Корисник:Jovana.marjanovicc/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије

Неправилни глаголи (зову се још и ирегуларни глаголи, lat. Verba irregularia) су глаголи, чији се основни облици - за разлику од правилних глагола - не могу у потпуности извести из инфинитива или неког другог номиналног облика, на основу неког правила.

Неправилни глаголи у немачком језику[уреди | уреди извор]

Пошто се разлика између неправилних и правилних глагола не обрађује детаљно у лингвистици, глаголи из следећих група се могу сматрати неправилним:

  • Глаголи са суплетивизмом (suppletive Verben), нпр. sein и gehen
  • Претерито-презентски глаголи (Präteritopräsentia), нпр. müssen и dürfen
  • Глаголи са повратним умлаутом (Rückumlautverben), нпр. brennen и kennen
  • Јаки глаголи (starke Verben), нпр. schreiben и trinken

Јаки глаголи се у немачком језику често и сами сматрају неправилним; то је контроверзно, да ли су неправилни, јер је систем јаких глагола - баш као и код слабих - првобитно био потпуно правилан, али број изузетака и подела седам класа на подгрупе је довео до тога да се, ради једноставности, сви јаки глаголи посматрају као неправилни, на часовима језика. Заправо се и данас могу изсвести у четири основна облика (у ретким случајевима пет). Примера ради, глагол werfen има пет основних облика, од којих се даље изводе други облици глагола: werfen, wirft, warf, würfe, geworfen. Облик конјунктива (као würfe) се, код великог броја глагола, гради од претерита (евентуално помоћу умлаута, као што су es klänge и es klang) и стога је у већини случајева изостављен као додатни основни облик.

Што се тиче германских језика, изрази "неправилан" и "јак" глагол се обично разликују на следећи начин:

Јак глагол карактерише искључиво Аблаут (Ablaut) (промена самогласника у корену речи, превој вокала, апофонија) у његовим основним облицима. Ове промене прате одређене законитости, због чега се ови глаголи у основи често погрешно називају "неправилним". Дакле, две серије основних облика reiten – reite – ritt – geritten и streiten – streite – stritt – gestritten формирају се према истим правилима. Такође глагол leiden прати овај шаблон. Ако се у инфинитиву /еи/ појављује као основни самогласник, јак глагол прати ову шему. Према Schmidtu, код јаких глагола може се идентификовати осам типова грађе низа основних облика, при чему осми низ (такође изузетно систематичан сам по себи и такође погодан из разлога лингвистичке историје да заузме место система слабих глагола) уништава иначе регуларан систем.

Примери правилних глагола у низу грађења основних облика према Schmidt-u (1996)[уреди | уреди извор]

  1. reiten – reite – ritt – geritten и streiten – streite – stritt – gestritten
  2. biegen – biege – bog – gebogen и wiegen – wiege – wog – gewogen
  3. binden – binde – band – gebunden и finden – finde – fand – gefunden
  4. nehmen – nehme – nahm – genommen и treffen – treffe – traf – getroffen
  5. geben – gebe – gab – gegeben и sehen – sehe – sah – gesehen
  6. graben – grabe – grub – gegraben и fahren – fahre – fuhr – gefahren
  7. heben – hebe – hob – gehoben и weben – webe – wob – gewoben
  8. halten – halte – hielt – gehalten и heißen – heiße – hieß – geheißen

У суштини, ови глаголи имају заједничку правилну шему наставака презента, претерита и конјунктива другог, који су изведени из прошлог, као и партиципа перфекта са завршетком -en (као код свих глагола осим код sein ) и конјунктива првог. Такође gehen, stehen и werden прате исту шему, такође ће се и war - gewesen завршити на исти начин. Данас употребљени претерит глагола werden овде одступа и усклађен је конјунктиву другом. Код глагола denken долази у обзир и шема наставака слабих глагола, као и код претерита и партиципа перфекта од глагола dürfen. Појам „неправилан“, у вези са начином на који се формирају основни облици, резервисан је за лингвистичко разматрање.

Неправилни глаголи, за разлику од горе тачно наведених, могу бити самo они:

  • чији се основни облици не граде по одређеној систематици
  • код којих фале одређени облици или
  • који због изузетних појава одступају од постојеће систематике

Неправилни глаголи при конјугацији прате своје индивидуалне путеве. Код низа sein - bin - war - gewesen се не може уочити никаква систематика. Исто као и код haben - habe - hatte - gehabt. Облици који недостају се јављају код шест модалних глагола (können, wollen, sollen, dürfen, müssen, mögen). Њима фале облици императива (једнина и множина, код wollen се одговарајући облици могу наћи барем повремено). Са изузетком код sollen, који се мења по слабој конјугацији, модални глаголи граде основне облике неправилно. Wollen се враћа на корен глагола, док су остали претерито-презентски. Ови претерито-презентски глаголи имају стари облик претерита у презенту и један дентални суфикс {-t(e)-} у претериту (können – kann – konnte – gekonnt). Код глагола са повратним умлаутом (нпр. denken, kennen, nennen, brennen итд.) мења се самогласник у основи, а истовремено се на корен речи везују типични дентално-суфиксни наставци слабих глагола. Неправилни су даље gehen, stehen (коренски глаголи са допуном основе), wissen (претерито-презент), werden. Неке граматике, које се баве савременим немачким језиком, сврставају јаке, као и овде набројане глаголе у неправилне[1].

Могућности за неправилности у дубљем смислу, граде у немачком језику:

  • употреба различитих основа речи или корена за различите облике (b-in – s-ind – war/ge-wes-en) (суплетивизам)
  • употреба старог облика претерита као презента (претерито-презент)
  • повратни умлаут (Rückumlaut)

Порекло и подела неправилних глагола[уреди | уреди извор]

Историјски гледано, група јаких глагола чини основу германских глагола, који углавном произилазе из индогерманских глаголских творевина. Слаба конјугација уз помоћ денталних суфикса је настала, да би глаголи који се нису уклапали у овај примарни систем, могли да се флектирају тј. мењају. Најстарији примери су између осталог видљиви код такозваних претерито-презентских глагола. Овим глаголима припадају уосталом каузативи са германским суфиксом -ja и коренским аблаутом, односно превојем вокала (setzen < *satjana- zu sitzen), затим деноминални глаголи (суфикс -ôja, нпр. старовисоконемачко salbôn) и стативи (суфикс *-ai, нпр. старовисоконемачки habên). Понеки слаби глаголи показују различите специфичности и због тога припадају неправилним глаголима. Док је већина глагола у немачком правилна, многи од најчешће коришћених глагола су неправилни. Обрнуто томе, већина слабих, ређе коришћених глагола је правилно. Новији глаголи се такође граде правилно.

Број неправилних глагола у немачком језику се лако смањује. Средњовисоконемачки се састојао из много већег броја таквих глагола, тако је нпр. гласило ball уместо bellte, gedacht/gedact уместо gedeckt[2]. Такође облици buk уместо backte и gesotten уместо gesiedet се више не користе. Број неправилних глагола је данас између 200 и 300 (без деривација).

[3]Неколико првобитно слабих глагола тек се касније придружило јакој конјугацији, као што је preisen, коме се још у нововисоконемачком формирао претерит preisete. Слично томе, неки глаголи који су првобитно имали правилан партицип, временом су развили неправилан партицип. Примери за те глаголе су scheinen (пре gescheint, данас geschienen) и verderben (пре verderbt, данас verdorben). За глагол winken данас постоје два партиципа: У првом се може наћи оригинални облик gewinkt, а у другом нови облик gewunken.

На основу аналогије и данас постоје нове творбе јаких глагола, нпр. швајцарско-немачки tüüscht > tosche (getäuscht), gschtimmt > gschtumme (gestimmt), gmäldet > gmolde/gmulde (gemeldet); холандски gewuifd > gewoven (gewinkt/gewunken), gevrijd > gevreeën (miteinander geschlafen), gebreid > gebreeën (gestrickt), geërfd > georven (geerbt); енглески ragged > drug (schleppte, geschleppt), sneaked > snuck (schlich, geschlichen), шведски bytte > böt (wechselte), knyckte > knöck, lyste > lös (leuchtete), myste > mös (lächelte), pyste > pös, ryckte > röck (riss), tryckte > tröck (drückte), норвешки spydde > spøy (spie, spuckte), mista/mistet > mast (verlor), muste (verloren) и други. Међутим, пошто су данашњи стандардни језици прескриптивни и веома учвршћени, тешко је да се ове иновације препознају и у писаном језику.

Психолингвистичко посматрање[уреди | уреди извор]

По Стивену Пинкеру, облици неправилних глагола се памте, док се правилни глаголи граде по одређеним правилима. Неправилни глаголи су данас само у изузетним случајевима новоформирани. Приликом конјугације глагола, прво се тражи да ли је присутан неправилан глагол. Ако то није случај, онда се у нормалним околностима глагол правилно мења, тј. конјугира. Ако се један неправилан глагол дуго не користи, нестаје из памћења и на његово место долази уобичајени образац грађе. Други истраживачи претпостављају да се неправилни глаголи чувају у асоцијативној меморији образаца и да се формирају према сличности образаца. Очекује се да ће нове технике као што су тачно мерење времена и визуализација рада мозга у реалном времену фалсификовати неке од теорија.

Деца одређеног узраста током усвајања језика такође имају тенденцију да користе неправилне глаголе као правилне, иако су раније користила исправне неправилне облике. То се дешава када открију правила.

Данашњи неправилни глаголи засновани су на (раније) правилним структурама у којима су глаголски облици настали правилним гласовним променама, пре свега самогласника.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Grammatik der deutschen Gegenwartssprache (4. изд.). Mannheim/Leipzig/Wien/Zürich: Duden. 1984. стр. 123—143. 
  2. ^ Heinz-Best, Karl (2003). „Spracherwerb, Sprachwandel und Wortschatzwachstum in Texten. Zur Reichweite des Piotrowski-Gesetzes.”. Glottometrics. 6, 9-34: S. 12—14. 
  3. ^ Eisenberg, Peter (11. November 2006). „Gesotten und gesiedet”. Süddeutsche Zeitung.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Jovana.marjanovicc/песак2&oldid=24197620”