Korisnik:Marija234/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Mofat
Mofat 2007. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1932-05-24)24. maj 1932.
Mesto rođenjaKopenhagen, Danska
ObrazovanjeTriniti koledž, Kembridž
Naučni rad
Poljefizika
InstitucijaUniverzitet u Torontu, Univerzitet u Vaterlou
MentoriFred Hojl, Abdus Salam
Poznat pogravitacija, Kvantna teorija polja, promenljiva brzina svetlosti

Džon Mofat (rođen 24. maja 1932.)[1] je britansko-kanadski fizičar rođen u Danskoj. Trenutno je profesor Emeritus fizike Univerziteta u Torontu[2], takođe je i privremeni profesor fizike na Univerzitetu u Vaterlou.

Mofat je poznat po svom radu na gravitaciji i kosmologiji, a njegovi najznačajniji radovi su nesimetrična teorija gravitacije i skalar-tenzor-vektor gravitacija, 2008. godine je objavio knjigu pod nazivom Ponovno nalaženje gravitacije u kojoj je objedinio svoje svoje radove. Njegova teorija objašnjava krivu rotacije galaksije uključivanja tamne materije. Koristi promenljivu brzinu svetlosti pri rešavanju kosmoloških problema. Moguće je da je brzina svetlosti bila veća za red veličine veći od 30 u najranijim trenucima Velikog praska. Njegov skoriji rad na nehomogenim kosmološkim modelima pokušava da objasni određene anomalije Kosmičkog pozadinskog zračenja, kao i nedavno otkriveno ubrzanje širenja univerzuma.

Mofat je predložio novu nezavisnu promenljivu kvantne teorije polja koja je uvek konačna i odatle dolazi do renormalizacije. Takođe masa se stvara bez Higsovog mehanizma.

Detinjstvo i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Mofat je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Bio je sin oca Škotlanđanina, Džordža, i majke Dankinje, Ester. Njegov otac, muzičar iz Glazgova, nastupao je u noćnom klubu u Kopenhagenu kada je upoznao Ester, plesačicu. Venčali su se tri nedelje kasnije.

Godine 1938, uoči Drugog svetskog rata, Džonov otac preselio je porodicu u London tačno predviđajući da će Nemačka izvršiti invaziju na Dansku. Kasnije, 1939. godine, za vreme Blica, Džon je evakuisan u Glazgov da živi sa bakom i dekom. U Glazgovu nije uspeo da napreduje, boreći se akademski, pa se posle godinu dana vratio roditeljima i svo troje su se preselili u Bristol, gde je Džonov otac dobio posao pretraživanja brodova za nemačke špijune.

U Bristolu su živeli blizu fabrike koja je proizvodila Bristol F.2A ratne avione. Uoči Bitke za Britaniju 1940. vazdušni napadi su postali sve učestaliji. Jednog dana otišli su u šetnju po Vestonu na Meru kako bi izbegli nemačke nalete u Bristolu. Kao što Mofat kaže u svojim memoarima "Ajnštajnov odgovor":

"Čuo sam zvižduk bombi dok su padale, a zatim zvuk eksplozije kada bombe padnu duboko u blatu plaže. Eksplozija je odbacila moje roditelje i mene pokraj šetališta. Završio sam u bašti na leđima, otvorio sam oči i samo posmatrao plavo nebo, dok mi je još uvek odzvanjalo u ušima. Krv mi je lila iz nosa i osećao sam strašno stezanje i bol u grudima. Skroz ošamućen, ustao sam i ubrzo primetio da su i moji roditelji bili u istoj bašti. Na sve četiri su pokušavali da ustanu takođe osećavši jak bol u grudima i krvarenje iz nosa".

Trauma od bombardovanja i vazdušnih napada ostala je s njim čitav život. Mofat je napisao:

„U to vreme nekako sam uspevao da podnesem užas od naših iskustava tokom rata i nosim sa sa tim iz dana u dan. Međutim, otprilike godinu dana posle bombaških napada u Bristolu i Vestonu na Meru, počeo sam da patim od onoga što sada nazivamo posttraumatskim stresnim poremećajem. Imao sam noćne more i napade panike. I danas još uvek povremeno doživljavam napade panike, uglavnom kada sam u poseti Evropi."

Kada je mali Džon imao sedam ili osam godina, otac ga je odveo kod psihijatra u London jer je insistirao na čitanju rečenica i gledanja na sat unazad. Psihijatar je ocu rekao da je dečak genije. Džon, slušajući, nije mislio da ta reč mnogo znači za njegovu budućnost.

Nakon rata, porodica se vratila u Dansku, gde je Džonov otac pokrenuo uvozno-izvozni posao. Pokupio je tuberkulozu od jednog od svojih zaposlenih i bio je teško bolestan godinu dana, a porodica je ulagala sve napore u lečenju.

Interesovanje za fiziku[uredi | uredi izvor]

Kao tinejdžer, Mofat je napustio školu sa 16 godina da bi postao umetnik. Odustao je nakon što je jedno vreme živeo u Parizu, bez primanja. Po povratku u Kopenhagen, zainteresovao se za kosmos i počeo da predaje matematiku i fiziku. Univerzitet u Kopenhagenu dozvolio je bilo kome da pogleda knjige iz njegovih biblioteka, i tako je postigao toliko brz napredak da je za godinu dana počeo da radi na problemima opšte relativnosti i jedinstvene teorije polja.

Kada je Mofat imao oko 20 godina napisao je pismo Albertu Ajnštajnu, saopštavajući mu da radi na jednoj od njegovih teorija, "Dragi profesore. . . Bio bih Vam večno dužan kada biste našli vremena da pročitate moje radove.", počeo je.

"Godine 1953. Ajnštajn mi je poslao odgovor iz Prinstona u Nju Džerziju, ali napisan je na nemačkom. Tako sam otrčao do svoje brijačnice (u Kopenhagenu) da mi berberin prevede. Kroz to leto i jesen, razmenili su otprilike desetak pisama. Lokalna štampa je pokupila te priče koje su tada privukle pažnju fizičara Nilsa Bora i drugih. Odjednom su se otvorila vrata mogućnosti ". (Institut za teorijsku fiziku, Ontario , 2005.)

Ajnštajnov odgovor je glasio:

"Časni gospodine Mofat, Naša situacija je sledeća. Stojimo ispred zatvorene kutije koju ne možemo da otvorimo, i trudimo se da razgovaramo o tome šta je unutra, a šta nije".

Mofatova prepiska sa Ajnštajnom i susret sa Borom privukli su pažnju zvaničnika u britanskom konzulatu u Kopenhagenu i on je pozvan da studira na Kembridžu. Godine 1958. na Triniti Koledžu na Kembridžu[3] odbranio je doktorat bez prve diplome. Nadgledali su ga Fred Hojl i Abdus Salam.

Promenljiva brzina svetlosti: teorija i kontroverzija[uredi | uredi izvor]

Godine 1992, Džon Mofat je smatrao da je brzina svetlosti bila mnogo veća u ranom svemiru i da je imala vrednost veću od 1030 km / s[2]. Svoju teoriju „promenljive brzine svetlosti“ (VSL) objavio je na dva mesta - u onlajn arhivi Nacionalne laboratorije Los Alamos (LANL), 16. novembra 1992[4], i u Međunarodnom časopisu moderne fizike D. izdanje iz 1993. godine[5][6].

Naučna zajednica uglavnom je ignorisala VSL teoriju[5] do 2001. godine kada je astronom Džon Veb sa saradnicima sa univerziteta Novog Južnog Velsa otkrio eksperimentalne dokaze teleskopskih opažanja da je kosmološka konstanta fine strukture - koja sadrži brzinu svetlosti – sada možda drugačija nego što je bila u ranom Univerzumu[7].

Ovi eksperimenti su podržala Mofatovu VSL teoriju i započeli su trku za autorstvom teorije, započetu 1998. godine.

Te godine, pet godina nakon što je Mofat objavio svoje radove o VSL-u, Žao Magežo sa Imperial koledža u Londonu i saradnici Edrju Albreht sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu i Džon D. Barov sa univerziteta Kembridž, objavili su upadljivo sličnu ideju u prestižnom časopisu, Fizički pregled D, koji je nekoliko godina ranije odbacio Mofatov rad[2].

Obavešten o propustu, Magežo je posvetio Mofatu čitavo poglavlje u svojoj knjizi objavljenoj 2002, Brže od brzine svetlosti: Priča o naučnoj spekulaciji.[2][8]

Kontroverza je ponovo nastala tokom promocije Magežove knjige, kada autor nije pripisao Mofatu zasluge, niti tačan broj objava - u časopisima kao što su Diskaver[9], Nedeljni izdavač[10], Sid Magazin i Hrišćanski Naučni Monitor [11]. U nastojanjima da se Maguežo prikaže kao "drzak, mladi naučni skorojević", desetine publikacija pripisivale su teoriju VSL-a u potpunosti Maguežu i njegovim koautorima. Mofat, tada u šezdesetim godinama bio je skrajnut[5][6]. Mofat je izražavao nezadovoljstvo zbog ponovnih propusta, bezuspešno pozivajući novinare da provere činjenice[5][6].

Priču o omašci u medijima aktualizovao je marta i jula 2003. naučni novinar Majkl Martin, koji je još 2001. VSL teoriju pripisao Mofatu u tekstu o Vebovim astronomskim otkrićima objvljenom u UPI[12].Tim Folger koji je pisao za Diskaver Magazin priznao je propuste u svom tekstu i izvinio se. Kao odgovor na pismo čitaoca Henrija van Driela sa odeljenja za fiziku Univerziteta u Torontu, Folger je napisao, "Profesor van Driel je apsolutno u pravu - Džon Mofat je razvio teoriju promenljive brzine svetlosti nekoliko godina pre Žao Mageža, i žalim što nisam uključio te podatke u moju priču[13]."

Mesecima kasnije, dok su ostali izveštavali o ovom sporu[14] Magežo je ponovo potvrdio Mofatovo autorstvo VSL teorije.[5][6] U septembru 2004. godine Tim Folger iz Diskaver Magazina održao je obećanje koje je dao tokom polemike, da će „napisati priču o Džonu Mofatu“.[15]

Dvojica fizičara postali su prijatelji i 2007. su objavili zajednički rad u časopisu Opšta relativnost i gravitacija.[16]

Izmenjena teorija gravitacije[uredi | uredi izvor]

Nastavivši Ajnštajnove potrage za teorijom unifikovanog polja, Mofat je objavio nesimetričnu teoriju gravitacije koja, kao Ajnštajnovo unifikovano polje, podrazumeva simetrično polje(gravitacija) i antisimetrično polje. Za razliku od Ajnštajna, Mofat nije pokušao drugo da identifikuje preko elektromagnetizma, umesto toga je predložio da je asimetrična komponenta još jedno ispljavanje gravitacije. Kako je istraživanje napredovalo, teorija se menjala na više načina.

U trenutnoj verziji izmenjene teorije gravitacije se Ajnštajnova teorija gravitacije modifikuje dodatnim vektorskim poljem. Kombinovan efekat ovih polja menja snagu gravitacije na velikim rastojanjima kad su velike mase u pitanju. Rezultujuća sila opisuje, bez upotrebe tamne materije, rotaciju krive galaksije[17] i mase profila rendgenskih grupa galaksija[18].

Nelokalna kvantna teorija polja[uredi | uredi izvor]

1990. Mofat predlaže konačnu nelokalnu kvantnu teoriju polja. Teoriju su razvijali Evans, Mofat, Klepe i Vudard 1991. U sledećem radu Mofat predlaže teoriju kao alternativu za standardne elektromagnetne i slabe nuklearne sile. Mofatova teorija je kvantna teorija polja sa nelokalnim članom u Lagranžovom polju. Za standardni model rešava problem prirodnosti mase Higsovog bozona[19]. Takođe vodi do konačne kvantne teorije gravitacije.

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

Odabrani naslovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Armitstead, Claire Louise, (Mrs J. C. Yandell), (born 2 Dec. 1958), Books Editor, Guardian News and Media, since 2011 (Literary Editor, The Guardian, 1999–2011), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2020-05-02 
  2. ^ a b v g „Highlights from the Acoustical Society of America 162nd Meeting”. Noise & Vibration Worldwide. 42 (9): 21—27. oktobar 2011. ISSN 0957-4565. doi:10.1260/0957-4565.42.9.21. 
  3. ^ Roberts, James R. (decembar 2005). „The Search for the Holy Grail of Medical Documentation”. Emergency Medicine News. 27 (12): 17—20. ISSN 1054-0725. doi:10.1097/00132981-200512000-00015. 
  4. ^ Moffat, J.W. (09. 1993). „SUPERLUMINARY UNIVERSE: A POSSIBLE SOLUTION TO THE INITIAL VALUE PROBLEM IN COSMOLOGY”. International Journal of Modern Physics D (na jeziku: engleski). 02 (03): 351—365. ISSN 0218-2718. doi:10.1142/S0218271893000246. 
  5. ^ a b v g d „Once a physicist: The Invisible Physicist”. Physics World. 24 (07): 46—46. 07. 2011. ISSN 0953-8585. doi:10.1088/2058-7058/24/07/43. 
  6. ^ a b v g Bahr, Martin (2002). „"In the Shadow of the Speed of Light"”. JurPC: 9—9. ISSN 1615-5335. doi:10.7328/jurpcb/20021719. 
  7. ^ Webb, J. K.; Murphy, M. T.; Flambaum, V. V.; Dzuba, V. A.; Barrow, J. D.; Churchill, C. W.; Prochaska, J. X.; Wolfe, A. M. (2001-08-09). „Further Evidence for Cosmological Evolution of the Fine Structure Constant”. Physical Review Letters. 87 (9). ISSN 0031-9007. doi:10.1103/physrevlett.87.091301. 
  8. ^ Smolin, Lee, 1955- (2006). The trouble with physics : the rise of string theory, the fall of a science, and what comes next. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-55105-7. OCLC 64453453. 
  9. ^ Faster than light: was Einstein wrong?, Acumen Publishing Limited, 2002-07-30, str. 177—184, ISBN 978-1-84465-344-7, Pristupljeno 2020-05-02 
  10. ^ &NA; (decembar 1994). „Single-dose sumatriptan schedule takes first place”. Inpharma Weekly. &NA; (967): 18. ISSN 1173-8324. doi:10.2165/00128413-199409670-00038. 
  11. ^ Pyenson, Lewis (02. 2000). Einstein, Albert (1879-1955), theoretical physicist. American National Biography Online. Oxford University Press. 
  12. ^ Brimicombe, Michael (2001). „Light printer link”. Electronics Education. 2001 (1): 15—21. ISSN 2054-0329. doi:10.1049/ee.2001.0009. 
  13. ^ A Few Moments with TSW, UNP - Nebraska, str. 370—372, ISBN 978-1-4962-0718-0, Pristupljeno 2020-05-02 
  14. ^ Cooper, James Lees, (6 March 1907–9 April 1980), President and Publisher, The Globe and Mail, Toronto, 1963–74; Director, The Globe and Mail Ltd, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2020-05-02 
  15. ^ Hofkirchner, Wolfgang (2013-10-15). „Quest For A Unified Theory”. doi:10.4324/9781315889481. 
  16. ^ Magueijo, João; Moffat, John W. (08. 2008). „Comments on “Note on varying speed of light theories””. General Relativity and Gravitation (na jeziku: engleski). 40 (8): 1797—1806. ISSN 0001-7701. doi:10.1007/s10714-007-0568-2. 
  17. ^ Moffat, J. W.; Rahvar, S. (2013-09-25). „The MOG weak field approximation and observational test of galaxy rotation curves”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 436 (2): 1439—1451. ISSN 1365-2966. doi:10.1093/mnras/stt1670. 
  18. ^ Holmes, Stephen D. (2013-06-20). „Project X: Accelerator Reference Design”. 
  19. ^ Borgland, Anders; Elmer, Peter; Kirby, Michael; Patton, Simon; Potekhin, Maxim; Viren, Brett; Yanny, Brian (2014-12-19). „HEP-FCE Working Group on Libraries and Tools”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mofatov sajt

Saopštenja Univerziteta u Torontu u vezi sa Mofatom:

1999

2003

2007

Pregled Ponovnog pronalska gravitacije na sajtu Amazon.com

Džon Mofat na Projektu Matematička genealogija


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marija234/песак&oldid=23111135”