Korisnik:Savap6/pesak
Fotografija[uredi | uredi izvor]
Fotografija je slika nastala tako što svetlost pada na fotoosetljivu površinu. Većina fotografija se sada stvara pomoću pametnog telefona ili fotoaparata. Proces stvaranja fotografije naziva se fotografisanje.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva fotografija napravljena je 1822. godine korišćenjem procesa heliografije koju je izmislio Žosef Nisefor Nijeps. Prve fotgrafije scene iz stvarnog sveta, napravljene koristeći kameru obskure, stvorene su 1826. godine u Le Grasu, Francuska. Žosef počinje da sarađuje sa Luj Dagerom 1829. godine da bi poboljšali proces stvaranja fotografije.
Nakon Žosefove smrti 1833. godine Dager se koncetrisao na alternative na bazi srebrnog halida. Izložio je posrebreni bakarni lim jodnoj pari, stvarajući sloj srebrnog jodida osetljivog na svetlost, postavio ga u kameu na par minuta i kao rezultat je dobio nevidljivu latentnu sliku. Do vidljivosti dolazi pomoću živnih isparenja, zatim ispere ploču u vrućem rastvoru soli da bi sklonio preostali srebrni jodid. Ovaj proces se zove Dagerotipija.
Dagerotipija je imala negativne stvari kao što su krhkost površine slike i posebne uslove gledanja kako bi se slika videla. Pronalazači su pristupii izradi boljih procesa koji bi bili praktičniji. 1850-ih dagerotipija je zamenjena ambrotipom i kalajtipom. Kolodion negativi od staklene ploče koji se koriste za otiske na albumenskom papiru.
Fotografije u boji su skoro stare kao i crno-bele. Prvo je postala široko rasprostranjena komercijalna stvarnost uvođenjem autohromskih ploča 1907. godine, ali su ploče bile veoma skupe i nisu bile pogodne za povremeno snimanje fotografija sa ručnim kamerama. Prvo je postala široko rasprostranjena komercijalna stvarnost uvođenjem autohromskih ploča 1907. godine, ali su ploče bile veoma skupe i nisu bile pogodne za povremeno snimanje fotografija sa ručnim kamerama. 1930-ih predstavljeni su Kodachrome i Agfacolor Neu, od njih su nastali filmovi u boji.
zakon[uredi | uredi izvor]
fotografija je i ogranicena i zasticena zakonom u mnogim jurisdikcijama[1].Zastita se obicno postize davanjem autorskih ili pak moralnih prava fotografu.U SAD fotografija je zasicena kao pravo prvog amandmana i svako je slobodan da fotograviše sve što se vidi na javnim mestima sve dok je na vidnom mestu.U Južnoj Africi[2] svaka osoba može da fotografiše bilo koju drugu osobu, na javnim mestima i jedino specifično ograničenje da ne sme da se fotografiše bilo šta što je vezano za bilo šta što je klasifikovano.Svaka država ima različite zakone.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Masco, Joseph. ""Sensitive but Unclassified": Secrecy and the Counterterrorist State." Public Culture 22.3 (2010): 433–463.
- ^ „Burchell, Jonathan (2009). "The Legal Protection of Privacy in South Africa: A Transplantable Hybrid" (PDF). Electronic Journal of Comparative Law. 13 (1). Archived (PDF) from the original on 7 December 2013. Retrieved 2 March 2017.” (PDF).
- ^ „"Photographers Rights And The Law In The UK - the law and photography". www.urban75.org. Archived from the original on 2 December 2021. Retrieved 19 January 2017.”.