Gaj Mucije Sekvola[uredi | uredi izvor]

Gaj Mucije Kordus poznatiji po kasnijem kognomenu Sekvola, bio je drevni rimski mladić, verovatno mitski poznat po svojoj hrabrosti.

508. godine pre nove ere, tokom rata između Rima i Klusija, klusijski kralj Lars Porsena opsade Rimom. Gaj Mucije Kordus, uz odobrenje rimskog Senata, ušunjao se u etruščanski logor sa namerom da ubije Porsena. Pošto je bio dan isplate vojnika, na podignutoj platformi su razgovarale trupe dve slične odeće, od kojih je jedan bio kralj. To je nateralo Mucija da pogrešno identifikuje svoju metu, a on je greškom ubio pisca Porsena. Nakon što je zarobljen, slavno je izjavio Porseni: "Ja sam Gaj Mucije, građanin Rima. Došao sam ovde kao neprijatelj da ubije svog neprijatelja i spreman sam da umrem kao i da ubijem. Mi Rimljani se ponašamo hrabro i kad pogodi nevolja, hrabro patimo. "Izjavio je i da je prvi od trista rimskih mladića koji su se dobrovoljno prijavili za zadatak atentata na Porsenu, rizikujući da izgube sopstveni život.^[1]

"Pazi", rekao je kad je izjavio, "tako da znate koliko je telo jeftino ljudima koji imaju veliku slavu". Mucijus je gurnuo desnu ruku u vatru koja je bila zapaljena za žrtvu i zadržao je onde bez davanja naznaka boli, čime je zaradio za sebe i svoje potomke kognomen Sekvola, što znači "levičar". Porsena je bio šokiran odanošću omladine i otpustio ga je iz etruščanskog logora, slobodan da se vrati u Rim rekavši "Vrati se, jer nanosiš više štete sebi nego meni". Istovremeno, kralj je takođe poslao ambasadore u Rim da ponude mir.^[2]

Muciju je dodeljeno poljoprivredno zemljište na desnoj obali Tibera, koje je kasnije postalo poznato i kao) Mucia Prata(Mucian Meadowis).^[3]

Dante Aligijeri se odnosi na Mucija i žrtvu njegove ruke u božanskoj komediji u Paradiso Canto 4: 82-87, uz St. Lawrence, Mucije je prikazan kao čovek koji ima najčvršću volju.

Žan-Žak Ruso spominje u knjizi jednu od svojih ispovesti da je kao dete pokušao ponoviti Mucijevu akciju, stavljajući ruku preko jela.

U dvanaestoj godini Fridrih Niče pokušavajući dokazati svojim školskim kolegama iz Pforte da priča može biti istinita, stavio je ispruženi dlan preko knjige gorućih šibica, bez izražavanja boli. Od ozbiljne povrede spasio ga je školski župan.^[4]

Gordon Skot prikazao je Mucija u sword-and-sandal film Hero of Rome (1964) koji je zasnovan na ovoj priči.

Od 1991. godine špansko kulturno udruženje Fuerzas de Choque Extraordinarii iz Kartagine i Rimljana iz Kartagine, Gaj Mucije postaje njihov komadant.

Bend The Atomic Sverve napisao je i snimio pesmu o Gaju Muciju, pod nazivom "Lefty Scaevola", za njihov album iz 1999. godine, Giant Planet-Eating Robots. Reference

Livy,Ab Urbe Condita, 2.12
^ Livy, Ab Urbe Condita, 2.12-3
^ Livy, Ab Urbe Condita, 2.12-13
^ Peter Levine (1995). Nietzsche and the Modern Crisis of the Humanities. State University of New York Press. p. 3.

^ Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Pristupljeno 2020-04-27
^ Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Pristupljeno 2020-04-27
^ Livy (na jeziku: engleski), 2020-04-27, Pristupljeno 2020-04-27
^ Bergmann, Peter (1995). „Nietzsche, Heidegger and the Americanization of Defeat”. International Studies in Philosophy. 27 (3): 73—84. ISSN 0270-5664. doi:10.5840/intstudphil199527384.

[1] Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Pristupljeno 2020-04-27

[2] Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Pristupljeno 2020-04-27

[3] Livy (na jeziku: engleski), 2020-04-27, Pristupljeno 2020-04-27

[4] Bergmann, Peter (1995). „Nietzsche, Heidegger and the Americanization of Defeat”. International Studies in Philosophy. 27 (3): 73—84. ISSN 0270-5664. doi:10.5840/intstudphil199527384.

[1]

[2]

[3]

[4]