Korisnik:Mila002/песак
| Dok se kafa ne ohladi | |
|---|---|
| Autor | Tošikazu Kavaguči |
| Zemlja | Japan |
| Jezik | Japanski |
| Žanr / vrsta dela | novela, roman, naučna fantastika |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 2015, Vulkan izdavaštvo, srpski |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-10-04412-6 |
Dok se kafa ne ohladi (jap. コーヒーか冷めないうちに, Kohi ga Samenai Uchi ni) je roman Tošikazua Kavagučija[1] iz 2015. godine. Priča o kafiću u Tokiju koji omogućava svojim mušterijama da putuju u prošlost, sve dok se vrate pre nego što im se kafa ohladi[2][3].
Priča je prvobitno počela kao predstava 2010. godine, pre nego što je adaptirana u roman 2015. godine.
Za sreću je potrebna šoljica kafe je nastavak romana Dok se kafa ne ohladi.
Ukratko o piscu[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Tošikazu Kavaguči je rođen 1971. u Osaki u Japanu. Producirao je, režirao i pisao komade za pozorište Sonik Snejl (eng. Sonic Snail). Kao dramski pisac, njegova najreprezentativnija dela su „Par“(eng. Couple), „Pesma zalaska sunca“(eng. Sunset song) i „Porodično vreme“(eng. Family time). Njegova predstava "Pre nego što se kafa ohladi" osvojila je glavnu nagradu na Suginami Drama Festivalu.[4]
Pored knjiga Dok se kafa ne ohladi i Za sreću je potrebna šoljica kafe, postoje još dve njegove knjige koje još uvek nisu prevedene na srpski:„Pre nego što Vaše pamćenje izbledi“ (eng. Before Your Memory Fades) i „Pre nego što kažemo zbogom“ (eng. Before We Say Goodbye).
Sažetak radnje:[uredi | uredi izvor]
Čitava radnja knjige smeštena je na jednom mestu, u jednoj uskoj uličici u Tokiju gde se nalazi kafić o kome svi govore već 100 godina. Enterijer kafića je zarobljen u vremenu već 100 godina. Zidovi su obojeni tamnim bojama, svetlo lampi je prigušeno a dnevnog svetla gotovo da nema. Kafić se sastoji iz dugačkog hodnika koji povezuje stepenište na ulaznim vratima i glavnu prostoriju u kafiću. Na sredini te prostorije se nalazi plafonski ventilator koji ne radi. Zidovi su prekriveni različitim vrstama časovnika od kojih svaki pokazuje drugačije vreme.
Ovaj kafić posećuju samo njegovi stalni gosti pa im zbog toga osoblje kafića dođe kao porodica.
Pored neobične kafe koja je svaki put spremljena na drugačiji način, u zavisnosti od toga ko je sprema, mušterije imaju i priliku da putuju u vreme po svom izboru, sve dok se pridržavaju dugačke liste pravila.[5]
Pravila putovanja kroz vreme:[uredi | uredi izvor]
- U kafiću postoji samo jedno mesto koje omogućava putovanje kroz vreme i moraš sedeti baš tu;
- Moguće je zauzeti mesto samo ako je duh ustao sa tog mesta;
- Duha je nemoguće fizički pomeriti i to nije preporučljivo, on će sam otići u toalet jednom u toku dana;
- Kada otputuješ kroz vreme, nikako ne smeš napustiti to mesto;
- Jedini ljudi koji se mogu sresti u prošlosti su ljudi koji su nekada bili u kafiću;
- Šta god da se desi u prošlosti, sadašnjost ne može biti promenjena;
- I najvažnije pravilo, moraš da se vratiš u sadašnjost pre nego što ti se kafa ohladi.[6]
Roman prati priče osoblja kafića, ali i nekih mušterija. Radnja knjige je podeljena u četiri celine. U svakom delu je glavni akter neka druga osoba.
| Glavni likovi | |
|---|---|
| Fumiko | poslovna žena, stalna gošća kafića |
| Nagare | vlasnik kafića |
| Kej | žena vlasnika kafića |
| Kazu | Nagareova rođaka, radnica u kafiću |
| Fusagi | stalni gost |
| Kotake | Fusagijeva žena, medicinska sestra, stalna gošća kafića |
| Hiraj | vlasnica obližnjeg bara, stalna gošća kafića |
| Kumi | Hirajina sestra, vlasnica lanca hotela |
1.Zaljubljeni[uredi | uredi izvor]
Dvoje naizgled zaljubljenih ljudi, u ovaj kafić ulaze po prvi put. Ona, ushićena jer misli da će je njen dugogodišnji momak konačno zaprositi. On, nervozan jer mora da joj saopšti da je njihovoj vezi došao kraj jer se on seli u Sjedinjene Američke Države zbog novog posla. Njihov prvi, ali i poslednji susret u ovom kafiću se završava, ali žena nakon toga postaje jedna od stalnih mušterija. Nakon nekog vremena, devojka koja radi za šankom joj ispriča kakve sve usluge ovaj kafić nudi. Od tog dana, njen jedini cilj je kako doći do te stolice.
2.Muž i žena[uredi | uredi izvor]
Medicinska sestra koja radi u obližnjoj bolnici svakog dana dolazi u ovaj kafić samo kako bi videla, pozdravila a nekad čak i popričala sa jednim starijim gospodinom. Čovek zbog kog ona često dolazi je njen suprug, makar ono što je od njega ostalo. Pre par godina mu je dijagnostikovan alchajmer i zbog toga je često ne prepoznaje. Jednog dana, saznaje da njen muž čeka svakog dana na tu posebnu stolicu, kako bi svojoj ženi koje se ne seća, predao pismo koje je napisao još pre par godina. Kako je bolest uznapredovala, nema više poverenja u nju jer je ona za njega jedna nepoznata osoba koju često sreće u kafiću. Jedini način da sazna sadržinu tog pisma je da ona ode u prošlost, u trenutak kada je to pismo zapisano.
3.Dve sestre[uredi | uredi izvor]
Jedna od stalnih mušterija je vlasnica obližnjeg bara, koja se pre par godina niotkud pojavila u kraj. Vremenom su je radnici ali i druge mušterije upoznali i saznali da je ona starija ćerka jedne bogate porodice koje drže lanac hotela, ali da je ona pobegla od kuće jer je odbila da preuzme vođenje posla. Njena mlađa sestra nije bila te sreće jer je ona preuzela posao. Godinama je dolazila da je posećuje, često bi prelazila stotine kilometara do Tokija a da je na kraju bila uskraćena sestrinog prisustva. Jednog dana, kada je putovanje bilo uzaludno, nije mogla ni da sluti da je to bila poslednja prilika da vidi svoju sestricu. Mlađa sestra je poginula u saobraćajnoj nesreći tog dana na putu od Tokija ka kući. Nije mogla to sebi da oprosti pa se odlučila za putovanje u prošlost kako bi je tog dana poslednji put videla.
4.Majka i ćerka[uredi | uredi izvor]
Žena vlasnika bara, najprijatnija osoba koju je ovaj lokal ikada imao, bila je trudna kada su joj rekli da njeno srce neće moći da izdrži porođaj. Još kao maloj devojčici joj je bila ustanovljena srčana mana koja ju je sprečavala da se bavi sportom kao sva druga deca, ali je nije sprečilo da bude divna osoba koja je svima ulivala poverenje i radost. Nakon što se pomirila sa činjenicom da je telo izdaje i da najverovatnije nikada neće upoznati svoju ćerkicu, odlučuje da sedne na stolicu. Ovaj put je trenutak morao da bude precizan jer je budućnost mnogo n od prošlosti. Računala je da će njen muž i njena prijateljica održati obećanje i postarati se da njena ćerka bude tog dana, tačno u to vreme u kafiću, inače bi njena jedina šansa da upozna svoje dete bila protraćena.
Kroz priče svoja četiri lika i četiri dela, autor prenosi jaku poruku: prošlost se ne može promeniti, ali budućnost ostaje otvorena i puna mogućnosti.[7]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
U oktobru 2021. objavljeno je da će SK Global i D Jackal Grup razviti, finansirati i producirati adaptaciju televizijske serije ovog romana.
Ocene i kritike[uredi | uredi izvor]
- Teri Hong iz D Hrisćan Siens Monitor (eng. The Christian Science Monitor ) je izjavio da je „narativ povremeno neujednačen i da ima tendenciju da vijuga“, ali da autor „ima iznenađujuću, nepogrešivu sposobnost da pronađe trajnu emociju“.
- Ian J. Bataglia iz Čikago Reviju of d Buks (eng. Chicago Review of Books) je napisao da je „uprkos povremenoj nespretnosti, narativ duboko dirljiv“ i da su „likovi ovde prave zvezde i njihova međusobna empatija je moćna.“
- Kortni Rodžers iz Buk Riot uporedila je knjigu sa američkom komičnom serijom Guranje tratinčica(poznatija kao „bela rada“), navodeći da „šarmantni kratki roman postavlja pitanja o vremenu i o tome kako biramo da ga provedemo.“
- Džozef P. Keli iz D Harvard Krimson (eng. The Harvard Crimson) dao je knjizi pet zvezdica.
Godine 2018. roman je adaptiran u film Kafe Funiculi Funicula(eng. Cafe Funiculi Funicula), u kojem glumi Kasumi Arimura.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Review: Before the Coffee Gets Cold - The Mancunion”. mancunion.com (na jeziku: engleski). 2020-11-12. Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ Rivers, Emma (2019-11-15). „Treat Your Shelf: Before The Coffee Gets Cold – Toshikazu Kawaguchi”. The Gryphon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ „Univerzitetski odjek!”. www.univerzitetskiodjek.com. Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ „Toshikazu Kawaguchi | Bookreporter.com”. www.bookreporter.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ Krstić, Nikola (2023-04-16). „Journal preporuka: Japanski bestseler "Dok se kafa ne ohladi"”. Journal.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ „Dok se kafa ne ohladi : Tošikazu Kavaguči”. Knjizara.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ „What We Are Reading Today: Before the Coffee Gets Cold”. Arab News (na jeziku: engleski). 2023-05-30. Pristupljeno 2024-05-20.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kavaguči, Tošikazu(2023). Dok se kafa ne ohladi.Beograd, Srbija: Vulkan.ISBN 978-86-10-04412-6.
Spoljašnje veze:[uredi | uredi izvor]
- Nastavak knjige("Tale from the café")- još jedno delo Tošikazua Kavagučija
- Dok se kafa ne ohladi(na engleskom)- gde možete kupiti ovu knjigu, na engleskom
- "Before your memory fades"- još jedno delo Tošikazua Kavagučija
- "Before we say goodbye"- još jedno delo Tošikazua Kavagučija
- Za sreću je dovoljna šoljica kafe - još jedno delo Tošikazua Kavagučija
- Biografija - biografija Tošikazua Kavagučija