Плућни крвни подлив

С Википедије, слободне енциклопедије
Плућни крвни подлив
СинонимиПлућни хематом
Класификација и спољашњи ресурси

Плућни крвни подлив или плућни хематом је накупљање крви унутар алвеоларног и интерстицијалног простора плућа.[1] Обично се повезује са околним интрапаренхимским крварењем, које 24-48 сати након трауме, формира крвни подлив у виду дискретне масе са изразитим ивицама.[2]

Обично се санира у року од две до четири недеље, изузев ако настане секундарна инфекција која мможе напредовати у апсцес који захтева хитну дренажу.[3]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Повредом изазван крвни подлив[уреди | уреди извор]

Опште је познато да је непенетрирајућа повреда грудног коша настају:[2]

  • директном тупом траумом
  • повреде од експлозије или индиректне силе балистичког пројектила.

Повреде код деце, као и оне драслих су обично удружене са другим повредама имају укупну стопу морталитета од 22-30%.[4]

Спонтани крвни подлив[уреди | уреди извор]

Има података у литератури о спонтаном плућном крвном подливу, као последица:

  • компликација изазваних антикоагулантнеом терапијом
  • ретких јатрогених компликација, нпр. након катетеризације подкључне вене.[5][6]
  • дифузне плућне осификацијом, чији однос између њих је нејасан, с обзиром на могућност појаве нових лезија/поновних појава.[7]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Најчешћи клинички знак је хемоптизија. Могу бити присутни бол у грудима и симптоми компресије.[2]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Код сваког пацијента са већом повредом зида грудног коша треба посумњати на плућни крвни подлив. Дијагноза се може потврдити:[8][2]

  • класичном радиолошком проценом,
  • компјутеризованом томографија (ЦТ), која може бити од помоћи у разликовању контузије и крвног подлива. То је осетљивије и тачнија метода за дијагностику плућног крвног подлива.
  • магнетном резонанцом (МРИ) која омогућава документовање плућног крвног подлива и искључивање злокобнијих лезија.[2] Поред тога, МРИ је користан за разликовање крвног подлива од других патологија као што су инфламаторна колекција или апсцес.[9]

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија се састоји од:[9]

  • агресивног управљања коагулацијом,
  • лечења антибиотицима широког спектра
  • одржавањем плућне хигијене.

Ако горе наведене мере не би успеле да контролишу крварење или секундарну инфекцију, тада би била оправдана хитна операција. Индикације за операцију или дренажу биле би упорна сепса и клиничко погоршање упркос антибиотској терапији. Ако се развије септички ток, почетни третман треба да буде вођен културом спутума и сличан је оном код некомпликованог нетрауматског апсцеса плућа.[10]

Торакотомија је једна од опција лечења

Рану торакотомија треба размотрити код пацијената са продуженом температуром и погоршањем стања плућа (ако су присутни знаци сепсе након 72 часовне терапије антибиотицима), и тада треба размотрити ЦТ вођену перкутану дренажу.[11]

У случају упорне хемоптизе потребно је затварање бронхијалне везе. Опције лечења укључују видео-потпомогнуту торакалну хирургију или отворену хирургију.[12]

Како, већина пацијената са политраумом има друге значајне повреде због значајних сила смицања, с обзиром на тежину трауме, понекад је тешко одлучити се за операцију.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Већина малих трауматских плућних крвних подлива се спонтано повлачи слично плућној псеудоцисти.[11] Понекад се код трауматских плућних псеудоциста примећују секундарне инфекције које често доводе до озбиљних компликација које могу бити смртоносне.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Trinkle JK, Richardson JD, Franz JL, Grover FL, Arom KV, Holmstrom FM. Management of flail chest without mechanical ventilation. Ann Thorac Surg. 1975;19:355–363.
  2. ^ а б в г д Sameh Sersar, Ibrahim. „Rapidly accumulating spontaneous pulmonary hematoma complicating a small parenchymal aneurysm”. academic.oup.com. Приступљено 2023-02-14. 
  3. ^ Mathai M, Byrd RP, Jr, Roy TM. The posttraumatic pulmonary mass. J Tenn Med Assoc. 1996;89:41–42.
  4. ^ Mathai M,,  Byrd RP Jr, Roy TM. The posttraumatic pulmonary mass, J Tenn Med Assoc, 1996, vol. 89 pg. 41
  5. ^ Chakraborty AK, Dreisin RB. Pulmonary hematoma secondary to anticoagulant therapy. Ann Intern Med. 1982;96:67–69.
  6. ^ Kaira K, Takei Y, Matsuura M, Saito R. Pulmonary hematoma resulting from anticoagulant therapy. AJR Am J Roentgenol. 2003;180:1740.
  7. ^ Takumi Sonokawa,1 Takuma Matsui,1 Kyoshiro Takegahara,1 Tatsuya Inoue,1 Takeru Kashiwada,2 Yasuhiro Terasaki,3 and Jitsuo Usuda1 Spontaneous pulmonary hematoma with diffuse pulmonary ossification requiring emergency treatment: a case report, Surg Case Rep. 2019 Dec; 5: 27.
  8. ^ K. Kaira, T. Ishizuka, N. Yanagitani, N. Sunaga, T. Hisada, M. Mori Pulmonary traumatic pneumatocele and hematoma Jpn. J. Radiol., 27 (2) (2009), pp. 100-102,
  9. ^ а б Son, Shin-Ah; Lee, Sang Cjeol; Cho, Joon Yong (2021-04-01). „Successful management of traumatic giant pulmonary hematoma in poly-trauma patient”. Trauma Case Reports (на језику: енглески). 32: 100433. ISSN 2352-6440. doi:10.1016/j.tcr.2021.100433. 
  10. ^ Y. Gincherman, J.D. Luketich, L.R. Kaiser Successful nonoperative management of secondarily infected pulmonary pseudocyst: case report J. Trauma Acute Care Surg., 38 (6) (1995), pp. 960-963,
  11. ^ а б G. Melloni, G. Cremona, P. Ciriaco, M. Pansera, A. Carretta, G. Negri, et al. Diagnosis and treatment of traumatic pulmonary pseudocysts J. Trauma Acute Care Surg., 54 (4) (2003), pp. 737-743
  12. ^ K. Athanassiadi, M. Gerazounis, N. Kalantzi, P. Kazakidis, A. Fakou, D. Kourousis Primary traumatic pulmonary pseudocysts: a rare entity Eur. J. Cardiothorac. Surg., 23 (1) (2003), pp. 43-45,

Литература[уреди | уреди извор]

  • White C, Stern EJ (1999). Chest Radiology Companion. Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 80, 176.
  • Gavelli G, Canini R, Bertaccini P, Battista G, Bnà C, Fattori R (June 2002). "Traumatic injuries: imaging of thoracic injuries". European Radiology. 12 (6): 1273–1294.
  • Livingston DH, Hauser CJ (2003). "Trauma to the chest wall and lung". In Moore EE, Feliciano DV, Mattox KL (eds.). Trauma. Fifth Edition. McGraw-Hill Professional. pp. 525–528.
  • Miller DL, Mansour KA (2007). "Blunt traumatic lung injuries". Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 57–61.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).