Шахнаме

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација из Књиге краљева

Шахнаме или Књига краљева (перс. شاهنامه) је чувено песничко дело и национални еп Ирана. Аутор му је Абдул Касим Фердоси (940/41—1020).

Књига краљева се бави историјом древне Персије пре појаве и експанзије ислама (7. век). У њему се помињу и корени древне религије Ирана — зороастризма. Песник је ово дело писао 35 година. Оно се састоји од више од 60.000 стихова, што је два пута више од Хомерових епова.[1] Шахнаме, књигу о давној историји народа Ирана, почео је да пише песник Дакики, али је убијен када је написао свега 1.000 стихова. Фердосијево дело је наставак Дакикијевог.

Шахнаме почиње са стварањем света и почетком цивилизације (ватра, спремање хране, обрада метала, закони). Дело није сасвим хронолошко, али се прича генерално тако одвија. Неке од личности живе стотинама година, док већина живи уобичајен људски век. Краљеви, хероји и злочинци се смењују током времена. Једина константа је време и циклус јутра и вечери.

Писац је доследан у реалистичној карактеризацији ликова и нагласку на слободи воље појединца. Нема ликова који су апсолутно добри нити зли. Шахнаме је књига у којој се жали за славом Ирана пре арапског освајања.

Главна личност овог епа је митски херој Рустем, принц Забулистана, који се борио у многим биткама против непријатеља древног Ирана Туранаца (Турака и Монгола).

Шахнаме је данас у основи националног осећаја народа персијске културе и језика у Ирану, Авганистану и Таџикистану. Ово дело је вековима било узор персијског језика, тако да се он до данас веома мало изменио.[2]

Фердоси је био свестан значаја и дуговечности које ће његово дело доживети. На једном месту каже:

بناهاى آباد گردد خراب ز باران و از تابش آفتاب

پى افكندم از نظم كاخي بلند كه از باد و باران نيابد گزند

از آن پس نميرم كه من زنده‌ام كه تخم سخن را پراكنده‌ام

„Градске куће пропадају од кише и сунчевих зрака.

Саградио сам палату од стихова којој киша и сунце не могу ништа.

Ја нећу умрети, јер семе које сам посејао ће сачувати моје име и славу од гроба.“

Изабране илустрације[уреди]

Референце[уреди]

  1. Lalani, Farah (13. 5. 2010). „A thousand years of Firdawsi’s Shahnama is celebrated”. The Ismaili. Приступљено 24. 5. 2010. 
  2. Ashraf, Ahmad (30. 3. 2012). „Iranian Identity iii. Medieval Islamic Period”. Encyclopædia Iranica. Приступљено 1. 1. 2010. 

Литература[уреди]

  • ‘Azīz Mahdī, Imperviousness in Shāhnāmeh and Mahābhārata, Quarterly Naqd-O-Taḥqīq, ISSN 2454-2563, Editor: S. Naqi Abbas (Kaify), Volume 1, Issue I, pp. 80-87, Jan-Feb-Mar. 2015, New Delhi (in Persian)
  • ‘Azīz Mahdī, ‘Fire Trial’ in Rāmāyana and Shāhnāmeh, Quarterly Naqd-O-Taḥqīq, ISSN 2454-2563, Editor: S. Naqi Abbas (Kaify), Volume 1, Issue II, pp. 147-158, Jan-Feb-Mar. 2015, New Delhi (in Persian)
  • Owahedur Zaman, Ḥāfiẓ Maḥmūd Shīrānī’s Contribution to Shāhnāmeh Studies and Indo-Persian Literature, Quarterly Naqd-O-Taḥqīq, ISSN 2454-2563, Editor: S. Naqi Abbas (Kaify), Volume 1, Issue I, pp. 95-102, Jan-Feb-Mar. 2015, New Delhi (in Persian)
  • Poet Moniruddin Yusuf (1919–1987) translated the full version of Shahnameh into the Bengali Language (1963–1981). It was published by the National Organisation of Bangladesh Bangla Academy, in six volumes, in February 1991.
  • Borjian, Habib and Maryam Borjian. 2005–2006. The Story of Rostam and the White Demon in Māzandarāni. Nāme-ye Irān-e Bāstān 5/1-2 (ser. nos. 9 & 10), pp. 107–116.
  • Shirzad Aghaee, Imazh-ha-ye mehr va mah dar Shahnama-ye Ferdousi (Sun and Moon in the Shahnama of Ferdousi, Spånga, Sweden, 1997. (ISBN 91-630-5369-1)
  • Shirzad Aghaee, Nam-e kasan va ja'i-ha dar Shahnama-ye Ferdousi (Personalities and Places in the Shahnama of Ferdousi, Nyköping, Sweden, 1993. (ISBN 91-630-1959-0)
  • Eleanor Sims. 1992. The Illustrated Manuscripts of Firdausī's "shāhnāma" Commissioned by Princes of the House of Tīmūr. Ars Orientalis 22. The Smithsonian Institution: 43–68. https://www.jstor.org/stable/4629424.

Персијски текстови[уреди]

  • A. E. Bertels (editor), Shax-nāme: Kriticheskij Tekst, nine volumes (Moscow: Izdatel'stvo Nauka, 1960–71) (scholarly Persian text)
  • Jalal Khāleghi Motlagh (editor), The Shahnameh, in 12 volumes consisting of eight volumes of text and four volumes of explanatory notes. (Bibliotheca Persica, 1988–2009) (scholarly Persian text). See: Center for Iranian Studies, Columbia University.

Адаптације[уреди]

Спољашње везе[уреди]