Lečenje sastruganim prahom sa fresaka
Lečenje sastruganim prahom sa fresaka, bila je jedna od, na nadrilekarstvu zasnovanih metoda, i ujedno jedan od oblika vandalizma prema pravoslavnim svetinjama u srednjovekovnoj Srbiji, ali i kasnijim epohama. Običaj je nastao u 14, veku, i bio je zasnovan na legendi o čudotvornom izlečenju vida oslepelog Stefana Uroša III Nemanjića, prahom iz iskopanih očiju svetih prilika naslikanih po zidovima manastirskih crkava.
Preduslovi[uredi | uredi izvor]
Ova metoda lečenja vezana je za legendu o Stefanu Urošu III Nemanjiću Dečanskom (1276 — 1331) koji je bio kralj Srbije, iz porodice Nemanjića, sin kralja Milutina (1282 — 1321), a otac Dušana Silnog (oko 1308 — 1355).[1] Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala kao svetog kralja.
Legenda počinje kada se upravnik u Zeti Stefan Uroš III pobunio protiv oca Milutina, o čemu postoji malo podataka. Pobuna Uroša III bila je 1313. ili 1314. i verovatno kada je pomislio da je ugroženo njegovo pravo da nasledi presto.[2] Prema Danilovom zborniku Stefana Uroša III je na pobunu nagovorila njegova vlastela. Milutin je, skupivši vojsku krenuo na sina, koji se pred očevom silom povukao preko Bojane. Arhiepiskop Danilo II u svom delu „Žitija srpskih kraljeva i arhiepiskopa" piše da je Milutin tada sinu ponudio pregovore i da je Stefan dirnut ponudom otišao ocu i molio za oproštenje. Međutim, kada se Milutin dočepao Stefana nije imao milosti. Stefan Uroš III je bio okovan i prvo poslat u Skoplje gde je oslepljen, a potom poslat u Carigrad u manastir Pantokrator.[3]
Ipak, Stefan Uroš III nije bio potpuno oslepljen. Izvršilac kazne bio je potkupljen, ili je Stefana oslepio samo delimično (jer usijani legen nije probio zenice), pa je Stefan Uroš III iz straha od kralja Milutina do njegove smrti nosio povez preko očiju.
Legenda o čudotvornom izlečenju prahom sa fresaka[uredi | uredi izvor]
Slavimir Nastasijević u romanu "Stefan Dušan" o ovom događaju piše:
Kada se Stefan Uroš (III), oslepljn sin kralja Milutina, vratio iz zatočeništva u Carigradu, pronela se vest kroz srpske zemlje da je, s božjom pomoći, progledao. Ta priča imala je jednu osnovu a tri smera. Među meropsima, parikama i skitnicama govorilo se da je princ još u Carigradu progledao i to u trenutku kada ga je car Andronik II ispraćao za Srbiju.[4]
- Prva priča
Po ovoj priči nekakav stari hadžija dao je, Stefanu Dečanskom da stavlja u oči prah iskopan iz očiju svetih otaca freskopisanih po zidovima manastirskih crkava, tvrdeći da od tog praha slepi progledaju, pa je progledao i Stefan, sin kralja Milutina.[4]
Od čestog ponavljanja, i prenošenja sa kolena na koleno, ova priča se najduže održala i od dugotrajnog ponavljanja dobila je oblik istine.
- Druga priča
Ova priča ispredala se među vlastelom nakon što je po dolaska iz zatočeništva, stao pred svoga oca, koji je videvši oslepljenog sina, a pod pritiskom savesti, pao na kolena i zavapio:
Gospode, smiluj se meni grešnom! Evo, ojađeni roditelj na kolenima moli svoga sina mučenika da oprosti starcu za zlo koje mu nanesoh, jer padoh pod vlast sotone![4]
Po jednima, gospod se smilovao. Po drugima, sin je od uzbuđenja pogledao.
A treći, koji su bili prisutni susretu, sa ogorčenjem su govorili i kleli se u svoje oči da su videli podmukli osmeh oko Stefanovih usta, a u njegovim očima pakostan sjaj. Oni su tvrdili da princ nije došao slep iz Carigrada, a neki da nije tamo otišao oslepljen....[4]
- Treća priča
Neki hroničari onog doba beleže da Stefan nije ni bio oslepljen, jer je cornifex coruptus mito (kako su u tom istorijskom razdoblju Francuzi nazivali podmićene dželate), propustio da mu probode zenicu, i da princ nije bio slep, ili bar ne sasvim, i da se godinama pretvarao da je slep.[4]
Prva priča, o čudotvornom prahu sa fresaka, kaluđerima je najviše odgovarala, i oni su odgovorni što se ona održala u narodu, jer se smatrala kao čudo, premda je i druga o kajanju Stefanovog oca navodila na „božlju promisao". Za treću priču koja se najviše propovedala među vlastelom prost narod nije znao, a vlastela se na nju nije obazirala. A podmićeni dželat je najverovatni ćutao u strahu od kazne.[4]
Kako se na dvoru govorilo da je priča o čudotvornom prahu potekla iz usta samog Stefana, pronela se kroz narod i kao celovita istina ustalila se među dvoranima i velmožama. Na dvoru se niko nije usuđivao da javno ispolji sumnju.
Posledice praznoverja poteklog iz legende[uredi | uredi izvor]
Kako je jagma za prahom sastruganim sa manastirskih fresak poprimila velike razmere, kaluđeri, iako su slavili Stefana i njegovo „čudno izlečenje",
priklanjajući se volji gospodnjoj, stražarili su i danju i noću po crkvama čuvajući s batinama u rukama svete prilike naslikane po zidinama. Jer iscelioci, prodavci svetoga praha, nicahu na sve strane.[4]
Od tog vremena, do današnjeg dana nadrilekari i prosti svet kopaju po zidovima manastira i crkava i iz očiju naslikanih svetaca vade malter i od njega prave sveti prah koji prodaju i koriste za lečenje slepih i slabovidih[5]
Kao posledica ove legenda vekovima do današnjeg dana uništavane su freske svetaca na zidinama manastira. Tako je uništavana kultura Srba, srpskih manastira i crkava, čija vrednost je sa sakralnog i kulturološkog stanovišta od neprocenjive vrednosti. Dok su rezultati lečenja bili na nivou prevare ili paranauke.[5]
Neke su freske vremenom obnovljovene, ali u mnogim srpskih crkava i manastira i danas se mogu naći i videti prizori sastruganih delova sa freska.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Radošević M, Monaška civilizacija, Centar za geopoetiku, Beograd, 1994
- ^ Logos 2017, str. 284 sa napomenom 1388.
- ^ Stara srpska književnost, III 1970, str. 133-134.
- ^ a b v g d đ e Nastasijević S. Stefan Dušan. Beograd.Obradović. 2012.
- ^ a b v Rade R. Babić, Gordana Stanković Babić, Milena Jevtić, Aleksandra Jevtić, Strahinja Babić, Aleksandra Marjanović, Nikola Jevtić, OFTALMOLOŠKI MOTIVI NA FRESKAMA PRAVOSLAVNIH CRKAVAI MANASTIRA - II DEO, Acta Ophthalmologica 2015, 41(1)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Radiša Antić Udeo hrišćanstva u razvoju evropske i srpske medicine Srednjeg veka, Izgovoreno na 15. Studeničkoj akademiji 800 godina srpske medicine, u manastiru Studenica, juna 2010. godine.) Na Rastku objavljeno: 16. 2. 2011.
- Logos, Aleksandar A. (2017). Istorija Srba I (PDF). Beograd. ISBN 978-86-85117-37-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
