Koronavirusna bolest
Koronavirusna bolest (akronim COVID) korovirusni respiratorni sindrom, koronavirusna pneumonija, koronavirusni grip ili bilo koja druga varijanta bolesti koju izazivaju članovi grupe koronavirusa (KoV) je virusna infekcija koja se klinički manifestuje u rasponu od blage prehlade do težih respiratornih bolesti i smrtnog ishoda.[1][2]
Procenjuje se da virusi iz ove grupe prouzrokuju oko polovinu svih dosadašnjih respiratornih infekcija kod čoveka.[3]
Mikrobiologija[uredi | uredi izvor]
Koronavirusi su porodica virusa nazvana po omotaču nalik kruni koja se nalaze na njihovoj površini. Oni nose svoj genetski materijal u pojedinačnim lancima RNK, a ne u DNK. Oni inficiraju različite domaćine — ljude i životinje, izazivajući uglavnom gornje respiratorne simptome, slične klasičnom gripu ili kao što je klasična prehlada.[4]
Donedavno su bila poznato samo dva koronavirusa koja su uzrokovala tešku koronavirusnu bolest kod ljudi: teški akutni respiratorni sindrom, ili SARS, koji je identifikovan u ljudi 2002. godine, bliskoistočni akutni respiratorni sindrom ili MERS, identifikovan 2012. godine i 2019. godine otkrivenu koronavirusna bolest COVID-19 ili 2019-nCoV. izazvanu virusom SARS-CoV-2. koja uzrokuje trenutno treću cirkulirajuću koronavirusnu bolest u svetu.[4]
Oblici bolesti[uredi | uredi izvor]
Teški akutni respiratorni sindrom[uredi | uredi izvor]
Teški akutni respiratorni sindrom (akronim SARS, eng. Severe Acute Respiratory Syndrome) — bolest je izazvana sojem SARS-CoV. prvi put se pojavila u epidemiji 2002—2004. godine u Kini, i od tada se povremeno ponavljala. Izazvao je više od 8 000 slučajeva u 33 zemlje u periodu od osam meseci. Svaka deseta osoba obolela od SARS umrla je.[5]
Bliskoistočni akutni respiratorni sindrom[uredi | uredi izvor]
Bliskoistočni akutni respiratorni sindrom (MERS) — bolest je izazvana sojem MERS-CoV. Prvi put se pojavila u epidemiji 2002—2004. godine u Saudijskoj Arabiji.[6]
Koronavirusna bolest 2019[uredi | uredi izvor]
Koronavirusna bolest 2019. (COVID-19 ili 2019-nCoV) — bolest je izazvana sojem SARS-CoV-2, koji pre toga nije identifikovan kod ljudi. Novi koronavirus otkriven je u Kini i genetski je usko povezan sa virusom SARS-CoV-1. Prvi put se pojavila u epidemiji koja je započela s kraja 2019. godine u Kini. Istraživanje iz Kineskog centra za kontrolu bolesti ukazuje da oko 80% obolelih oseća blage simptome, oko 15% pacijenata teške, dok je 5% pacijenata u kritičnom stanju.[7]
Novi slučajevi se sada otkrivaju u Evropi i širom sveta. Kako se virusi koji izazivaju koronavirusnu bolest i sezonski grip prenose sa osobe na osobu oni mogu da izazovu slične simptome, ali su ujedno ova dva virusa veoma različita i ne ponašaju se na isti način. SZO procenjuje da između 15.000 i 75.000 ljudi prerano umre zbog uzroka povezanih sa sezonskim gripom svake godine u Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Islandu i Lihtenštajnu. To je otprilike 1 na svakih 1.000 ljudi koji su zaraženi. Za poređenje, trenutna procenjena stopa smrtnosti od koronavirusne bolesti iznosi 20-30 na 1.000 ljudi.
Uprkos relativno niskoj stopi smrtnosti od sezonskog gripa, broj ljudi koji umiru od ove bolesti je visok zbog velikog broja onih koji obolevaju svake godine. Zabrinutost oboljevanja od koronavirusne bolesti za razliku od gripa, je veća zato što ne postoji vakcina i ne postoji specifičan tretman za ovu bolest. Kako se radi o novom virusu, niko nema prethodni imunitet, za razliku od gripa, što u teoriji znači da je cela ljudska populacija potencijalno podložnija infekciji koronavirusom.
Diferencijalno dijagnostičke razlike[uredi | uredi izvor]
SARS-CoV-2, MERS-CoV, SARS-CoV[8] | |||
|---|---|---|---|
| Bolest | SARS-CoV-2[a] | MERS-CoV | SARS-CoV |
| Slika |  |
 |
|
| Demografija | |||
| Vreme otkrivanja | Decembar 2019 | Juni 2012 | Novembar 2002 |
| Mesto otkrivanja | Vuhan, Kina | Džeda, Saudijska Arabija | Guangdung, Kina |
| Prosek starosti | 49 | 56 | 39.9 |
| Starosna dob | 21–76 | 14–94 | 1–91 |
| Muško : ženski odnos | 2.7:1 | 3.3:1 | 1:1.25 |
| Potvrđeni slučajevi | 80.423[b] | 2.494 | 8.096 |
| Broj smrtnih slučajeva | 2,708[b] (3.4%) | 858 (37%) | 744 (10%) |
| Zdravstvenih radnika | 16[v] | 9.8% | 23.1% |
| Simptomi | |||
| Temperatura | 40 (98%) | 98% | 99–100% |
| Suvi kašalj | 31 (76%) | 47% | 29–75% |
| Dispneja | 22 (55%) | 72% | 40–42% |
| Dijareja | 1 (3%) | 26% | 20–25% |
| Upaljeno grlo | 0 | 21% | 13–25% |
| Ventilaciona podrška | 9.8% | 80% | 14–20% |
.jpg)
Alternativne procene stručnjaka[uredi | uredi izvor]
Nekoliko akademika i stručnjaka smatra da je stepen opasnosti potcenjen, a mere za zaštitu ljudi od bolesti su neadekvatne, što je rezultovalo razbuktavanjem epidemija u nekoliko navrata i pojavom novih (virulentnijih) sojeva virusa.[9][10][11][12][13][14]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
-
SARS-CoV-2 -
-
Humani koronavirus HKU1
Napomene[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Prevencija koronavirusnih bolesti
- Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19
- Sarilumab
- Test za detekciju virusa Kovid-19
- KOVID-19 - antivirusni lekovi u istraživanju
- Koronavirusima izazvana infekcija životinja
- Označavanje varijanti koronavirusa
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ BBC News (11. 2. 2020). „Coronavirus officially named Covid-19, says WHO”. BBC.
- ^ World Health Organization (11. 2. 2020). „COVID-19: New coronavirus given name by World Health Organization”. CanWest Global. Global News.
- ^ „Korona virus”. www.zdravlje.org.rs. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Pristupljeno 7. 3. 2020.
- ^ a b Conger, Crista (15. 12. 2015). „Stanford Medicine COVID-19 test now in use”. med.stanford.edu. Standfor medicine 5. 3. 2020. Pristupljeno 8. 3. 2020.
- ^ Lau, Susanna K.P.; Luk, Hayes K.H.; Wong, Antonio C.P.; Li, Kenneth S.M.; Zhu, Longchao; He, Zirong; Fung, Joshua; Chan, Tony T.Y.; Fung, Kitty S.C.; Woo, Patrick C.Y. (2020). „Possible Bat Origin of Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus 2”. Emerging Infectious Diseases. 26 (7): 1542—1547. PMC 7323513
. PMID 32315281. doi:10.3201/eid2607.200092.
- ^ Wang, Chen; Horby, Peter W.; Hayden, Frederick G.; Gao, George F. (2020). „A novel coronavirus outbreak of global health concern”. The Lancet. 395 (10223): 470—473. PMC 7135038 . PMID 31986257. doi:10.1016/S0140-6736(20)30185-9.
- ^ Fox, Dan (2020). „What you need to know about the novel coronavirus”. Nature. PMID 33483684. S2CID 213064026. doi:10.1038/d41586-020-00209-y..
- ^ Wang, Chen; Horby, Peter W.; Hayden, Frederick G.; Gao, George F. (24. 1. 2020). „A novel coronavirus outbreak of global health concern”. The Lancet. 395 (10223): 470—473. PMC 7135038 . PMID 31986257. doi:10.1016/S0140-6736(20)30185-9 .
- ^ Aleksandar Saverski (urednik) (2020-09-27). Ekspertiza: "Istraživanje odluka koje je vlada donela tokom bolesti COVID-19» (PDF) (na jeziku: ruski). Moskva: Javna organizacija "Liga zagovornika pacijenata". str. 118. Pristupljeno 11. 11. 2020.
- ^ akad. Gennadiй Oniщenko (2020-10-21). „A možda je invazija koronavirusa takav teroristički napad?”. radiokp.ru (na jeziku: ruski). Moskva. Pristupljeno 11. 11. 2020.
- ^ akad. Vladimir Sergiev (2020). „Ludilo zbog bolesti”. www.mgzt.ru (na jeziku: ruski). Moskva: Medicinski časopis. Arhivirano iz originala 01. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 11. 2020.
- ^ akad. Nikolaй Filatov (2020-10-13). „Čitav život sam se bavio epidemijama; ali ne razumem šta se dešava”. www.business-gazeta.ru (na jeziku: ruski). Moskva: Biznes elektronen vestnik „Biznes onlaйn". Pristupljeno 11. 11. 2020.
- ^ akad. Aleksandr Redьko (2020-06-08). „Uzroci socijalne katastrofe”. pdsnpsr.ru (na jeziku: ruski). Moskva: PDS NPSR. Pristupljeno 11. 11. 2020.
- ^ akad. Igorь Gundarov (2020-10-22). „Otkriće u epidemiologiji”. Studiя "Rubež" (na jeziku: ruski). Moskva. Pristupljeno 11. 11. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sihoe, Alan D.L.; Wong, Randolph H.L.; Lee, Alex T.H.; Lau, Lee Sung; Leung, Natalie Y.Y.; Law, Kin Ip; Yim, Anthony P.C. (2004). „Severe Acute Respiratory Syndrome Complicated by Spontaneous Pneumothorax”. Chest. 125 (6): 2345—2351. PMC 7094543 . PMID 15189961. doi:10.1378/chest.125.6.2345..
- Enserink, Martin (2013). „War Stories”. Science. 339 (6125): 1264—1268. PMID 23493690. doi:10.1126/science.339.6125.1264..
- Enserink, Martin (2013). „SARS: Chronology of the Epidemic”. Science. 339 (6125): 1266—1271. PMID 23493691. doi:10.1126/science.339.6125.1266..
- Normile, Dennis (2013). „Understanding the Enemy”. Science. 339 (6125): 1269—1273. PMID 23493692. doi:10.1126/science.339.6125.1269..
- Assiri, Abdullah; Al-Tawfiq, Jaffar A.; Al-Rabeeah, Abdullah A.; Al-Rabiah, Fahad A.; Al-Hajjar, Sami; Al-Barrak, Ali; Flemban, Hesham; Al-Nassir, Wafa N.; Balkhy, Hanan H.; Al-Hakeem, Rafat F.; Makhdoom, Hatem Q.; Zumla, Alimuddin I.; Memish, Ziad A. (2013). „Epidemiological, demographic, and clinical characteristics of 47 cases of Middle East respiratory syndrome coronavirus disease from Saudi Arabia: A descriptive study”. The Lancet Infectious Diseases. 13 (9): 752—761. PMC 7185445 . PMID 23891402. doi:10.1016/S1473-3099(13)70204-4..
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Coronavirus disease named Covid-19 —www.bbc.com (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
