Kućni računar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Komodor 64, naprodavaniji kućni računar

Kućni računari (engl. Home computer) su bili mali računari predviđeni za kućnu upotrebu. Pojavili su se sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka i praktično postojali oko deset godina. Vrlo skromnih mogućnosti ali zato prihvatljive cene mogli su da rade kao skromniji tekst procesori, da rade ukankrsne tebele i da podržavaju jednostavnije igrice.

Prvi takav računar su napravili Stiv Džobs i Stiv Voznijak u dobi od sedamanest godina. Voznijak je inače radio u Hjulit Pakardu, uglednoj svetskoj firmi koja se bavila razvojem mernih instrumenta, a na predlog Voznijaka da se razvije kućni računar su odgovorili „Pakard se ne bavi igračkama“. Voznijak je napustio posao i napravio prvi Epl. Računar je prema legendi razvijen u jednoj garaži u kojoj su stajale jabuke pa je tako i dobio ime Epl. Voznijak je praktično konstruisao računar, napisao prvi operativni sistem DOS (DOS - disc operating system) a Džobs je organizovao njegovu prodaju. Za nekoliko godina postali su dolarski milioneri, a koju godinu kasnije i milijarderi.

Uskoro se na tržištu pojavilo više firmi koje su razvile i na tržište izbacile svoje modele. Među mnogima treba istaći računar ZX Spectrum koji je razvio Klajv Sinkler. Iako je imao gumenu tastaturu i bio dimenzija jedne knjige, to je bio prvi računar po ceni manjoj od 100 dolara.

Od domaćih kućnih računara treba svakao pomenuti Galaksiju koji je razvio Voja Antonić i Lolu 8 koju je razvila, u slobodnom vremenu, grupa inženjera iz fabrike Ivo Lola Ribar u Beogradu.

Kućni računari su imali sledeće karakteristike:

I dok su se jedni borili da obore cenu što više, drugi su radili na poboljšanju karakteristika. Tako se početkom osamdesetih pojavio prvi lični računar IBM PC (IBM PC).

Mogućnostima i cenom, uskoro, prevaziđeni od strane ličnih računara, kućni računari, odlaze u istoriju.

Kasnije su se pojavile 8-bitne igračke konzole, koje veoma podsećaju na kućne računare, i mogu se i dan danas naći u prodaji. Njihov operativni sistem se nalazi na čipu koji se lako ubacuje u slot, nalik slotovima na matičnoj ploči. Na tim čipovima su uglavnom igrice, a mogu se naći i jeftine kopije Vindousa. Te igračke konzule imaju džojstike, tastaturu, i miš. Jedna od tih konzule je i GSD-1988, koji je možda jedna od najvernijih imitacija kućnih računara.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]