Krvni podliv omotača m. rektusa
| Krvni podliv omotača m. rektusa | |
|---|---|
 | |
| M. rektus trbuha |
Krvni podliv u omotaču m. rektus abdominalis trbuha patološko je nakupljanje krvi koje se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Može biti uzrokovan ili rupturom epigastrične arterije ili kidanjem mišića. Sa starenjem stanovništva i široko rasprostranjenom upotrebom antikoagulansa, postoje dokazi da ovo istorijski gledano nekada dobročudno stanje postaje sve češće i ozbiljnije.[1]
Često se u praksi ovo oboljenje zamenjuje nekim od akutnih unutartrbušnih stanja.[2]
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Najčešći etiološki faktori koji dovode do pojave ovog krvnog podliv je trauma, bilo da se radi o tupim ili otvorenim povredama mišićne mase. Ređi uzroci mogu biti: primena antikoagulantne terapije, različita krvna oboljenja, infekcije, postoperativna stanja, trudnoća i dr.[2]
Krvni podliv omotača ili ovojnice m. rektusa nastaje kao rezultat povrede epigastrične arterije ili njenih perforirajućih grana unutar mišića rektusa. Snabdevanje mišića rektusa abdominis krvlju potiče iz gornje i donje epigastrične arterije. Gornja epigastrična arterija nastaje iz unutrašnje grudne arterije i putuje kaudalno unutar omotača rektusa do anastomoze sa donjom epigastričnom arterijom. Donja epigastrična arterija, koja potiče od spoljašnje ilijačne arterije, putuje duž zadnje površine rektusnog mišića, gde joj nedostaje zaštita zadnjeg rektusnog omotača sve dok ne dođe do lučne linije. Lučna linija se nalazi na trećini udaljenosti između pupka i pubične simfize.[3]
Patofiziologija[uredi | uredi izvor]
Ruptura epigastrične arterije može se desiti kada dođe do direktne traume trbuha ili preterano snažne kontrakcije trbušnog zida. Nastali krvni podliv može se pojaviti različito u zavisnosti od toga da li nastaje u gornjem ili donjem delu trbuha. Kada je gornja epigastrična arterija povređena, nastali krvni podliv je tipično manji i brzo se tamponira unutar omotača rektusa. S druge strane, ruptura donje epigastrične arterije nije tako lako kontrolisana, zbog nedostatka zadnje ovojnice. Ovo omogućava razvoj većeg i generalno klinički značajnog krvnog podliva.[3]
Krvni podlivi omotača rektusa u skladu sa njihovim patološkim karakteristikama označavaju sa kao:[4]
- krvni podlivi tip I, ako je unilateralan i javlja se unutar mišića rektusa,
- krvni podlivi tip II, koji može biti jednostrani ili bilateralni, unutar rektusnog mišića ili između mišića i transverzalne fascije,
- krvni podlivi tip III, koji se proteže u peritoneum i prevezikalni prostor.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Klinička slika se karakteriše pojavom:[4]
- Jakog bola, koji se progresivno pojačava i čiji karakter varira, ali se često opisuje kao akutni bol u početku, oštar, jak, uporan koji se pogoršava sa aktivnošću. Karnetov znak, prvi put opisan 1920-ih, pozitivan je ako postoji pogoršanje bola sa fleksijom mišića trbušnog zida. Ovo ukazuje da je poreklo bola verovatno trbušni zid, a ne unutartrbušni izvor.
- Spazma mišića na mestu krvnog podliva.
- Tumefakt u prednjem trbušnom zidu, u zavisnosti od intenziteta krvarenja, koji se može opipati kao Fotergilov znak - palpabilna abdominalna masu koja ne prelazi srednju liniju i ostaje opipljiva sa fleksijom trbušnog zida, što ukazuje na krvni podkliv rektusa.[3]
Ostali klinički znaci i simptomi su manje uobičajeni, ali uključuju:[4]
- ekhimozu trbušnog zida u 17% slučajeva,
- tahikardiju u 13% slučajeva,
- hipotenziju u 7,9% slučajeva,
- sinkopu u 1,6% slučajeva.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, ultrazvuka i CT (kompjuterizovane tomografije).[2][5]
Približno 55% pacijenata pokazuje smanjenje nivoa hemoglobina za najmanje 0,4 g/dL u odnosu na početnu vrednost.[6]
Pacijent može imati i peritonealne znake (u 9,5% slučajeva) ako se krvni podliv proteže unazad i zadire u peritoneum ispod lučne linije.[7]
Prema široko prihvaćenoj klasifikaciji hemoragičnog šoka, pacijenti generalno ne manifestuju nikakve hemodinamske promene povezane sa krvarenjem dok se ne izgubi najmanje 15% do 30% zapremine krvi. Iako je to svakako mogućnost u slučaju krvnog podliva omotača rektusa, to je slučaj kod samo oko 1% do 13% pacijenata.[7] Međutim trebalo bi imati u vidu da odsustvo ovih promena, kao što su tahikardija, hipotenzija ili ortostaza, ne bi trebalo da umanji sumnju kliničara u dijagnozu.[4]
Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Pošto je krvni podliv ovojnice rektusa relativno neuobičajen entitet sa široko varijabilnom prezentacijom, druge etiologije bola u stomaku takođe se moraju uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnozi kliničara. U zavisnosti od lokacije bola kod pacijenta, razlika može uključivati, između ostalog:[4]
- upalu slepog creva,
- divertikulitis,
- bilijarnu koliku,
- infekciju urinarnog trakta,
- tumor
- trbušnu kilu (herniju).
Terapija[uredi | uredi izvor]
Većina krvni podliv u omotaču m. rektus abdominaisa povlači se bez lečenja,[8] ali u nekim slučajevima lečenje može potrajati nekoliko meseci.
Lečenje zavisi od intenziteta krvarenja ili veličine krvnog podliva. U slučajevima manjih krvnih podliva moguća je konzervativna terapija uz primenu analgetika i mirovanje. U slučaju većih krvnih podliva sa tendencijom daljeg širenja neophodna je hitna hirurška intervencija sa evakuacijom i drenažom nakupljene krvi u krvnom podlivu, kao i zaustavljanjem aktivnog krvarenja, najčešće podvezivanjem epigastričnih krvnih sudova.[2]
Kod pacijenata sa koagulopatijom, prekid terapije antikoagulansima ili, ako je potrebno, poništavanje koagulopatije je dovoljan da onemogući krvarenje i da tamponira krv unutar omotača.[4]
Kod pacijenata sa značajnom anemijom ili hemodinamskom nestabilnošću indikovana je transfuzija krvnih produkata. Ako, uprkos ovim merama, pacijent ima uporne dokaze krvarenja, najprikladnija početna intervencija je angioembolizacija, za koju se navodi da kontroliše tekuće krvarenje u gotovo 100% slučajeva uspešno.[9] Retko se dešava da krvni podliv omotača rektusa zahteva hiruršku intervenciju. U stvari, laparotomija bi u mnogim slučajevima predstavljala veći rizik od krvarenja za pacijenta nego što je potrebno, posebno kod pacijenata sa koagulopatijom.[4]
Prognoza[uredi | uredi izvor]
Većina pacijenata se dobro oporavlja bez komplikacija jer se hematom reapsorbuje za 2 do 3 meseca.[10] Kod onih sa indikacijom za terapijsku antikoagulaciju, pacijente treba savetovati o riziku od recidiva nakon nastavka terapije.[4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Fitzgerald, J. E. F.; Fitzgerald, L. A.; Anderson, F. E.; Acheson, A. G. (2009). „The changing nature of rectus sheath haematoma: Case series and literature review”. International Journal of Surgery. 7 (2): 150—154. PMID 19261556. doi:10.1016/j.ijsu.2009.01.007
.
- ^ a b v g „Hematom ovojnice M. Rectus Abdominisa”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-12.
- ^ a b v Hatjipetrou A, Anyfantakis D, Kastanakis M. Rectus sheath hematoma: a review of the literature. Int J Surg. 2015 Jan;13:267-271.
- ^ a b v g d đ e ž Allen, Miranda; Sevensma, Karlin E. (2022), Rectus Sheath Hematoma, StatPearls Publishing, PMID 30085575, Pristupljeno 2023-02-13
- ^ „UOTW #13 - Ultrasound of the Week”. Ultrasound of the Week. 12. 8. 2014. Pristupljeno 27. 5. 2017.
- ^ Carr C, Rhyne R. Diagnosis of Rectus Sheath Hematoma by Point-of-Care Ultrasound. J Emerg Med. . 56 (6). jun 2019: 680—683. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ a b Cherry WB, Mueller PS. Rectus sheath hematoma: review of 126 cases at a single institution. Medicine (Baltimore). . 85 (2). mart 2006: 105—110. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Karapolat B, Tasdelen HA, Korkmaz HAA. Conservative Treatment of Spontaneous Rectus Sheath Hematomas: Single Center Experience and Literature Review. Emerg Med Int. 2019;2019:2406873
- ^ Rimola J, Perendreu J, Falcó J, Fortuño JR, Massuet A, Branera J. Percutaneous arterial embolization in the management of rectus sheath hematoma. AJR Am J Roentgenol. 2007 Jun;188(6):W497-502.
- ^ Buffone A, Basile G, Costanzo M, Veroux M, Terranova L, Basile A, Okatyeva V, Cannizzaro MT. „Management of patients with rectus sheath hematoma: Personal experience”. J Formos Med Assoc. 114 (7): 647—51. jul 2015..
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
