Korisnik:Mateja Vujcic/pesak
Kasni modernizam pripada periodu od 1940-ih do 1960-ih. Pojavljuje se posle avangarde, koja sada slabi i gubi na popularnosti, a pre postmodernizma. Kasni modernizam označava svojevrsnu tranziciju ka postmodernizmu.
Tokom kasnog modernizma pokušavalo se da se obnovi realistička tradicija, a književno delo je posmatrano kao celina. Autori posvećuju svoje radove važnim temama sa sjajnim basnama i strukturama. Oni povezuju književnost sa filozofskim sistemima zvanim egzistencijalizam. Književnost se trudi da se osloni na tradiciju, a autori u svojim delima su orijentisani na ono što im odgovara.
Kasni modernizam je i vreme kada se javlja problem diferencijacije i granica. Autori svojim radovima pokušavaju da odgovore na obimne teme i probleme kao što su fašizam, komunizam, dekolonizacija i fanatizam.
Autori kasnog modernizma
[uredi | uredi izvor]Autori koji su obeležili period poznog modernizma su: Ežen Jonesko, Mihail Bulgakov, Pablo Neruda, Žan Pol Sartr, Ernest Hemingvej, Albert Kami, Semjuel Beket, Džej Di Selindžer i mnogi drugi.
Najvažnija dela kasnog modernizma
[uredi | uredi izvor]Majstor i margarita
[uredi | uredi izvor]Majstor i Margarita je delo autora Mihaila Bulgakova. Autor nam priča priču o piscu koji je napisao roman o suđenju Isusu i Pontiju Pilatu. Roman nije bio prikladan i pisac je proglašen ludim. Završio je u ludnici, nakon čega ga je ubrzo spasla Margarita uz pomoć samog đavola Volanda.
Bulgakov je ovim delom oštro kritikovao tadašnje komunističko moskovsko društvo koje je umetnicima uvelo cenzuru.
Mučnina
[uredi | uredi izvor]Roman Mučnina Žan Pola Sartra je filozofsko delo napisano u obliku dnevnika. Glavni lik je Rokenten koji živi, radi i istražuje u malom gradu. Opisana je njegova svakodnevica koja je ujednačena i odvija se svakodnevno na istom putu, između biblioteke i konaka. Opsednut je razmišljanjima o besmislenosti postojanja, a to se ogleda u njegovim dijalozima sa drugim likovima.
Žan-Pol Sartr je i glavni osnivač egzistencijalizma. U egzistencijalizmu učimo na sopstvenim greškama i formiramo sebe. Imamo mogućnost slobodnog izbora i pitanje odgovornosti. Sartr je bio jedan od prvih autora koji je u roman uveo filozofiju opisujući glavnog junaka, njegove filozofske stavove, svest i uverenja.
Stranac
[uredi | uredi izvor]Roman Stranac je najbolje delo autora Alberta Kamija. Radnja se odvija u Alžiru kada Merso saznaje da mu je majka umrla. On odmah nastavlja svoj život, bez ikakve tuge i osećanja. Autor je ovim likom ispričao priču o otuđenom čoveku koji nije našao svoje mesto u svetu.