Korisnik:Nadja8/pesak
Kada ne treba koristiti pasiv[uredi | uredi izvor]
Mnogi lingvisti i priručnici za upotrebu jezika ne podstiču upotrebu pasiva[1]. Takvi saveti se obično ne nalaze u starijim priručnicima, već počinju da se pojavljuju u prvoj polovini dvadesetog veka[2]. Britanski pisac Artur Kviler-Kuč je 1916. godine kritikovao ovaj gramatički oblik. Dve godine kasnije, u prvom izdanju priručnika The Elements of Style iz 1918. godine, profesor engleskog jezika sa Univerziteta Kornel, Vilijam Strank Mlađi, skrenuo je pažnju na preteranu upotrebu pasiva:
„Aktiv je obično mnogo direktniji i življi od pasiva… Ovo pravilo, naravno, ne znači da pisac u potpunosti treba da odbaci korišćenje pasiva, koje je često zgodno i ponekad neophodno… Potreba da se neka određena reč koristi kao subjekat rečenice često će … odrediti da li će se koristiti pasiv ili aktiv. Ipak, učestalo korišćenje aktiva čini pisanje izveštačenim.“
- ^ Gilman, E. Ward, ur. (1994). Merriam-Webster's dictionary of English usage. A Merriam-Webster. Springfioeld, Mass: Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-132-4.
- ^ Heath, R.G. (2011-03-27). „Why passive data recording is more difficult than active acquisition, and how the hardware challenges have been met.”. Proceedings. Netherlands: EAGE Publications BV. doi:10.3997/2214-4609.20145311.