Korisnik:Jovana.marjanovicc/pesak2

Nepravilni glagoli (zovu se još i iregularni glagoli, lat. Verba irregularia) su glagoli, čiji se osnovni oblici - za razliku od pravilnih glagola - ne mogu u potpunosti izvesti iz infinitiva ili nekog drugog nominalnog oblika, na osnovu nekog pravila.

Nepravilni glagoli u nemačkom jeziku

Pošto se razlika između nepravilnih i pravilnih glagola ne obrađuje detaljno u lingvistici, glagoli iz sledećih grupa se mogu smatrati nepravilnim:

• Glagoli sa supletivizmom (suppletive Verben), npr. sein i gehen
• Preterito-prezentski glagoli (Präteritopräsentia), npr. müssen i dürfen
• Glagoli sa povratnim umlautom (Rückumlautverben), npr. brennen i kennen
• Jaki glagoli (starke Verben), npr. schreiben i trinken

Jaki glagoli se u nemačkom jeziku često i sami smatraju nepravilnim; to je kontroverzno, da li su nepravilni, jer je sistem jakih glagola - baš kao i kod slabih - prvobitno bio potpuno pravilan, ali broj izuzetaka i podela sedam klasa na podgrupe je doveo do toga da se, radi jednostavnosti, svi jaki glagoli posmatraju kao nepravilni, na časovima jezika. Zapravo se i danas mogu izsvesti u četiri osnovna oblika (u retkim slučajevima pet). Primera radi, glagol werfen ima pet osnovnih oblika, od kojih se dalje izvode drugi oblici glagola: werfen, wirft, warf, würfe, geworfen. Oblik konjunktiva (kao würfe) se, kod velikog broja glagola, gradi od preterita (eventualno pomoću umlauta, kao što su es klänge i es klang) i stoga je u većini slučajeva izostavljen kao dodatni osnovni oblik.

Što se tiče germanskih jezika, izrazi "nepravilan" i "jak" glagol se obično razlikuju na sledeći način:

Jak glagol karakteriše isključivo Ablaut (Ablaut) (promena samoglasnika u korenu reči, prevoj vokala, apofonija) u njegovim osnovnim oblicima. Ove promene prate određene zakonitosti, zbog čega se ovi glagoli u osnovi često pogrešno nazivaju "nepravilnim". Dakle, dve serije osnovnih oblika reiten – reite – ritt – geritten i streiten – streite – stritt – gestritten formiraju se prema istim pravilima. Takođe glagol leiden prati ovaj šablon. Ako se u infinitivu /ei/ pojavljuje kao osnovni samoglasnik, jak glagol prati ovu šemu. Prema Schmidtu, kod jakih glagola može se identifikovati osam tipova građe niza osnovnih oblika, pri čemu osmi niz (takođe izuzetno sistematičan sam po sebi i takođe pogodan iz razloga lingvističke istorije da zauzme mesto sistema slabih glagola) uništava inače regularan sistem.

Primeri pravilnih glagola u nizu građenja osnovnih oblika prema Schmidt-u (1996)

1. reiten – reite – ritt – geritten i streiten – streite – stritt – gestritten
2. biegen – biege – bog – gebogen i wiegen – wiege – wog – gewogen
3. binden – binde – band – gebunden i finden – finde – fand – gefunden
4. nehmen – nehme – nahm – genommen i treffen – treffe – traf – getroffen
5. geben – gebe – gab – gegeben i sehen – sehe – sah – gesehen
6. graben – grabe – grub – gegraben i fahren – fahre – fuhr – gefahren
7. heben – hebe – hob – gehoben i weben – webe – wob – gewoben
8. halten – halte – hielt – gehalten i heißen – heiße – hieß – geheißen

U suštini, ovi glagoli imaju zajedničku pravilnu šemu nastavaka prezenta, preterita i konjunktiva drugog, koji su izvedeni iz prošlog, kao i participa perfekta sa završetkom -en (kao kod svih glagola osim kod sein ) i konjunktiva prvog. Takođe gehen, stehen i werden prate istu šemu, takođe će se i war - gewesen završiti na isti način. Danas upotrebljeni preterit glagola werden ovde odstupa i usklađen je konjunktivu drugom. Kod glagola denken dolazi u obzir i šema nastavaka slabih glagola, kao i kod preterita i participa perfekta od glagola dürfen. Pojam „nepravilan“, u vezi sa načinom na koji se formiraju osnovni oblici, rezervisan je za lingvističko razmatranje.

Nepravilni glagoli, za razliku od gore tačno navedenih, mogu biti samo oni:

• čiji se osnovni oblici ne grade po određenoj sistematici
• kod kojih fale određeni oblici ili
• koji zbog izuzetnih pojava odstupaju od postojeće sistematike

Nepravilni glagoli pri konjugaciji prate svoje individualne puteve. Kod niza sein - bin - war - gewesen se ne može uočiti nikakva sistematika. Isto kao i kod haben - habe - hatte - gehabt. Oblici koji nedostaju se javljaju kod šest modalnih glagola (können, wollen, sollen, dürfen, müssen, mögen). Njima fale oblici imperativa (jednina i množina, kod wollen se odgovarajući oblici mogu naći barem povremeno). Sa izuzetkom kod sollen, koji se menja po slaboj konjugaciji, modalni glagoli grade osnovne oblike nepravilno. Wollen se vraća na koren glagola, dok su ostali preterito-prezentski. Ovi preterito-prezentski glagoli imaju stari oblik preterita u prezentu i jedan dentalni sufiks {-t(e)-} u preteritu (können – kann – konnte – gekonnt). Kod glagola sa povratnim umlautom (npr. denken, kennen, nennen, brennen itd.) menja se samoglasnik u osnovi, a istovremeno se na koren reči vezuju tipični dentalno-sufiksni nastavci slabih glagola. Nepravilni su dalje gehen, stehen (korenski glagoli sa dopunom osnove), wissen (preterito-prezent), werden. Neke gramatike, koje se bave savremenim nemačkim jezikom, svrstavaju jake, kao i ovde nabrojane glagole u nepravilne.

Mogućnosti za nepravilnosti u dubljem smislu, grade u nemačkom jeziku:

• upotreba različitih osnova reči ili korena za različite oblike (b-in – s-ind – war/ge-wes-en) (supletivizam)
• upotreba starog oblika preterita kao prezenta (preterito-prezent)
• povratni umlaut (Rückumlaut)

Poreklo i podela nepravilnih glagola

Istorijski gledano, grupa jakih glagola čini osnovu germanskih glagola, koji uglavnom proizilaze iz indogermanskih glagolskih tvorevina. Slaba konjugacija uz pomoć dentalnih sufiksa je nastala, da bi glagoli koji se nisu uklapali u ovaj primarni sistem, mogli da se flektiraju tj. menjaju. Najstariji primeri su između ostalog vidljivi kod takozvanih preterito-prezentskih glagola. Ovim glagolima pripadaju uostalom kauzativi sa germanskim sufiksom -ja i korenskim ablautom, odnosno prevojem vokala (setzen < *satjana- zu sitzen), zatim denominalni glagoli (sufiks -ôja, npr. starovisokonemačko salbôn) i stativi (sufiks *-ai, npr. starovisokonemački habên). Poneki slabi glagoli pokazuju različite specifičnosti i zbog toga pripadaju nepravilnim glagolima. Dok je većina glagola u nemačkom pravilna, mnogi od najčešće korišćenih glagola su nepravilni. Obrnuto tome, većina slabih, ređe korišćenih glagola je pravilno. Noviji glagoli se takođe grade pravilno.

Broj nepravilnih glagola u nemačkom jeziku se lako smanjuje. Srednjovisokonemački se sastojao iz mnogo većeg broja takvih glagola, tako je npr. glasilo ball umesto bellte, gedacht/gedact umesto gedeckt. Takođe oblici buk umesto backte i gesotten umesto gesiedet se više ne koriste. Broj nepravilnih glagola je danas između 200 i 300 (bez derivacija).

Nekoliko prvobitno slabih glagola tek se kasnije pridružilo jakoj konjugaciji, kao što je preisen, kome se još u novovisokonemačkom formirao preterit preisete. Slično tome, neki glagoli koji su prvobitno imali pravilan particip, vremenom su razvili nepravilan particip. Primeri za te glagole su scheinen (pre gescheint, danas geschienen) i verderben (pre verderbt, danas verdorben). Za glagol winken danas postoje dva participa: U prvom se može naći originalni oblik gewinkt, a u drugom novi oblik gewunken.

Na osnovu analogije i danas postoje nove tvorbe jakih glagola, npr. švajcarsko-nemački tüüscht > tosche (getäuscht), gschtimmt > gschtumme (gestimmt), gmäldet > gmolde/gmulde (gemeldet); holandski gewuifd > gewoven (gewinkt/gewunken), gevrijd > gevreeën (miteinander geschlafen), gebreid > gebreeën (gestrickt), geërfd > georven (geerbt); engleski ragged > drug (schleppte, geschleppt), sneaked > snuck (schlich, geschlichen), švedski bytte > böt (wechselte), knyckte > knöck, lyste > lös (leuchtete), myste > mös (lächelte), pyste > pös, ryckte > röck (riss), tryckte > tröck (drückte), norveški spydde > spøy (spie, spuckte), mista/mistet > mast (verlor), muste (verloren) i drugi. Međutim, pošto su današnji standardni jezici preskriptivni i veoma učvršćeni, teško je da se ove inovacije prepoznaju i u pisanom jeziku.

Psiholingvističko posmatranje

Po Stivenu Pinkeru, oblici nepravilnih glagola se pamte, dok se pravilni glagoli grade po određenim pravilima. Nepravilni glagoli su danas samo u izuzetnim slučajevima novoformirani. Prilikom konjugacije glagola, prvo se traži da li je prisutan nepravilan glagol. Ako to nije slučaj, onda se u normalnim okolnostima glagol pravilno menja, tj. konjugira. Ako se jedan nepravilan glagol dugo ne koristi, nestaje iz pamćenja i na njegovo mesto dolazi uobičajeni obrazac građe. Drugi istraživači pretpostavljaju da se nepravilni glagoli čuvaju u asocijativnoj memoriji obrazaca i da se formiraju prema sličnosti obrazaca. Očekuje se da će nove tehnike kao što su tačno merenje vremena i vizualizacija rada mozga u realnom vremenu falsifikovati neke od teorija.

Deca određenog uzrasta tokom usvajanja jezika takođe imaju tendenciju da koriste nepravilne glagole kao pravilne, iako su ranije koristila ispravne nepravilne oblike. To se dešava kada otkriju pravila.

Današnji nepravilni glagoli zasnovani su na (ranije) pravilnim strukturama u kojima su glagolski oblici nastali pravilnim glasovnim promenama, pre svega samoglasnika.