Pređi na sadržaj

Korisnik:Zoran Pulkovski/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejvid Gogins
Datum rođenja17 Februar ,1975 (49 godina)
Mesto rođenjaBufalo (Njujork),

 Sjedinjene Države

[1]
ZanimanjeBiciklista na ultra-distance, Triatlon,

Ultramaraton

Vojna karijera
Aktivni period1994–1999 (USAF) 2001–2015 (USN)
OrganizacijaAmeričko mornarički SEAL

SEAL Tim 5 [2]

SDV Tim 1
DelovanjeMotivacioni govornik Sportska karijera
Značajni radoviFondacija ratnih operacija specijalnih snaga

Prikazana u knjizi "Život sa Seal-om" koju je napisao Džesi Itzler (2015) Bivši nosilac Ginisovog rekorda za najviše zgibova

(4030 za 17 sati)
Visina185 cm [3]
Težina91 kg
Veb-sajtdavidgoggins.com

Dejvid Gogins (engl. David Goggins; rođen 17. februara 1975.) je američki umirovljeni mornarički SEAL (engl. Navy Sea, Air and Land Teams) i poznati ultramaratonac, biciklista na ultra-distance, triatlonac, javni govornik, autor dva memoara, i bio je uvršten u Međunarodnu sportsku kuću slavnih zbog svojih dostignuća u sportu.[4]Gogins je takođe nagrađen "VSR" (engl. Veterans of Foreign Wars) nagradom za amerikanizam 2018[5] godine za svoju službu u oružanim snagama Sjedinjenih Američkih Država.[6] Gogins je takođe izdao bestseler knjigu Njujork Times-a pod nazivom "Ne možeš mi ništa: Ovladaj umom i pobedi sve prepreke" (engl. Can't Hurt Me: Master Your Mind and Defy the Odds).

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Gogins je rođen 17. februara 1975. godine, čiji su roditelji Trunis i Džeki Gogins. 1981. godine živeo je u Vilijamsvilu, Njujork, u ulici pod nazivom Paradize Road sa svojim roditeljima i bratom, Trunisom mlađi.[7] Pošto je Goginsova četvrt bila sastavljena od "uzornih građana koji su bili belci", opisuje svoje iskustvo kod kuće kao "pakao na Zemlji".[8] Goginsov otac je vlasnik klizališta Skateland u Istočnom Bufalu, Njujork. Zbog toga je Gogins sa šest godina često radio noćne smene u Skatelandu zajedno sa svojom porodicom, organizovajući rolšure po klizalištu.[7] Goginsova majka napustila je oca zbog zlostavljanja i na kraju se preselila sa svojom decom da živi sa Goginsovim bakom i dekom u Brazilu, Indijana.

Gogins je krenuo u drugi razred u maloj katoličkoj školi i prvi put je primio Prvu Pričest.[9] Njegov brat, Trunis mlađi., vratio se u Byfalo da živi sa njihovim ocem.[10] Kada se Gogins upisao u treći razred, dijagnostikovan je da ima poteškoće u učenju zbog nedostatka školovanja.[8] Takođe je imao poteškoće u učenju jer je patio od izuzetno jakog stresa zbog zlostavljanja koje je pretrpeo tokom svojih ranijih godina u Byfalu, Njujork. Zbog stresa, razvio je mucanje.[8] Gogins objašnjava kako je stalno bio u stanju borbe ili bekstva sa socijalnom anksioznošću izazvanim njegovim mucanjem. U školi, Gogins je bio izložen rasizmu, a Kju Kluks Klan je imao lokalnu prisutnost u Brazilu, Indijana.[8] Gogins se seća da je jednom pronašao "Nigeru, ubićemo te" u svojoj svesci za španski jezik. Sa 16 godina, jedan učenik je sprejom napisao "niger" (engl. nigger) na vratima Goginsovog automobila.[10]

Pre nego što je krenuo u prvi razred, Gogins je pohađao kurs orijentacije za spasilački skok. Goginsov deda služio je u Vazduhoplovstvu pre njega i podstakao ga je da pohađa isti.[10]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Gogins je podneo prijavu da se pridruži Vazduhoplovstvu Sjedinjenih Američkih Država za spasilačke operacije i primljen je u obuku. Tokom obuke, dijagnostikovan mu je talasasti oblik anemije i privremeno je uklonjen iz obuke.[11][12] Umesto toga, učestvovao je u obuci Taktičke vazduhoplovne kontrole (TACP; engl. United States Air Force Tactical Air Control Party) i tranirao je i radio kao TACP od 1994. do 1999. godine, zajedno sa britanskim kolegama, nadzornik Jones, nadzornik leta Nair i vojnik Nobl,[13] kada je napustio Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država.[7]

Kasnije u svom životu radio posao izvršioca uništavanje štetočina ali je dao otkaz kako bi postao mornarički SEAL.Pridružio se rezervama, na kraju ispunivši zahteve za težinu kako bi počeo obuku kao mornarički SEAL nakon što je izgubio 48 kilograma u tri meseca.[14] Diplomirao je iz BUD/S obuke sa klasom 235 2001. godine. Nakon što je završio obuku za kvalifikaciju SEAL-a (engl. SQT) i završio probni period, dobio je NEC 5326 kao borbeni plivač (SEAL) i dodeljen je SEAL timu 5. U svojoj 20-godišnjoj vojnoj karijeri, Gogins je služio na misijama u Iraku i Avganistanu.[15] 2004. godine, Gogins je završio obuku za vojne rendžere Američke vojske i dobio je nagradu "Časni vojnik" (engl. "Enlisted Honor Man") uz stoprocentnu ocenu od strane svojih vojnih kolega.[14]

Dobrotvornost[uredi | uredi izvor]

Nakon što su nekoliko njegovih vojnih prijatelja poginuli u Avganistanu 2005. godine u helikopterskoj nesreći tokom Operacije Crvenih Krila,[16] Gogins je počeo dugoprugaško trčanje kako bi prikupio novac za Fondaciju ratnih operacija specijalnih snaga, koja daje studentske stipendije i grantove deci poginulih vojnih specijalnih snaga.[17] Učestvovajući u izazovima izdržljivosti, uključujući Bedvater ultramaraton tri puta, Gogins je prikupio više od 2 miliona dolara za Fondaciju ratnih operacija specijalnih snaga.[18]

Trčanje maratona i ultramaratona[uredi | uredi izvor]

2005. godine, Gogins je učestvovao u San Diego jedan dan ili ti 24-satnom ultramaratonu u San Diegu. Zatim je završio Maraton u Las Vegasu u vremenu da se kvalifikuje za Boston Maraton. 2006. godine, učestvovao je na HURT 100 na Havajima.[19] Gogins je bio pozvan da učestvuje u trci Bedvater-135 (engl. Badwater-135) 2006. godine, gde je završio na 5. mestu u ukupnom plasmanu.[20]

2006. godine, takmičio se na Svetskom prvenstvu u triatlonu na Havajima, osvojivši drugo mesto u trci od tri dana i 515 kilometara. Takođe je učestvovao na Furnace Krik-508 (2009).[21]

2007. godine, Gogins je zauzeo treće mesto na Bedvater-135.[22] Takmičio se na Bedvater-135 2013. godine i završio je 18-ti,[23] nakon pauze od događaja od 2008. godine.[24]

2008. godine, proglašen je "Herojem trčanja" od strane Raners Vorld-a (engl. Runner's World).[25] 2016. godine, Gogins je osvojio Infinitus 88k u 12 sati. Iste godine, osvojio je Muzik Siti Ultra 50k i Stroling Jim 65 kilometara trku.[26] 2020. godine, Gogins je trčao Moab 240 ultramaraton, zauzevši drugo mesto u trci od 388 kilometara sa vremenom od 63 sata i 21 minut, otprilike 95 minuta iza pobednika trke, Mišela Graglia.[27][28]

Preduzetnik Džesi Itzler, nakon što je video Goginsa kako nastupa na 24-satnom ultramaratonu, unajmio je Goginsa da živi s njim u njegovoj kući mesec dana. Itzler je napisao svoje iskustvo na blogu, a kasnije je priču objavio kao knjigu "Život sa SEAL-om".[29]

Njegov memoar za samopomoć "Ne možeš me povrediti: Ovladaj umom i pobedi sve prepreke" (engl. Can't Hurt Me: Master Your Mind and Defy the Odds). izdat je 4. decembra 2018. godine. U knjizi se pominje na pravilo 40%, ima svoje uverenje da većina ljudi, čak i uz značajn napor, koristi samo 40% svoje snage u sebi.[30] Nastavak pod nazivom "Nikad završeno: Oslobodi svoj um i pobedi rat unutar sebe" (engl. Never Finished: Unshackle Your Mind and Win the War Within) izdato je 4. decembra 2022. godine.

Nagrade i dekoracije[uredi | uredi izvor]

Oznaka za Specijalno Ratovanje
Medalja za zaslužnu službu Nagradna medalja Mornarice i Marinskog korpusa Medalja za postignuća Mornarice i Marinskog korpusa sa zvezdama od 2 5/16 inča
Medalja za postignuća Vojske Medalja za postignuća Vazduhoplovstva Medalja za borbena dejstva
Medalja za dobro ponašanje u mornarici sa 4 servisne zvezdi Medalja za nacionalnu odbranu sa 1 servisnom zvezdom Medalja za kampanju u Iraku sa 1 servisnom zvezdom
Medalja za ekspedicije u Globalnom ratu protiv terorizma Medalja za službu u svetskom ratu protiv terorizma Medalja za izuzetan volonterski rad u vojsci
Lenta za službu na moru u Mornarici i Marinskom korpusu sa 1 servisnom zvezdom Medalja za veštinu pucanja puškom sa ekspertskim uređajem Medalja za veštinu pucanja pištoljem sa ekspertskim uređajem
Značka za padobranstvo y Mornarici i Marinskog korpusa
Značka rendžera

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „"Speaker David Goggins, Book David Goggins, US Navy SEAL – Robinson Speakers Bureau"”. Arhivirano iz originala 15. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  2. ^ „"An interview with US Navy Seal David Goggins"”. Slowtwitch.com. 4. 11. 2008. Arhivirano iz originala 30. 8. 2018. g. 
  3. ^ „UItrarunner and Navy SEAL David Goggins Know How to Suffer”. 26. 4. 2017. Arhivirano iz originala 21. 4. 2021. g. Pristupljeno 21. 4. 2021. 
  4. ^ „"2019 International Sports Hall of Fame Inductees"”. www.sportshof.org. Arhivirano iz originala 14. 7. 2023. g. Pristupljeno 14. 7. 2023. 
  5. ^ „"THE PROCEEDINGS OF THE 119TH NATIONAL CONVENTION OF THE VETERANS OF FOREIGN WARS OF THE UNITED STATES"” (PDF). 19. 6. 2019. Pristupljeno 29. 8. 2023. 
  6. ^ „"David Goggins"”. IAVA.org. Arhivirano iz originala 16. 7. 2023. g. Pristupljeno 16. 7. 2023. 
  7. ^ a b v „"David Goggins Defies the Odds"”. Usveteransmagazine.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 16. 11. 2019. 
  8. ^ a b v g „#1080 - David Goggins”. 19. 2. 2018. Arhivirano iz originala 16. 7. 2023. g. Pristupljeno 16. 7. 2023. 
  9. ^ Goggins, David (29. 12. 2016). „"Instagram post"”. www.instagram.com. Pristupljeno 1. 9. 2023. 
  10. ^ a b v „"Book | David Goggins"”. davidgoggins.com. Arhivirano iz originala 9. 12. 2018. g. Pristupljeno 16. 7. 2023. 
  11. ^ „"Joe Rogan Experience #1080 - David Goggins"”. Youtube (Video). PowerfulJRE. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
  12. ^ „"An Interview with Goggins"”. Dvidshub. Austin Rooney. Arhivirano iz originala 16. 11. 2019. g. Pristupljeno 16. 11. 2019. 
  13. ^ „"Flight Sergeant Henry Jones"”. www.pegasusarchive.org. Pristupljeno 3. 10. 2023. 
  14. ^ a b „"Joe Rogan Experience #1080 - David Goggins"”. 19. 2. 2018. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 18. 8. 2023. 
  15. ^ „"That Wealthy Entrepreneur's Live-In Navy SEAL Has Been Revealed"”. 5. 11. 2015. Arhivirano iz originala 24. 6. 2021. g. Pristupljeno 16. 6. 2021. 
  16. ^ „"He epitomizes what a SEAL is"”. Stripes.com. Arhivirano iz originala 10. 12. 2016. g. Pristupljeno 17. 9. 2017. 
  17. ^ „"Special Operations Warrior Foundation -"”. Specialops.org. Arhivirano iz originala 11. 11. 2008. g. 
  18. ^ „"Inspiration has the Ability to Change Lives"”. www.vfw.org. Arhivirano iz originala 6. 1. 2019. g. Pristupljeno 5. 1. 2019. 
  19. ^ „"2006 HURT 100 Results (100 Miles)"”. ultrarunning.com. Arhivirano iz originala 26. 1. 2023. g. Pristupljeno 26. 1. 2023. 
  20. ^ „"Badwater-135 results since 2000"”. Wayback Machine. Arhivirano iz originala 29. 9. 2011. g. 
  21. ^ „"The 508 DB - 2009 Furnace Creek 508 - Individual Time Data and Bio for David Goggins, Bib# King Cobra"”. the508.online. Arhivirano iz originala 12. 12. 2022. g. Pristupljeno 12. 12. 2022. 
  22. ^ Cramer, Cathy. „"AdventureCORPS Presents :: 2007 Badwater 135 :: Race Results"”. dbase.adventurecorps.com. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  23. ^ „"2013 Badwater 135 :: Race Results"”. dbase.adventurecorps.com. Arhivirano iz originala 19. 1. 2023. g. Pristupljeno 19. 1. 2023. 
  24. ^ „"A look at 3 service members toeing the line at this year's Badwater Ultramarathon"”. Military Times. 12. 7. 2013. Arhivirano iz originala 19. 1. 2023. g. Pristupljeno 19. 1. 2023. 
  25. ^ „"RW Hero of Running David Goggins at Runner's World.com"”. 8. 12. 2008. Arhivirano iz originala 8. 12. 2008. g. Pristupljeno 17. 9. 2017. 
  26. ^ „"David Goggins Race Results"”. Ultra Running Magazine. Arhivirano iz originala 26. 1. 2021. g. Pristupljeno 26. 7. 2023. 
  27. ^ „"Moab 240 2020 live tracker by trackleaders.com"”. Trackleaders. Arhivirano iz originala 12. 10. 2020. g. Pristupljeno 12. 10. 2020. 
  28. ^ „"Michele Graglia takes roadside nap, wins Moab 240"”. Canadian Running Magazine. 12. 10. 2020. Arhivirano iz originala 13. 10. 2020. g. Pristupljeno 13. 10. 2020. 
  29. ^ Itzler, Jesse (2015). Living with a SEAL: 31 Days Training with the Toughest Man on the Planet (1st ed.). New York. str. NY: Hachette Book Group. pp. 3—9. ISBN 9781455534678. 
  30. ^ Briley (March 12, 2021)., Aaron. „"David Goggins' Key to Perseverance"”. Objective Standard Institute. Arhivirano iz originala 12. 3. 2021. g. Pristupljeno 25. 3. 2021. 

Eksterni linkovi[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Zoran_Pulkovski/песак&oldid=27797342”