Корисник:Savap6/песак
Фотографија[уреди | уреди извор]
Фотографија је слика настала тако што светлост пада на фотоосетљиву површину. Већина фотографија се сада ствара помоћу паметног
телефона или фотоапарата. Процес стварања фотографије назива се фотографисање.
Историја[уреди | уреди извор]
Прва фотографија направљена је 1822. године коришћењем процеса хелиографије коју је измислио Жосеф Нисефор Нијепс. Прве фотграфије сцене из стварног света, направљене користећи камеру обскуре, створене су 1826. године у Ле Грасу, Француска. Жосеф почиње да сарађује са Луј Дагером 1829. године да би побољшали процес стварања фотографије.
Након Жосефове смрти 1833. године Дагер се концетрисао на алтернативе на бази сребрног халида. Изложио је посребрени бакарни лим јодној пари, стварајући слој сребрног јодида осетљивог на светлост, поставио га у камеу на пар минута и као резултат је добио невидљиву латентну слику. До видљивости долази помоћу живних испарења, затим испере плочу у врућем раствору соли да би склонио преостали сребрни јодид. Овај процес се зове Дагеротипија.
Дагеротипија је имала негативне ствари као што су крхкост површине слике и посебне услове гледања како би се слика видела. Проналазачи су приступии изради бољих процеса који би били практичнији. 1850-их дагеротипија је замењена амбротипом и калајтипом. Колодион негативи од стаклене плоче који се користе за отиске на албуменском папиру.
Фотографије у боји су скоро старе као и црно-беле. Прво је постала широко распрострањена комерцијална стварност увођењем аутохромских плоча 1907. године, али су плоче биле веома скупе и нису биле погодне за повремено снимање фотографија са ручним камерама. Прво је постала широко распрострањена комерцијална стварност увођењем аутохромских плоча 1907. године, али су плоче биле веома скупе и нису биле погодне за повремено снимање фотографија са ручним камерама. 1930-их представљени су Кодацхроме и Агфацолор Неу, од њих су настали филмови у боји.
закон[уреди | уреди извор]
фотографија је и ограницена и застицена законом у многим јурисдикцијама.Застита се обицно постизе давањем ауторских или пак моралних права фотографу.У САД фотографија је засицена као право првог амандмана и свако је слободан да фотогравише све што се види на јавним местима све док је на видном месту.У Јужној Африци свака особа може да фотографише било коју другу особу, на јавним местима и једино специфично ограничење да не сме да се фотографише било шта што је везано за било шта што је класификовано.Свака држава има различите законе.
Референце[уреди | уреди извор]
- [1] "Online Etymology Dictionary". из оригинала 2. јула 2017 . Приступљено 16. 1. 2017.
- [2] "Прва фотографија"
- [3]"Еволуција фотографије"
- [4]"Простор за складистење фотографија"
- ^ „Online etymology dictionary”. Choice Reviews Online. 41 (02): 41—0659—41—0659. 2003-10-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.41-0659.
- ^ „Prva fotografija- Heliograf”. web.archive.org. 2009-10-06. Приступљено 2024-04-29.
- ^ Contrastly (2015-12-12). „Evolucija fotografije”. Contrastly (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-29.
- ^ „Брига, руковање и складиштење фотографија – Одржавање колекција (очување, Конгресна библиотека)”. www.loc.gov. Приступљено 2024-04-29.