Korisnik:Issilinde/Klara Šuman (1)
Klara Šuman (rođena Klara Džozefina Vik; 13. septembar 1819 – 20. maj 1896) je bila nemačka muzičarka i kompozitorka, jedna od najznačajnijih pijanistkinja u doba romantizma.[1] Za vreme svoje karijere duge više od 60 godina,izvršila je veliki uticaj na formu i repertoar recitala i koncerata,kao i na ukus tadašnje publike. Njen muž je bio kompozitor Robert Šuman. Zajedno su ohrabrivali i podržavali Johanesa Bramsa. Ona je bila prva koja je javno izvela Bramsova originalna dela,a[2]kasnije je izvodila premijere drugih Bramsovih kompozicija od kojih je najznačajnija Varijacija i fuga na Hendelovu temu[3]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rani život
[uredi | uredi izvor].jpg)
Klara Džozefina Vik je rođena u Lajpcigu 13. septembra 1819. godine kao ćerka Fridriha Vika i Marijane Vik (rođene Tromlic). Marijana Tromlic bila je poznata pevačica. Pevala je u poznatom koncertnom holu Gevandhaus u Lajpcigu. Razlike između Klarinih roditelja bile su neumoljive, u velikoj meri zbog napornog karaktera njenog oca. Nakon što je na videlo izašla ljubavna afera između Klarine majke i očevog prijatelja Adolfa Bargiela ,njeni se roditelji razvode. Marijana se udaje za Adolfa,a petogodišnja Klara ostaje sa ocem.
Odrastanje
[uredi | uredi izvor]Još od najranijeg detinjstva Klarin život je bio isplaniran od strane njenog oca Adolfa. Svakodnevno je imala časove u trajanju od jednog sata iz klavira, violine, pevanja, teorije, harmonije, kompozicije i kontrapunkta i dva sata praktične nastave u kojoj je koristio svoje tehnike i metode učenja. U martu 1828, osmogodišnja Klara Vik svirala je u Lajpcigu u kući doktora Ernsta Karusa, direktora psihijatrijske bolnice u dvorcu Koldic. Tamo je upoznala drugog darovitog mladog pijanistu, koji je bio pozvan na muzičko veče,po imenu Robert Šuman,devet godina stariji od Klare. Šuman se toliko oduševio njenim sviranjem, da je tražio dozvolu od svoje majke da prekine svoje pravno obrazovanje, koja ga nikada nije zanimalo, i da počne sa uzimanjem časova muzike kod Adolfa,Klarinog oca. Za vreme pohađanja časova,Šuman je živeo u domu Vikovih oko godinu dana.Imao je običaj da se preruši u duha i da tako maskiran plaši i zabavlja Klaru,što je bio početak stvaranja njihove veze i kontakta.[4]
Godine 1830-e,tada jedanaestogodišnja Klara odlazi na turneju u Pariz preko drugih Evropskih gradova,u pratnji svog oca. Prvi solistički koncert održala je u Gevandhausu u Lajpcigu. U Vajmaru je,nakon bravuroznog izvođenja Henri Hercovog komada za Getea,nagrađena odlikovanjem sa njegovim likom i posvetom: " Za talentovanu umetnicu Klaru Vik". Za vreme ove turneje Nikolo Paganini,koji je bio u Parizu,predložio je da nastupi zajedno sa Klarom. Uprkos tome,njen pariski recital je ostao slabo posećen,budući da je veliki broj ljudi napustio grad zbog izbijanja kolere. [5]
|
Pojava ovog umetnika može se posmatrati kao epoholana...Odsviran njenim talentovanim rukama,i najobičniji pasaž,rutinski motiv,dobija svoje suštinsko značenje,boju,što samo najsavršeniji umetnici mogu da postignu. |
Anonimni muzički kritičar, napisao za Klaru Vik ,1837-1838 na koncertu u Beču. |
Godine 1838-e,Klara Vik je održala seriju koncerata u Beču. Tada je imala 18 godina.Franc Grilparcer,vodeći dramski pisac u tadašnjoj Austriji, napisao je pesmu pod nazivom "Klara Vik i Betoven" nakon slušanja Betovenove Appassionata sonate za vreme jednog od tih koncerata.[6] Zainteresovanost za Klarine koncerte bila je ogromna,a kritike i recenzije pohvalne. Benedikt Randhartinger,prijatelj Franca Šuberta (1797-1828), poklonio je Klari potpisani primerak Šubertove pesme "Erlkunih" sa posvetom: "Slavnom umetniku,Klari Vik". Frederik Šopen opisao je Klarino sviranje Francu Listu koji je došao da čuje i kasnije pohvalio njeno ekstravagantno sviranje u pismu koje je objavljeno u pariskom muzičkom listu(Revue et Gazette Musicale) i kasnije prevedeno u Novom muzičkom časopisu (Neue Zeitschrift für Musik) u Lajpcigu .[7] 15-og maja je Klara nagrađena najvišim muzičkim odlikovanjem u Austriji,Carskim i Državnim Odlikovanjem Virtuoza(Königliche und Kaiserliche Kammervirtuosin) [7]
.jpg)
Brak sa Robertom
[uredi | uredi izvor]Robert je bio stariji od Klare malo više od 9 godina kada se kao student njenog oca Fridriha preselio u dom Vikovih krajem1830. godine, kada je njoj bilo svega 11, a njemu 20 godina. 1837. godine,Robert je zaprosio osamnaestogodišnju Klaru i ona je pristala,ali njen otac nije.[8] On se snažno protivio,nije odobravao Roberta i strogo odlučio da im ne da svoj blagoslov i dozvolu. Robert i Klara su bili primorani da idu na sud i tuže Fridriha. Sud je doneo odluku da odobri venačanje koje se dogodilo [9] 1840. godine, uprkos Fridrihovim prigovorima.Klara i robert vodili su zajednički muzički dnevnik. [8]
Linkovi
[uredi | uredi izvor]- ^ From 1854 to 1891 she "toured the British Isles and the Continent, hailed as one of the top pianists of the world": Reich, 2001, p. 249
- ^ The Andante and Scherzo from the Sonata in F minor, in Leipzig, 23 October 1854: Litzmann 1913, vol. 2, p. 90
- ^ 13th of September 2012 Clara Schumann Google Doodle-from The News Clerks
- ^ Reich, Susanna (2005), p. 28
- ^ Joseph Braunstein, Liner notes for Michael Ponti's recording of Clara Schumann's Piano Concerto No. 1 in A minor, Op. 7
- ^ Reich (1986), p. 249.
- ^ a b Reich (1986), p. 250.
- ^ a b Litzmann 1913, vol. 1, p.
- ^ Litzmann 1913, voI. 1, p.
Spoljni linkovi
[uredi | uredi izvor][[Категорија:Рођени 1819.]] [[Категорија:Умрли 1896.]]