Kupola atomske bombe

Kupola atomske bombe
原爆ドーム, 広島平和記念碑
Kupola atomske bombe; 原爆ドーム, 広島平和記念碑
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Kupola atomske bombe
Mesto	Memorijalni park mira u Hirošimi
Koordinate	34° 23′ 44″ S; 132° 27′ 13″ I / 34.3956° S; 132.4536° I
Površina	04, 427 ha (430.000, 45.960.000 sq ft)
Kriterijum	Kulturno dobro:
Upis	1996. (20. sednica)
Ugroženost	ne

Kupola atomske bombe (jap. 原爆ト - Genbaku Domu) ili Spomenik mira je nekadašnja sajamska zgrada u Hirošimi, jedna od prvih koja je srušena tokom atomskog bombardovanja 1945. godine. Zgrada je ostavljena neobnovljena, kao spomen-obeležje žrtvama. Danas je deo Memorijalnog parka mira u Hirošimi. Tog dana, 6. avgusta 1945. godine, oko 70.000 ljudi poginulo je tokom samog bombardovanja, a još oko 200.000 umrlo je kasnije, od posledica radijacije.

Godine 1996. godine Kupola atomske bombe je upisana na Uneskovu listu svetske baštine u Aziji jer...{{citat3|... predstavlja ne samo snažan simbol najjače razarajuće sile koju je stvorilo čovečanstvo, već izražava i nadu za postizanje svetskog mira i uništenje svog nuklearnog naoružanja.^[1]

Panorama Memorijalnog parka mira u Hirošimi, sa spomenikom *Kupola atomske bombe* u centralnom delu

Istorija

Kupola atomske bombe je najpoznatija znamenitost u Hirošimi. Dana 6. avgusta 1945. godine, u 8:15 ujutro, Mali dečak, prva upotrebljena atomska bomba, eksplodirala je skoro direktno iznad zgrade (150 metara dalje i 600 metara iznad) i svi ljudi koji su se u tom trenutku nalazili u njoj poginuli su.^[2]

Zgradu je projektovao češki arhitekta Jan Letzel, a otvorena je za javnost 1915. godine kao Komercijalna izložba prefekture Hirošima (Hiroshima Prefectural Commercial Exhibition). Njena kupola je veoma neobična, jer je ovalne osnove. Godine 1921. preimenovana je u Izložbenu dvoranu proizvoda prefekture Hirošima (Hiroshima Prefectural Products Exhibition Hall), a 1933. u Dvoranu za promociju industrije prefekture Hirošima (Hiroshima Prefectural Industrial Promotion Hall).

Rušenje

Sama zgrada je pre rušenja bila znatno veća od današnjih ostataka. U Muzej mira postoji maketa zgrade pre eksplozije. To je bila jedna od retkih zgrada u krugu od dva kilometra čiji ostaci su još uvek bili prepoznatljivi. Zanimljiva je činjenica da je bilo šta od zgrade uopšte ostalo, jer se procenjuje da je udarni talas bombe stvorio pritisak od 35 tona po kvadratnom metru u hipocentru.

Osim Kupole opstao je i most preko reke Aioi. Tadašnjim ispitivanjima ustanovljeno je da je nakon oslobađanja od kompresije udarnog talasa ceo kolovoz na mostu odskočio nekoliko metara u vazduh i vratio se na most. Oštećenja su kasnije sanirana i most je ostao u funkciji narednih 30-ak godina. Takođe je i zgrada Banke Japana popravljena i koristi se i danas, ali takvih objekata u ovoj oblasti je vrlo malo. Sama sajamska zgrada, danas Kupola atomske bombe, bila je previše oštećena da bi bila spasena. Bila je to zaista veoma atraktivna zgrada, što ju je činilo prikladnim spomenikom na ono što se dogodilo. Tokom godina je dodatno propadala, pa su u unutrašnjosti ruševine ugrađeni čelični nosači kako bi se sprečilo urušavanje.^[3]

Spomenik

Kada je Hirošima počela da se obnavlja građani su tražili da se ova zgrada ne obnavlja, već da ostane trajna ruševina i kao takva spomenik stradanju grada. Godine 1966. gradska uprava je i zvanično proglašava spomenikom, nazvavši ga Kupola atomske bombe. Vremenom je oko spomenika stvoren Memorijalni park mira u Hirošimi (広島平和記念公園 - Hirošima heiva kinen koen).

Status svetske baštine

Trideset godina kasnije, 1996. godine, ovaj spomenik je proglašen Uneskovom svetskom baštinom. Kina je protestovala zbog ove deklaracije, ističući da su države žrtve mnogo više stradale od japanske agresije, dok se predstavnik SAD ogradio, ističući da će se na taj način zanemariti istorijski kontekst samog napada.^[4]