Снежана (бајка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Schneewittchen („Снежана“)
Schneewittchen од Александра Зика
Бајка
Име:Schneewittchen („Снежана“)
Подаци
Арн—Томпсоново сврставање:709
Држава:Немачка

Снежана (позната и под насловом Снежана и седам патуљака или Сњегуљица и седам патуљака) немачка је бајка, позната у већем делу Европе, и данас једна од најпознатијих бајки у свету. Браћа Грим су је објавила 1812. у првом издању њихове збирке „Дечје и домаће бајке” (Бајке браће Грим).[1] Добила је назив нем. Sneewittchen (у данашњој ортографији Schneewittchen), и била је бројно означена као Прича 53. Грим су завршили коначну верзију приче 1854.[2]

Бајка садржи елементе као што су магично огледалце, отровна јабука, стаклени сандук и ликове зле краљице и седам патуљака, који су први пут именовани појединачним именима у Бродвејовој представи „Снежана и седам патуљака“ (1912), а потом су добили различита имена и у Волт Дизнијевом филму из 1937. „Снежана и седам патуљака“. Причу Браће Грим, која се уобичајено помиње као „Снежана“, не треба мешати са причом „Снежана и трнова ружица“ (на немачком Schneeweißchen und Rosenrot), другом бајком коју су сакупили Браћа Грим.[3]

У фолклорној класификацији Арн-Томсон, приче ове врсте груписане су заједно као тип 709, Снежана. Остале приче ове врсте су „Лепа Венеција“, „Мирсина“, „Њури Хедиг“ и „Златно дрво и сребрно дрво“.[4]

Садржај[уреди | уреди извор]

Бајка почиње сликом краљице која седи и шије усред зиме. Док је шила и гледала кроз прозор, случајно се убола на иглу и тада су три капи крви пале у снег. Видевши да црвена крв на белом снегу тако лепо изгледа, краљица је тада пожелела да добије ћерку која ће бити бела као снег, румена као крв и црнокоса као абонос. Тако је и било. Краљица је добила ћерку Снежану али је, нажалост, после порођаја преминула.

Снежанин отац се после годину дана поново оженио, и у кућу довео жену која, иако је била лепа, по природи је била и горда и надмена и није могла да трпи да је неко надмаши по лепоти. Имала је своје чаробно огледало које јој је говорило ко је најлепши на свету: „Када би стала испред њега и огледала се,запитала би: Кажи, огледалце, на зиду том, Да л’ најлепша сам на свету овом? А огледало би узвраћало: Краљице, ви сте најлепши на свету.” Међутим, једног дана, када је Снежана израсла у прелепу девојку, огледало је њеној маћехи рекло да она више није најлепша, већ да је то сада Снежана. Маћеха се тада разљутила и послала ловца да оде у шуму и убије Снежану, а као доказ да је извршио наређење, да јој донесе Снежанина плућа и јетру. Ловац то није могао да учини, пустио је Снежану, а њеној маћехи донео плућа и јетру дивље свиње које је ова појела.

Снежана је лутала по шуми све док није наишла на једну кућу у којој је, од умора, заспала. У тој кући су живели патуљци рудари који су прихватили да Снежана живи код њих, али да им за узврат одржава и уређује кућу. Маћеха је убрзо сазнала како је Снежана још увек жива и одлучила је да се премаскира у стару бакицу и да, тако замаскирана, оде код Снежане. Нашавши је, понудила јој је појас који је Снежана прихватила. Вештица је опасала Снежану и толико јако ју је притисла да је ова остала без даха и пала као пртва. Међутим, када су се патуљци вратили из рудника, исекли су појас и Снежана се пробудила.

Када је маћеха чула од свог чаробног огледалцета да је Снежана и даље жива, поново је отишла код ње, али јој је сада понудила чешаљ. Када ју је очешљала, Снежана је поново пала као мртва. Патуљци су јој чешаљ извадили из косе и Снежана се пробудила.

Трећи пут маћеха је код Снежане отишла са отровном јабуком која је са једне стране била црвена, а са друге бела. Како би уверила Снежану да је неће отровати, вештица је загризла белу страну јабуке која није била отровна. Снежана је затим загризла црвену страну и пала мртва. У овој ситуацији патуљци нису могли да помогну. Направили су јој стаклени ковчег и ставили га на један пропланак. Ту ју је видео принц који се одмах заљубио у Снежану. Када су патуљци пристали да му дају ковчег, принчеве слуге су се, носећи ковчег, спотакле, тако да је од силног трескања Снежани испао комадић јабуке из уста. Она је оживела и отишла са принцом у његов двор.

На њихово крунисање брака позвана је и маћеха која је била приморана да игра у ужареним папучама све док мртва није пала на земљу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Њемачка књижевност 2. Сарајево: Светлост. 1979. ISBN 978-86-01-00623-2. 
  2. ^ Jacob Grimm & Wilhelm Grimm: Kinder- und Hausmärchen; Band 1, 7. Ausgabe (children's and households fairy tales, број 1, 7. издање). Dietrich, Göttingen (1857). стр. 264–273.
  3. ^ Karlheinz Bartels: Schneewittchen – Zur Fabulologie des Spessarts (2. издање). Geschichts- und Museumsverein Lohr a. Main, Lohr a. Main. 2012. ISBN 978-3-934128-40-8. стр. 56–59.
  4. ^ Heidi Anne Heiner. „Tales Similar to Snow White and the 7 Dwarfs”. Архивирано из оригинала на датум 21. 05. 2013. Приступљено 1. 1. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Grimm, Jacob and Wilhelm, уредио и превео Stanley Appelbaum. Selected Folktales/Ausgewählte Märchen: A Dual-Language Book Dover Publications Inc. Mineola, Њујорк. ISBN 978-0-486-42474-3.
  • Jones, Steven Swann. The New Comparative Method: Structural and Symbolic Analysis of the allomotifs of “Snow White”. Хелсинки, 1990. FFC., N 247.