Гај Муције Секвола[уреди | уреди извор]

Гај Муције Кордус познатији по каснијем когномену Секвола, био је древни римски младић, вероватно митски познат по својој храбрости.

508. године пре нове ере, током рата између Рима и Клусија, клусијски краљ Ларс Порсена опсаде Римом. Гај Муције Кордус, уз одобренје римског Сената, ушуњао се у етрушчански логор са намером да убије Порсена. Пошто је био дан исплате војника, на подигнутој платформи су разговарале трупе две сличне одеће, од којих је један био краљ. То је натерало Муција да погрешно идентификује своју мету, а он је грешком убио писца Порсена. Након што је заробљен, славно је изјавио Порсени: "Ја сам Гај Муције, грађанин Рима. Дошао сам овде као непријатељ да убије свог непријатеља и спреман сам да умрем као и да убијем. Ми Римљани се понашамо храбро и кад погоди невоља, храбро патимо. "Изјавио је и да је први од триста римских младића који су се добровољно пријавили за задатак атентата на Порсену, ризикујући да изгубе сопствени живот.^[1]

"Пази", рекао је кад је изјавио, "тако да знате колико је тело јефтино људима који имају велику славу". Муцијус је гурнуо десну руку у ватру која је била запаљена за жртву и задржао је онде без давања назнака боли, чиме је зарадио за себе и своје потомке когномен Секвола, што значи "левичар". Порсена је био шокиран оданошћу омладине и отпустио га је из етрушчанског логора, слободан да се врати у Рим рекавши "Врати се, јер наносиш више штете себи него мени". Истовремено, краљ је такође послао амбасадоре у Рим да понуде мир.^[2]

Муцију је додељено пољопривредно земљиште на десној обали Тибера, које је касније постало познато и као) Mucia Prata(Mucian Meadowis).^[3]

Данте Алигијери се односи на Муција и жртву његове руке у божанској комедији у Paradiso Canto 4: 82-87, уз St. Lawrence, Муције је приказан као човек који има најчвршћу вољу.

Жан-Жак Русо спомиње у књизи једну од својих исповести да је као дете покушао поновити Муцијеву акцију, стављајући руку преко јела.

У дванаестој години Фридрих Ниче покушавајући доказати својим школским колегама из Пфорте да прича може бити истинита, ставио је испружени длан преко књиге горућих шибица, без изражавања боли. Од озбиљне повреде спасио га је школски жупан.^[4]

Гордон Скот приказао је Муција у sword-and-sandal филм Hero of Rome (1964) који је заснован на овој причи.

Од 1991. године шпанско културно удружење Fuerzas de Choque Extraordinarii из Картагине и Римљана из Картагине, Гај Муције постаје њихов комадант.

Бенд The Atomic Sverve написао је и снимио песму о Гају Муцију, под називом "Lefty Scaevola", за њихов албум из 1999. године, Giant Planet-Eating Robots. Референце

Livy,Ab Urbe Condita, 2.12
^ Livy, Ab Urbe Condita, 2.12-3
^ Livy, Ab Urbe Condita, 2.12-13
^ Peter Levine (1995). Nietzsche and the Modern Crisis of the Humanities. State University of New York Press. p. 3.

^ Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Приступљено 2020-04-27
^ Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Приступљено 2020-04-27
^ Livy (на језику: енглески), 2020-04-27, Приступљено 2020-04-27
^ Bergmann, Peter (1995). „Nietzsche, Heidegger and the Americanization of Defeat”. International Studies in Philosophy. 27 (3): 73—84. ISSN 0270-5664. doi:10.5840/intstudphil199527384.

[1] Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Приступљено 2020-04-27

[2] Livy, Ab Urbe Condita, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-814432-8, Приступљено 2020-04-27

[3] Livy (на језику: енглески), 2020-04-27, Приступљено 2020-04-27

[4] Bergmann, Peter (1995). „Nietzsche, Heidegger and the Americanization of Defeat”. International Studies in Philosophy. 27 (3): 73—84. ISSN 0270-5664. doi:10.5840/intstudphil199527384.

[1]

[2]

[3]

[4]