Хигсов бозон

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Један могући траг Хигсовог бозона из симулираног протон-протон судара. Распада се скоро истог тренутка у два млаза хадрона и два електрона, који су видљиви као линије.

Хигсов бозон, или Браут-Енглерт-Хигсов бозон, је елементарна честица у стандардном моделу физике честица, која настаје при квантним ексцитацијама Хигсовог поља.[1][2] Именована је по физичару Питеру Хигсу, који је 1964. године, заједно са још пет физичара, предложио теорију која објашљава порекло масе елементарних честица. Ова теорија, касније названа Хигсов механизам, имплицира постојање Хигсовог бозона, који је откривен тек 2012. године у АТЛАС И ЦМС експериментима на великом хадронском сударачу у Европском центру за нуклеарна истраживања (ЦЕРН, енг. CERN)[3][4]. Питер Хигс и Франсоа Енглерт награђени су Нобеловом наградом за физику 2013. године за њихов рад на формуслисању Хигсовог механизма.

У популарној литератури, Хигсов бозон се такође назива и Божијом честицом, након наслова књиге физичара и нобеловца Леона Ледермана Божија Честица: Ако је свемир одговор, шта је питање? из 1993. године. Mноги научници тај назив одбијају сматрајући га сензационалистичким.

О бозону[уреди | уреди извор]

Шест аутора ПРЛ радова (PRL symmetry breaking papers), који су 2010. године примили Сакураи награду за свој рад. Слијева надесно: Кибл, Гуралник, Хаген, Енглерт, Браут.
Питер Хигс, такође један од шест награђених аутора ПРЛ радова.

Постојање Хигсовог бозона предвиђено је 1964. године као објашњење за Хигсов механизам, механизам по којем елементарне честице добијају масу. Док се сматра да је потврђено постојање Хигсовог механизма, сам бозон - камен темељац ове теорије - није посматран и његово постојање није било потврђено. Његово привремено (неутврђено) откриће у јулу 2012. године може потврдити да је Стандардни Модел у суштини тачан. Алтернативне теорије као извори Хигсовог механизма којима не треба Хигсов бозон су такође могуће и биле би размотрене у случају да је постојање Хигсовог бозона одбачено.

Хигсов бозон назван је по Питеру Хигсу, који је 1964. године написао један од три револуционарна рада који говоре о ономе што је сада познато као Хигсов механизам и описују везу између Хигсовог поља и бозона. Међутим, Хигс није био први који је описао овај феномен: мјесец дана прије, Роберт Браут и Франсоа Енглерт написали су сличан рад.

Зато што је Хигсов бозон веома велика честица, и распада се скоро одмах пошто настане, само акцелератор честица велике енергије може да га посматра и сними. Експерименти који су потврдили и одредили природу Хигсовог бозона користећи велики хадронски сударач (ЛХЦ) у ЦЕРН-у, почели су ране 2010. године, и извођени су у теватрону Фермилаб-а до 2011. године, када се затворио.

Дана 4. јула 2012. године, два главна експеримента на великом хадронском сударачу (АТЛАС и ЦМС) су оба, независно један од другог, потврдили постојање дотада непознате честице чија је маса око 125 GeV/c2 (што износи око 133 маса протона, по реду од 10-25 килограма), што се „поклапа са Хигсовим бозоном“, и широко се верује да је управо то Хигсов бозон. Објавили су да је потребно даље испитивање да би се утврдило да је то заиста Хигсов бозон, а не нека друга непозната честица (која има теоретски предвиђене особине Хигсовог бозона) и, ако је тако, да се одреди коју верзију Стандардног Модела најбоље подржава.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Onyisi, P. (23. 10. 2012). „Higgs boson FAQ”. University of Texas ATLAS group. Приступљено 8. 1. 2013. 
  2. ^ Strassler, M. (12. 10. 2012). „The Higgs FAQ 2.0”. ProfMattStrassler.com. Приступљено 8. 1. 2013. »[Q] Why do particle physicists care so much about the Higgs particle?
    [A] Well, actually, they don’t. What they really care about is the Higgs field, because it is so important. [emphasis in original]«
     
  3. ^ „Observation of a new particle in the search for the Standard Model Higgs boson with the ATLAS detector at the LHC”. Physics Letters B (на језику: енглески). 716 (1): 1—29. 2012-09-17. ISSN 0370-2693. doi:10.1016/j.physletb.2012.08.020. 
  4. ^ „Observation of a new boson at a mass of 125 GeV with the CMS experiment at the LHC”. Physics Letters B (на језику: енглески). 716 (1): 30—61. 2012-09-17. ISSN 0370-2693. doi:10.1016/j.physletb.2012.08.021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Популарне науке, масовни медији и општа покривеност[уреди | уреди извор]

Значајне публикације и друго[уреди | уреди извор]

Увод у поље[уреди | уреди извор]