Korisnik:Milapanicc/pesak

Zlatokosa
Ilustracija Zlatokose i veštice - poštanska markica, Istočna Nemačka 1978.godina
Bajka
Ime	Zlatokosa
Podaci
Arne—Tompsonovo svrstavanje	br. AT 310
Mitologija	Evropska
Objavljeno u	Bajke Braće Grim

Zlatokosa je nemačka bajka koju su najznačajnije zabeležila Braća Grim. Objavljena je 1812. u zbirci „Bajke Braće Grim”. Priča Braće Grim razvijena je od francuske bajke „Persinette” koju je napisala Šarlot-Rouz Kaumont La Fors (1698.), koja je sama po sebi adaptacija Italijanske bajke „Petrosinella” koju je napisao Đambatista Bazile.

Priča je klasifikovana kao tip 310 u Arne-Tompsonovom katalogu. Radnja priče Zlatokosa, korišćena je u raznim masovnim medijima. Najpoznatija rečenica iz ove priče je „Matovilka, Matovilka, spusti svoju kosu”.

Radnja

Nakon što su godinama želeli dete, par konačno očekuje bebu. Muž i žena žive pored velike i prostrane bašte koja je pripadala veštici. Bašta je bila puna raznovrsnog cveća, voća i povrća. Žena je znala stajati na prozoru i gledati u baštu, ona je čeznula za mladim matovilcem koji je videla da raste u bašti. Odbijala je da jede bilo šta drugo i počela je da propada. Muž, zabrinut za svoju ženu, uveče je otišao da ga ubere. Kada se vratio kući, žena je napravila salatu od matovilca i pojela je. Sledećeg dana, želela je još matovilca. Dok je muž brao matovilac, uhvatila ga je veštica i optužila da krade. Čovek je kleknuo ispred veštice i molio je za milost jer je krao matovilac za svoju trudnu ženu. Zla veštica je pristala da ga pusti, ali da u zamenu on njoj da svoje dete kada se rodi. Čovek nije imao izbora, pa je pristao.

Kada je žena rodila devojčicu, veštica ju je uzela da je odgaja kao svoju. Devojčici je dala ime Matovilka, po biljci koju je njena majka jela. Matovilka je porasla u prelepu devojčicu, sa dugom plavom kosom, pa su je svi zvali Zlatokosa. Kada je napunila dvanaest godina, veštica ju je zatvorila u kulu u šumi. Kula nije imala ni stepenice ni vrata, samo jednu sobu sa prozorom na vrhu kule. Kada bi posećivala Matovilku, veštica bi došla ispred kule i rekla:

Zlatokosa - ilustracija, Džoni Gruel

Matovilka!

Matovilka!

Spusti svoju zlatnu dugu kosu da se popnem!

Matovilka, kada bi čula te reči, izbacila bi svoju dugu zlatnu kosu kroz prozor kako bi se veštica popela. S obzirom da je stalno bila sama, vreme je provodila pevajući.

Nekoliko godina kasnije, princ je jahajući kroz šumu začuo Matovilkinu pesmu. Zadivljen njenim glasom, počeo je da je traži, ali je naišao na kulu u koju nije mogao ući. Princ se često vraćao do kule i slušao Matovilkino prelepo pevanje. Jednog dana video je vešticu i video kako se ona penje do Matovilke. Kada je veštica otišla princ je prišao i izgovorio iste reči. Matovilka, misleći da je veštica zove, spustila je svoju kosu i princ se popeo. Njih dvoje su se brѕo ѕaljubili jedno u drugo i tajno se venčali. Kako veštica Matovilku posećuje danju, isplanirali su da princ svako veče Matovilki donese klupko svile, dok ne budu imali dovoljno da naprave merdevine niz koje bi Matovilka sišla i odjahala sa princom. Jednom prilikom, kada je veštica posetila Matovilku pitala ju je zašto joj je sva odeća mala u struku (ovaj deo dolazi iz originalnog izdanja Bajke Braće Grim iz 1812. godine). U kasnijim izdanjima, Matovilka, u momentu nepažnje, upita vešticu zašto je teže kad se ona penje uz njenu kosu, nego kada to radi princ. Kada to čuje, veštica se razbesni, odseče Matovilkinu kosu i protera je u divljinu kako je niko nikada ne bi pronašao.

Kada je princ došao te noći i dozvao je, veštica je spustila Matovilkinu kosu. Kada se princ popeo umesto Matovilke ugledao je vešticu. Nakon što mu je besno rekla da Matovilku nikada više neće videti, princ se bacio sa kule i pao u žbun pun trnja. Iako je preživeo, ostao je slep. Nekoliko meseci kasnije, Matovilka u divljini će roditi blizance, sina i ćerku.

Godinama kasnije, slepi princ je lutao po svetu tražeći Matovilku i na kraju je došao do mesta gde je Matovilka živela sa decom. Jednoga dana začuo je ponovo Matovilkinu pesmu. Požurio je ka njenom glasu i dozivao ju je. Kada ga je ugledala, Matovilka je počela da plače, a dve suze su pale u prinčeve oči i vratile mu vid. Princ je odveo Matovilku i njihovu decu u svoje kraljevstvo gde su živeli srećno do kraja života.

Zlatokosa - Pol Hej

Druga verzija priče završava se tako što je veštica isekla Matovilkinu kosu, a kada je princ pao, kosa joj je iskliznula iz ruku, ostavljajući je zarobljenu u kuli.

Poreklo i razvoj

Mitološka i verska inspiracija

Neki istraživači predlažu da je najranija moguća inspiracija za arhetip „Девојке у торњу”, prehrišćanski mit o boginji sunca ili zore, u kome je svetlost zarobljena pa oslobođena. Drugi mit je povezan sa baltičkom boginjom sunca, koju kralj drži zarobljenu u kuli. Inspiracija je mogla doći i iz klasičnih mitova o herojima kao što je Persej. Persejevu majku, princeza Danaju, je u bronzanu kulu zarobio njen otac, Akrisije, kralj Argosa, kako bi je sprečio da zatrudni, jer mu je Pitija prorekao da će roditi sina koji će ubiti svog dedu.

Inspiracija je mogla da dođe i od Etina, ćerke Balora iz irskog mita.

Takođe, moguća inspiracija je mogla biti Sveta Varvara iz Nikomedije, za koju se priča da je bila prelepa žena, koju je otac zatvorio u kulu kako bi je sakrio od prosaca. Dok je bila u kuli, prešla je u hrišćanstvo i na kraju je stradala za svoju veru, nakon silnih čuda koja su odlagala njeno pogubljenje.

Književni razvoj

Najranije sačuvano pominjanje ženskog lika sa dugom kosom, koju nudi muškarcu da se uz nju popne kao uz merdevine, jeste u persijskoj epskoj pesmi Šahname, koju je napisao Firdusi između 977. i 1010. godine n.e. Glavni lik, Rudaba, nudi svojoj ljubavi, Zalu, svoju kosu da se uz nju popne do harema u kojem ona živi.

Prvi pisani zapis priče koji se može prepoznati kao Zlatokosa, jeste „Petrosinella” (prevodi se kao peršun) koju je napisao Đambatista Bazile. Objavljena je u Napulju, 1634. godine, u lokalnom dijalektu, u zbirci koja je nazvana Priča o pričama (Lo cunto de li cunti). Ova verzija se razlikuje od kasnijih po tome što u ovoj verziji, matovilac krade žena, a ne muž, devojka nije oduzeta kao beba, nego kao dete i devojka i princ nisu odvojeni godinama i ujedinjeni na kraju priče. Najvažnije je da u ovoj verziji priče postoji scena bekstva gde Petrosinela koristi magične žireve koji se pretvaraju u životinje kako bi omela ogre, dok beži iz kule. Ova scena bekstva, sa tri magična objekta, može se pronaći u usmenim varijantama priče u mediteranskim regionima, najčešće na Siciliji, Malti i Grčkoj.

Zlatokosa - Oto Ubelod

1697. godine, Šarlot-Rouz Kaumont La Fors je objavila svoju verziju „Persinette”, dok je bila zatvorena u opatiji, zbog lošeg ponašanja tokom službe na dvoru Luja XIV. Pre njenog zatvaranja, bila je istaknuta ličnost u pariskim salonima i smatrana je ranom pesnikinjom, savremenicom Šarla Peroa. Ova verzija priče sadrži skoro sve elemente koji se nalaze u kasnijim verzijama Braće Grim. Ovo je prva verzija u kojoj se spominje vanbračna trudnoća, prevaru veštice koja je dovela do prinčevog oslepljavanja, rođenje blizanaca, suze devojke koje princu vraćaju vid. Priča se završava tako što se veštica sažali na par i prebaci ih u prinčevo kraljevstvo. Dok se tvrdnja, da je ova verzija originalna, ne može potkrepiti dokazima, njena verzija je najkompleksnija za to vreme sa originalnim elementima.

Nemačka adaptacija

Prvi poznati nemački prevod „Persinette” izašao je oko 1766. godine od strane Fridriha Imanuela Birlinga pod nazivom „Vilin kabinet. Ili Sabrane bajke u devet delova, prevod sa francuskog”, objavljene u Nirnbergu. Poznatiji prevod, objavio je Fridrih Šulc 1790. godine u zbirci „Mali romani”. Fridrih Šulc je promenio naziv biljke u rapunzel, kao i ime devojke. Jakob i Vilhelm Grim objavili su priču u svom prvom (1812.) i sedmom (1857.) izdanju „Бајке Браће Грим”, izbacivši elemente za koje su smatrali da su dodati „оригиналној” nemačkoj bajci. Iako je verzija bajke koju su objavila Braća Grim najrasprostranjenija verzija „Девојке у кули”, čini se da priča zapravo nema nikakve veze sa germanskom usmenom tradicijom. Verzija objavljena 1812. godine, zadržava element vanbračne trudnoće koji veštici otkrivaju da je princ posećivao Zlatokosu, dok su u verziji objavljenoj 1857. godine, taj element izbacili, kako bi odgovorili na kritike da priča nije za decu. Umesto toga, dodali su grešku koju je napravila Zlatokosa, kada je slučajno otkrila veštici da je princ dolazio. Može se tvrditi da je verzija priče iz 1857. godine, prva verzija napisana prvenstveno za decu.

Rasprostranjenost

Prema rečima grčkog folkloriste Georgiosa A. Megasa, folklorista Mihael Merakles je zaključio da je ovakva vrsta priča poreklom iz Jugoistočne Evrope, analizirajući 22 Grka, 2 Srbo-Hrvata i jednog Korzikanca.

Književni naučnik Džek Zajps navodi da je ovaj tip priča „екстремно популаран у целој Европи”. Međutim, književni naučnik Ton Deker navodi da je ovakav tip priča uglavnom poznat u Centralnoj i Južnoj Evropi, kao i na Bliskom Istoku. U istom duhu, Sit Tompson se zalaže za mediteransko poreklo priče, zbog njene velike rasprostranjenosti po Italiji i okolnim zemljama.

Književni naučnik Ulrik Marzolf, navodi da su priče tipa AT 310, priče koje se najčešće sreću u arapskoj usmenoj tradiciji, iako nisu zabeležene u zbirci Hiljadu i jedna noć.

Teme i karakterizacija

Mnogi naučnici su tumačili priče o „Devojci u kuli“, čiji je deo Zlatokosa , kao metaforu za zaštitu mladih žena od predbračnih veza od strane previše revnih staratelja. Naučnici su uporedili zatvaranje Rapunzelove u njenu kulu sa onim u samostanu, gde su životi žena bili visoko kontrolisani i živele su isključene od sveta.

Naučnici su takođe primetili snažnu temu ljubavi koja osvaja sve u priči, pošto su ljubavnici ujedinjeni nakon godina traženja Perzinete u svim verzijama i na kraju su srećno ponovo ujedinjeni kao porodica.

Naizgled nepravedna pogodba koju muž sklapa sa čarobnicom u uvodnom delu Zlatokose je uobičajena konvencija u bajkama, koja je preslikana u Džeku i stabljiku pasulja , kada Džek menja kravu za pasulj, i u Lepotica i zver, kada je Lepota dolazi Zveri u zamenu za ružu. Štaviše, folklorna verovanja su često smatrala opasnim skratiti trudnici bilo kakvu hranu za kojom žudi, što čini pogodbu sa čarobnicom razumljivijom, pošto bi muž svoje postupke shvatio kao spasavanje svoje žene po cenu svog deteta. Članovi porodice bi se često trudili da obezbede takvu želju, a takve želje za zelenom salatom i drugim povrćem mogu ukazivati na potrebu za vitaminima.

Arhetip "Deva u kuli" je povukao poređenja sa mogućim izgubljenim matrijarhalnim mitom vezan za sveti brak između princa i devojke i rivalstvo između devojke, koja predstavlja život i proleće, i crone, koja predstavlja smrt i zimu.

Kulturno nasleđe

Književni mediji

Ilustracija Florens Harison za Rapunzel u zbirci ranih pesama Vilijama Morisa

Andrev Lang je uključio priču u svoju publikaciju Crvena vila knjiga iz 1890. godine. Druge verzije priče se takođe pojavljuju u knjizi Knjiga o vešticama (1965) Rut Mening-Sanders i u slikovnici Pola O. Zelinskog koja je osvojila medalju Kaldekot, Zlatokosa(1997).

En Sekston je napisala pesmu pod nazivom „Zlatokosa“ u svojoj zbirci Transformacije (1971), knjizi u kojoj ponovo zamišlja šesnaest Grimovih bajki.

Roman Done Džo Napoli Zel (1996) prepričava priču o Zlatokosa iz tri perspektive: devojke, njene majke i princa.

Kres je treća knjiga u Lunarnim hronikama, seriji naučne fantastike za mlade koju je napisala Marisa Majer i koja je adaptacija Zlatokosa. Krescent, pod nadimkom "Kres", je zatvorenica na satelitu koja je spašena i zaljubljuje se u svog heroja "Kapetana Torna" usred priče o "Cinder" kiborg verziji Pepeljuge.

Kejt Forsajt je napisala dve knjige o Zlatokosi, jedna je izmišljeno prepričavanje priče i života Mademoiselle de la Force pod naslovom, Gorko zelenilo , a njena druga knjiga je bila nefikcija koja opisuje razvoj priče pod naslovom Ponovno rođenje Rapunzele: Mitska biografija devojke u kuli.

U zbirci poezije Nikite Gill iz 2018. Žestoke bajke: i druge priče koje će vam uzburkati dušu ona ima nekoliko pesama koje se odnose na Zlatokosu ili Zlatokosinu priču, uključujući Zlatokosinu Belešku ostavljenu za Majku Gotel i Zlatokosu, Zlatokosa.

Godine 2022, Meri MekMajn je objavila samostalni istorijski fantastični roman za odrasle Gotelska knjiga , u kome se spekuliše da je veštičin lik inspirisan životom srednjovekovne babice po imenu Halevajz, ćerke Hede, koja je živela u Nemačkoj u 12. veku. Roman je revizionistička pozadina Zlatokose koja se takođe povezuje sa elementima Snežane, Crvenkape i drugih priča.

Filmski mediji

• Priča o Zlatokosi (1951), kratkometražni animirani kratki film u režiji Reja Harihauzena.

• Akciona verzija uživo snimljena je za televiziju kao deo serije Šeli Duval, Pozorište bajki, koja se emituje na Šovtajm-u. Emitovan je 5. februara 1983. Džef Bridžis je igrao princa i Zlatokosinog oca, Šeli Duval je igrala Zlatokosu i njenu majku, Džina Rovlands je igrala vešticu, a Rodi Mekdauel je pripovedao.

• Nemačka filmska adaptacija iz 1988., Rapunzel oder Der Zauber der Tranen (što znači „Zlatokoca ili magija suza“), kombinuje priču sa manje poznatom Grimovom bajkom Mejd Malin. Nakon što je pobegla iz kule, Zlatokosa pronalazi posao kao kuhinjska sobarica na prinčevom dvoru, gde mora da se bori sa zlom princezom koja želi da se uda za njega.

• Adaptacija animiranog filma direktno u video iz 1990. koju su uradile Hana-Barbera i Halmark čestitke, jednostavno nazvana Zlatokosa, u kojoj je Olivija Njutn-Džon pripovedala priču.

• U šumu je mjuzikl koji kombinuje elemente iz nekoliko klasičnih bajki, u kojima je Zlatokosa jedan od glavnih likova; takođe je snimljen za televiziju 1991. od strane Amerikan Plejhaus-a . Priča opisuje Zlatokosu kao usvojiteljsku ćerku Veštice. U drugoj polovini drame, Zlatokosu ubija Divova žena. Filmska adaptacija filma U šumu kompanije Volt Dizni objavljena je krajem 2014. godine gde Zlatokosu tumači Mekenzi Mauzi.

• U Barbi kao Zlatokosa(2002), Zlatokosu je odgajila zla veštica Getel (glas Ađelika Hjuston) i ona joj je služila kao sluga. Ona koristi magičnu četkicu da izađe iz zatočeništva, ali Getel je zaključava u kulu.

• U Šreku Trećem (2007), Zlatokosu (glas joj je dala Maja Rudolf) bila je prijateljica sa princezom Fionom. Ona je prikazana kao prava ljubav zlog princa Šarmanta i pomaže da se prevari princeza Fiona i njenu grupu kada pokušaju da pobegnu od gneva princa Šarmanta.

• Zlatokosa(2010) studija Valt Dizni animirani studiji, koji je labavo prepričavanje i kompjuterski animirani muzički igrani film. Princeza Zlatokosa (glas joj je dala Mendi Mur) je nametljivijeg karaktera i rođena je kao princeza. Zlatokosa se takođe pojavljuje u kratkom nastavku, Zlatokosa Srećan kraj i još jednom filmu, Zlatokosa: Pre srećnog kraja.

• Valt Dizni pikčurs je angažovao Ešli Pauel da napiše scenario za film Zlatokosa uživo. Nije poznato da li će film biti rimejk Zlatokose, nova adaptacija ili kombinacija oboje.

Televizijski mediji

Televizijski mediji uživo

Knjiga priča Širli Templ (1958-1961) predstavlja Rapunzelu u jednoj epizodi koja je emitovana 27. oktobra 1958. godine. Kerol Linli je igrala Zlatokosu, a Agnes Murhed zlu vešticu.

Izmišljena TV emisija, „Flora Folikl predstava“ na Slim Gudbodi-u u Nutri-Siti-u imala je direktnu referencu na priču o Zlatokosi, pošto je Flora Folikle igrala Zlatokosu uѕ šarmantnog princa Lustera Lanolina.

U miniseriji američkih bajki, Deseto kraljevstvo (2000), glavni lik, Virdžinija Luis, prokleta je od romske veštice. Kao rezultat toga, raste joj kosa koja podseća na Zlatokosinu i Lovac je zaključao u kulu.

Zlatokosa se pojavljuje u epizodi "Bilo jednom" Kula (2014), koju tumači Aleksandra Mec. Druga iteracija Zlatokose se pojavljuje kao jedan od glavnih antagonista u sedmoj sezoni Bilo jednom (Sezona 7, 2018), koju tumače Gabrijel Anvar i Megan Varner u flešbekovima. U ovoj sezoni, Zlatokosa je Dama Tremejn, zla maćeha Pepeljuge.

Animirani televizijski mediji

Američka televizijska animirana antologijska serija, Srećni kraj: bajke ѕa svako dete (1995-2000), klasična priča se prepričava sa punom afroameričkom glumačkom ekipom i smeštena je u Nju Orleansu. U epizodi su glumile Tiša Kembel-Martin kao Zlatokosa, Vupi Goldberg kao Zenobija Hudu diva, Mešak Tejlor kao drvoseča, Hejzel Gudman kao drvosečina žena, Donald Fulilov kao prijatelj broj 1 i Tiko Vels kao prijatelj broj 2.

Matel crtani film Ever Efter Haj (2013–2017) prikazuje Zlatokosine identične ćerke bliznakinje: Holi i Popi O'Her.

Zlatokosa: Serija (2017–2020) je 2D animirana TV emisija zasnovana na kompjuterskom animiranom muzičkom igranom filmu Diѕni Animacije Zlatokosa. Mendi Mur i Zakari Levi ponavljaju svoje uloge Zlatokose i Judžina Ficherberta. Pojavljuje se novi glavni lik po imenu Kasandra, koja je Zlatokosina žestoka dama u čekanju, a kasnije se otkrilo da je biološka ćerka Majke Getel.

Japanska anime serija Grimz klasične bajke(1987–1989) prikazuje priču u svojoj drugoj sezoni.

Takođe videti

• Danaja, ćerka kralja Akrisija i kraljice Euridike, koja je bila zarobljena u bronzanoj kuli ili pećini.