Моје песме, моји снови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Моје песме, моји снови
енгл. The Sound of Music
The Sound of Music Christopher Plummer and Julie Andrews.jpg
Моје песме, моји снови
Режија Роберт Вајс
Сценарио Ернест Лиман
Продуцент Роберт Вајс
Главне улоге Џули Ендруз
Кристофер Пламер
Музика Ричард Роџерс
Оскар Хамерштајн II
Ирвин Костал
Издавачка кућа Твенти сенчури фокс
Година 1965.
Трајање 174 минута
Земља САД
Језик енглески
IMDb веза

Моје песме, моји снови (енгл. The Sound of Music) је амерички мјузикл из 1965, режисера Роберта Вајса. Филм се темељи на истинитој причи Марије фон Трап и групи, која је у Америци деловала под називом Trapp Family Singers. Главне улоге играју Џули Ендруз и Кристофер Пламер.

Филм је доживео изузетно добре реакције критике и публике. Добитник је 5 Оскара, укључујући и оног за најбољи филм и најбољег режисера, 2 Златна глобуса, све заједно 5 оскара, 10 награда и 9 номинација.

Заплет[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

"Златне" тридесете године 20. века се у Аустрији ближе крају. Ране Првог светског рата су тек залечене, а над земљом се већ надвила претња немачке окупације. Међутим, породицу имућног умировљеног официра некадашње царске морнарице капетана фон Трапа (Кристофер Пламер), муче други проблеми. Након преране смрти супруге, бивши професионални војник покушава своје седмеро деце у доби од 4 до 16 година, подићи на непримерен начин - увођењем војне дисциплине. Јасно да је мала "постројба" лукавија и од свог "врховног заповедника" и од његових намесника, гувернанти, које "падају" једна за другом, све док се једног дана у тој незахвалној улози не појави лепа Марија (Џули Ендруз), новакиња оближњег самостана, која својом животном радошћу прети строгим правилима реда, па је поглаварица (Пеги Вуд) радо шаље у "чистилиште" фон Трапових. Њен боравак у породици је требало да буде привремен, јер би очевим венчањем с испразном, али спољашњошћу блиставом бароницом Елзи (Еленор Паркер), деца ускоро требало да добију нову "мајку". Али Маријина предивна и несебична природа не оставља у дворцу никог равнодушним и прича се окреће у непланираном смеру. Нацисти се строго придржавају планова и Аустрија постаје немачка покрајина. Фон Трап, као частан војник и домобуљ, не може прихватити тако нешто...

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]