Културна баштина Републике Српске (knjiga)
| Kulturna baština Republike Srpske | |
|---|---|
 Kulturna baština Republike Srpske, izdanje 2003. godina | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Ljiljana Ševo |
| Zemlja |  Republika Srpska |
| Jezik | srpski |
| Izdavanje | |
| Datum | 2003. |
| Broj stranica | XXIV, 206 |
Kulturna baština Republike Srpske (engl. The cultural heritage of Republika Srpska) je stručna monografija istoričara umetnosti Ljiljane Ševo (1962) objavljena 2003. godine u izdanju izdavačke kuće Pravoslavna reč iz Novog Sada. Monografija je dvojezična, tekst štampan dvostubačno, na srpskom i engleskom jeziku. Prevodilac na engleski jezik je Veselin Kostić.[1][2]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Ljiljana Ševo je rođena u Banja Luci 1962. godine. Fakultet i doktorske studije je završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu.[1]
Radi kao redovni profesor na Akademija umjetnosti - Katedri za istoriju i teoriju likovnih umjetnosti u Banja Luci. Autor je mnogih naučnih radova.[3]
O delu[uredi | uredi izvor]
U knjizi je dat prikaz istorijskog razvoja gradova i naselja, kulturna baština Repubike Srpske, njena obeležja i specifičnosti.[4]
Prikazani su spomenici kulture, arhitektonski spomenici, arheološka nalazišta, manastiri, likovna umetost...[2]
Ideja autorke je bila da predstavi lpkalitete u Republici Srpskoj, praistorijska i rimska nalazišta, stećke, stare gradove i utvrđenja, građevine sačuvane od srednjeg veka do danas; sva kulturna dobra u Republici Srpskoj koja su ostala sačuvana do danas.[1]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Knjiga sadrži popis pojmova koji idu po redosledu srpske ćirilice:
Аранђелово, Бања Лука, Баре, Бахори, Бијела Рудина, Бијељина, Бјелосалићи, Благај, Борач, Босанска Костајница, Босански Нови, Бочац, Братач, Бродар, Брчко, Бунчићи, Буснови, Величани, Вишеград, Влаховићи, Влаховље, Вратар (код Рогатице), Вратар (код Србиња), Гарева, Гацко, Грозно, герзово, Гола Главица, Гомиљани, Гомионица, Гостиља, Градишка, Грачаница, Гребен Град, Дервента, Добој, Добор, Добрићево, Добрун, Домашево, Домрке, Доња Градина, Доња Долина, Дражин До, Драчево, Дријељани, Дубљани, Дужи, Ђедићи, Жаково, Жепа, Жудојевићи, Залом, Запланик, Зачула, Звечај, Зворник, Зови До, Јаворани, Јелићка, Кифино Село, Кликовићи, Клобук, Клотијевац, Кључ, кокорина, Колањевићи, Копривна, Костајница, Котези, Котор, Крајковићи, Крекови, Крупа на Врбасу, Лађевине, Лијешће, Липље, Ломница, Луг, Љубиње, Љубово, Мајдан, Мало Блашко, Марићка, Мека Груда, Месари, Мируши, Мистихаљ, Мичевац, Модрича, Моско, Мостаћи, Моштаница, Мраковица, Мркоњићи, Муље, Нови Град, Обаљ, Обудавац, Озрен, Оцркавље, Палачковци, Пале, Паник, Папраћа, Пецка, Попи, Приједор, Пријеђело,Пусто Поље, Ракелићи, Романовци, Самобор, Сасе, Скелани, Славогостићи, Сливља, Соко Град, Соколац, Сопотница, Србиње, Срђевићи, Сребреница, Степен, Струјићи, Ступље, Тавна, Талежа, Тврдош, Тјентиште, Тођевац, Траписти, Требиње, Убоско, Угарци, Удрежње, Ускопље, Фатница, Фоча, Хан Кола, Хан Пијесак, Хатељи, Хрушта, Хум, Хумско, Хумчани, Чајниче, Челебићи, Џивар, Шипово и Штрпци. [1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Ševo, Ljiljana (2003). Kulturna baština Republike Srpske. Novi Sad: Pravoslavna reč. ISBN 86-83903-06-0.
- ^ a b „Kulturna baština Republike Srpske / Ljiljana Ševo”. plus.sr.cobiss.net. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 25. 10. 2021.
- ^ „prof. dr Ljiljana Ševo”. unibl.org. Pristupljeno 25. 10. 2021.
- ^ „Kulturna baština Republike Srpske”. mikroknjiga.rs. Pristupljeno 25. 10. 2021.
