ Chaney, Jen (2017-05-11). „Anne of Green Gables Fans, You Will Love Netflix’s Anne With an E”. Vulture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  26. ^ Genzlinger, Neil (2017-05-11). „Review: ‘Anne With an E’ Is a Rewarding Return to Green Gables”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-05-20. 
  27. ^ „'Anne With an E': EW Review”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  28. ^ Keene, Allison (2017-05-09). „Anne with an E Review: Netflix Provides a Dark Adaptation”. Collider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  29. ^ Saraiya, Sonia (2017-05-11). „TV Review: ‘Anne With an E,’ Based on the Book ‘Anne of Green Gables’”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  30. ^ „Anne With an E: Season 2 | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  31. ^ Nguyen, Hanh (2018-07-08). „‘Anne With an E’ Review: Season 2 Is Funnier, More Sure-Footed, and Inclusive Without the Growing Pains”. IndieWire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  32. ^ Hogan, Heather (2018-07-16). „"Anne With an E" Is Even Gayer in Season Two (but It’s Still Not "Anne of Green Gables")”. Autostraddle (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  33. ^ „‘Anne With An E’ Argues ‘Anne of Green Gables’ Is Way More Than Just Twee | Decider” (na jeziku: engleski). 2017-05-12. Pristupljeno 2024-05-20. 
  34. ^ „'Anne With An E' Season 2: What's Going On” (na jeziku: engleski). 2018-07-09. Pristupljeno 2024-05-20. 
  35. ^ „Anne With an E: Season 3 | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  36. ^ a b „‘Anne With an E’ Says Goodbye With Long-Awaited Kisses and College Acceptance Letters”. Entertainment Voice. 2020-01-03. Pristupljeno 2024-05-20. 
  37. ^ a b „“Anne With An E” Season 3 Closes the Door on Avonlea”. The Spool (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Helena5122/песак&oldid=27798925”