Моје песме, моји снови

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Моје песме, моји снови
енгл. The Sound of Music
Sound of music.jpg
Филмски постер
РежијаРоберт Вајс
СценариоЕрнест Лиман
ПродуцентРоберт Вајс
Главне улогеЏули Ендруз
Кристофер Пламер
МузикаРичард Роџерс
Оскар Хамерштајн II
Ирвин Костал
Издавачка кућаТвенти сенчури фокс
Година1965.
Трајање174 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет8,2 милиона долара
Зарада286,2 милиона долара
IMDb веза

Моје песме, моји снови (енгл. The Sound of Music) је амерички мјузикл из 1965. године, режисера Роберта Вајса.[1] Филм се темељи на истинитој причи Марије фон Трап и групи, која је у Америци деловала под називом Trapp Family Singers. Главне улоге играју Џули Ендруз и Кристофер Пламер.[2]

Филм је доживео изузетно добре реакције критике и публике. Добитник је 5 Оскара, укључујући и оног за најбољи филм и најбољег режисера, 2 Златна глобуса, све заједно 5 оскара, 10 награда и 9 номинација.

Радња филма[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

„Златне” тридесете године 20. века се у Аустрији ближе крају. Ране Првог светског рата су тек залечене, а над земљом се већ надвила претња немачке окупације. Међутим, породицу имућног умировљеног официра некадашње царске морнарице капетана фон Трапа (Кристофер Пламер), муче други проблеми. Након преране смрти супруге, бивши професионални војник покушава своје седмеро деце у доби од 4 до 16 година, подићи на непримерен начин - увођењем војне дисциплине. Јасно да је мала „постројба” лукавија и од свог „врховног заповедника” и од његових намесника, гувернанти, које „падају” једна за другом, све док се једног дана у тој незахвалној улози не појави лепа Марија (Џули Ендруз), новакиња (искушеница) оближњег католичког самостана (манастира), која својом животном радошћу прети строгим правилима реда, па је поглаварица (Пеги Вуд) радо шаље у „чистилиште” фон Трапових. Њен боравак у породици је требало да буде привремен, јер би очевим венчањем с испразном, али спољашњошћу блиставом бароницом Елзи (Еленор Паркер), деца ускоро требало да добију нову „мајку”. Али Маријина предивна и несебична природа не оставља у дворцу никог равнодушним и прича се окреће у непланираном смеру. Нацисти се строго придржавају планова и Аустрија постаје немачка покрајина. Фон Трап, као частан војник и домољуб (родољуб), не може прихватити тако нешто...[2][3]

Улоге[уреди | уреди извор]

Кристофер Пламер и Џули Ендруз
Глумац Улога
Џули Ендруз Марија
Кристофер Пламер капетан фон Трап
Еленор Паркер бароница Елзи
Шарман Кар Лесил, најстарија ћерка

Награда Оскар[уреди | уреди извор]

Освојени[уреди | уреди извор]

  • Robert Wise - најбољи филм
  • Robert Wise - режија
  • William Raynolds - монтажа
  • Irwin Kostal - музика
  • James Corcoran, Fred Hynes - звук

Номинације[уреди | уреди извор]

  • Julie Andrews - главна женска улога
  • Peggy Wood - споредна женска улога
  • Boris Leven, Walter M. Scott, Ruby R. Levitt - уметнички директор
  • Ted D. McCord - фотографија
  • Doroty Jeakins - костими[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 441. 
  2. 2,0 2,1 „Моје песме, моји снови”. РТС. Приступљено 26. 1. 2020. 
  3. ^ „Моје песме, моји снови”. Тв Профил. Приступљено 26. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]