Kućni računar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Komodor 64, naprodavaniji kućni računar

Kućni računari (engl. Home computer) su bili mali računari predviđeni za kućnu upotrebu. Pojavili su se sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka i praktično postojali oko deset godina. Vrlo skromnih mogućnosti ali zato prihvatljive cene mogli su da rade kao skromniji tekst procesori, da rade ukankrsne tebele i da podržavaju jednostavnije igrice.

Prvi takav računar su napravili Stiv Džobs i Stiv Voznijak u dobi od sedamanest godina. Voznijak je inače radio u Hjulit Pakardu, uglednoj svetskoj firmi koja se bavila razvojem mernih instrumenta, a na predlog Voznijaka da se razvije kućni računar su odgovorili „Pakard se ne bavi igračkama“. Voznijak je napustio posao i napravio prvi Epl. Računar je prema legendi razvijen u jednoj garaži u kojoj su stajale jabuke pa je tako i dobio ime Epl. Voznijak je praktično konstruisao računar, napisao prvi operativni sistem DOS (DOS - disc operating system) a Džobs je organizovao njegovu prodaju. Za nekoliko godina postali su dolarski milioneri, a koju godinu kasnije i milijarderi.

Uskoro se na tržištu pojavilo više firmi koje su razvile i na tržište izbacile svoje modele. Među mnogima treba istaći računar ZX Spectrum koji je razvio Klajv Sinkler. Iako je imao gumenu tastaturu i bio dimenzija jedne knjige, to je bio prvi računar po ceni manjoj od 100 dolara.

Od domaćih kućnih računara treba svakao pomenuti Galaksiju koji je razvio Voja Antonić i Lolu 8 koju je razvila, u slobodnom vremenu, grupa inženjera iz fabrike Ivo Lola Ribar u Beogradu.

Kućni računari su imali sledeće karakteristike:

I dok su se jedni borili da obore cenu što više, drugi su radili na poboljšanju karakteristika. Tako se početkom osamdesetih pojavio prvi lični računar IBM PC (IBM PC).

Mogućnostima i cenom, uskoro, prevaziđeni od strane ličnih računara, kućni računari, odlaze u istoriju.

Kasnije su se pojavile 8-bitne igračke konzole, koje veoma podsećaju na kućne računare, i mogu se i dan danas naći u prodaji. Njihov operativni sistem se nalazi na čipu koji se lako ubacuje u slot, nalik slotovima na matičnoj ploči. Na tim čipovima su uglavnom igrice, a mogu se naći i jeftine kopije Vindousa. Te igračke konzule imaju džojstike, tastaturu, i miš. Jedna od tih konzule je i GSD-1988, koji je možda jedna od najvernijih imitacija kućnih računara.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]