Корисник:Nadja8/песак
Када не треба користити пасив[уреди | уреди извор]
Многи лингвисти и приручници за употребу језика не подстичу употребу пасива[1]. Такви савети се обично не налазе у старијим приручницима, већ почињу да се појављују у првој половини двадесетог века[2]. Британски писац Артур Квилер-Куч је 1916. године критиковао овај граматички облик. Две године касније, у првом издању приручника The Elements of Style из 1918. године, професор енглеског језика са Универзитета Корнел, Вилијам Странк Млађи, скренуо је пажњу на претерану употребу пасива:
„Актив је обично много директнији и живљи од пасива… Ово правило, наравно, не значи да писац у потпуности треба да одбаци коришћење пасива, које је често згодно и понекад неопходно… Потреба да се нека одређена реч користи као субјекат реченице често ће … одредити да ли ће се користити пасив или актив. Ипак, учестало коришћење актива чини писање извештаченим.“
- ^ Gilman, E. Ward, ур. (1994). Merriam-Webster's dictionary of English usage. A Merriam-Webster. Springfioeld, Mass: Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-132-4.
- ^ Heath, R.G. (2011-03-27). „Why passive data recording is more difficult than active acquisition, and how the hardware challenges have been met.”. Proceedings. Netherlands: EAGE Publications BV. doi:10.3997/2214-4609.20145311.