Pređi na sadržaj

Linčev sindrom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Linčev sindrom
SinonimiHereditary nonpolyposis colorectal cancer[1]
Mikrografija koja pokazuje limfocite koji se infiltriraju u tumor (kod kolorektalnog karcinoma), što se može videti u Linčevom sindromu.

Linčev sindrom (LS) takođe poznat kao nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom (NNKRK), najčešći je autozomno dominantno genetski kolorektalni karcinom debelog creva, koji uključuje i rak endometrijuma (drugi najčešći), jajnika, želuca, tankog creva, hepatobilijarnog trakta, gornjeg urinarnog trakta, mozga i kože.[2] Uzrokuje ga genetska promena izazvane naslednim mutacijama koje ometaju popravku neusklađenosti DNK. zbog gubitka specijalizovane supstance zvane proteini za popravku neusklađenosti.[3]

Neusaglašenost terminologije[uredi | uredi izvor]

Henri T. Linč, profesor medicine u Medicinskom centru Univerziteta Krejton, ovaj je sindrom je opisao 1966. godine.[4] U svom ranijem radu opisao je bolest kao "sindrom porodičnog raka". Termin "Linčev sindrom" skovali su 1984. drugi autori, dok je sam Linč je bolest nazvao nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom (NNKRK) 1985. godine. Od tada su se ova dva termina koristila naizmenično, sve do kasnijeg napretka u razumevanju genetike bolesti doveo je do toga da termin NNKRK nestane iz upotrebe.[5]

Drugi izvori koriste termin „Linčov sindrom“ kada postoji poznati defekt popravke neusklađenosti DNK, ili koriste termin „porodični kolorektalni karcinom tipa H“ kada su ispunjeni kriterijumi iz Amsterdama, ali ne postoje poznati defekt popravke neusklađenosti DNK.[6] Čini se da pretpostavljene porodice „tip H“ imaju nižu ukupnu incidencu raka i manji rizik za ne-kolorektalne karcinome nego porodice sa dokumentovanim nedostatkom popravke neusklađenosti DNK.[6] Oko 35% ljudi koji ispunjavaju Amsterdamske kriterijume nemaju mutaciju gena za popravku neusklađenosti DNK.[7]

Stvari komplikuje postojanje alternativnog skupa kriterijuma, poznatih kao „Bethesda Guidelines“.[8][9][10]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Ličev sindrom koji se primarno javlja u mlađoj dobi (pre 50 godine života), uzrokuje oko 4.200 karcinoma debelog creva i 1.800 karcinoma materice (endometrijuma) godišnje.[11]

Svake godine, preko 140.000 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama sazna da imaju rak debelog creva. Dok se većina ovih karcinoma dešava slučajno, neki su nasledni, što znači da su uzrokovani genetskim promenama (mutacijama) koje se prenose u pojedinim porodicama.[12]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Linčev sindrom je nasledno stanje povezano sa povećanim rizikom od razvoja nekoliko različitih vrsta raka. Uzrokuje ga genetska promena koja dovodi do gubitka specijalizovane hemikalije zvane a protein za popravku neusklađenosti (sistem unutar svih normalnih, zdravih ćelija za popravljanje grešaka u našem genetskom materijalu (DNK), koji se sastoje od različitih proteina, među kojima su četiri najčešća MSH2, MSH6, MLH1 i PMS2.[3]

Osobe sa Linčevim sindromom najčešće obolevaju od kolorektalnog karcinoma, ali se karcinom može javiti i na drugim delovima tela.

Životni rizik i srednja starost pri postavljanju dijagnoze za karcinome povezane sa Linčevim sindromom[13]
Vrsta Životni rizik (%) Prosečna starost u godinama
u momentu postavljanja dijagnoze
Kolorektalni rak 52–58 44–61
Rak endometrijuma 25–60 48–62
Rak želuca 6–13 56
Rak jajnika 4–12 42,5

Pored tipova karcinoma koji se nalaze u gornjoj tabeli, podrazumeva se da Linčov sindrom takođe doprinosi povećanom riziku od raka tankog creva, karcinoma pankreasa, karcinoma uretera, bubrežne karlice, raka žučnih puteva, raka mozga i lojnih neoplazmi.[14] Povećan rizik od raka prostate i raka dojke takođe je povezan sa Linčevim sindromom, iako ovaj odnos nije u potpunosti shvaćen.[14]

Genetika[uredi | uredi izvor]

LS nasleđuje se autozomno dominantno

Linčev sindrom je posledica naslednih promena (mutacija) u genima koje utiču na popravku neusklađenosti DNK, procesa koji ispravlja greške napravljene kada se DNK kopira. Ovi geni ( MLHL, MSH2, MSH6, PMS2 i EPCAM ) normalno štite organizam od dobijanja određenih karcinoma, ali neke mutacije u ovim genima sprečavaju njihov rad.

Svako ima dve kopije svakog gena uključenog u Linčev sindrom, jednu od majke i jednu od oca. Čak i ako osoba nasledi mutaciju gena za Linčev sindrom, ona i dalje ima normalnu kopiju gena od drugog roditelja.

Rak se javlja kada druga mutacija utiče na normalnu radnu kopiju gena, tako da osoba više nema kopiju gena koja ispravno funkcioniše. Za razliku od nasledne mutacije Linčevog sindroma, druga mutacija ne bi bila prisutna u celom telu osobe, već bi bila prisutna samo u tkivu budućeg raka. Međutim, neće svi sa Linčevim sindromom dobiti rak.

Kolorektalni rak takođe može biti uzrokovan mutacijama u genima koji nisu povezani sa Linčevim sindromom. To znači da neke porodice sa istorijom raka debelog creva neće imati mutacije u genu za Linčev sindrom. Ove mutacije se mogu otkriti genetskim testiranjem pomoću multigenskih panela, koji traže mutacije u nekoliko različitih gena u isto vreme.

Porodična zdravstvena istorija je važna

Veća je verovatnoća da će članovi porodice obolele osobe imati Linčev sindrom ako je jedan od članova porodice imao istoriju kolorektalnog karcinoma. Članovi porodice koji naslede Linčev sindrom obično dele istu mutaciju. Ako jedan od članova porodice ima poznatu mutaciju gena za Linčev sindrom, drugi članovi porodice koji se podvrgnu genetskom testiranju treba da budu provereni na tu mutaciju.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Dve trećine karcinoma debelog creva javlja se u proksimalnom crevu, a uobičajeni znaci i simptomi uključuju krv u stolici, dijareju ili zatvor i nenameran gubitak težine.[15]

Najčešći simptom raka endometrijuma je abnormalno vaginalno krvarenje.[16]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Skrining tumora[uredi | uredi izvor]

Kada se osobi dijagnostikuje kolorektalni rak, njeno tumorsko tkivo se često pregleda da bi se videlo da li je rak uzrokovan Linčevim sindromom. U nekim slučajevima, kada se ženi dijagnostikuje rak materice (endometrijuma), može se pregledati i njeno tumorsko tkivo. Tumorsko tkivo koje se koristi za skrining potiče od tkiva uklonjenog tokom biopsije ili operacije.

Postoje dve vrste skrininga tumora na Linčov sindrom:

Imunohistohemijski (IHH) skrining koji pokazuje da li su određeni proteini odsutni u uzorku tumora, što ukazuje na to da jedan od gena Linčevog sindroma možda ne radi ispravno. Mutacije Linčevog sindroma utiču na to da li su proteini MLHL, MSH2, MSH6 i PMS2 napravljeni i locirani na ispravnom mestu.[17]

Testiranje mikrosatelitne nestabilnosti (TMN) skrining koji se koristi da bi se videlo da li geni Linčevog sindroma rade ispravno. Mikrosateliti su regioni ponovljene DNK koji se menjaju u dužinu (pokazuju nestabilnost) kada popravka neusklađenosti ne funkcioniše ispravno. TMN testiranje posmatra dužinu određenih DNK mikrosatelita iz uzorka tumora da se videlo da li su postali duži ili kraći kao mera nestabilnosti.[18]

Genetsko testiranje[uredi | uredi izvor]

Genetsko testiranje je dostupno za Linčev sindrom. Genetsko testiranje traži nasledne mutacije Linčevog sindroma. Može se primeniti panel sa više gena, koji traži mutacije u nekoliko gena u isto vreme, uključujući gene povezane sa Linčevim sindromom. Genetski savetnik pre testiranja može pomoći da se odredi najbolja strategija testiranja za pacijenta i njegovu porodicu. Kada je moguće, testiranje bi trebalo da počne sa nekim u porodici ko je imao rak. Međutim, ako niko od članova vaše porodice koji je imao rak nije dostupan za testiranje, genetsko testiranje može početi sa osobom koja nije pogođena rakom.[19]

Tumačenje rezultata genetskog testiranja može varirati u zavisnosti od toga da li je pacijent ranije imao rak debelog creva ili ne.

Nedostaci testiranja

Nedostaci testiranja su posledica toga da većina kolorektalnog karcinoma nije uzrokovana naslednim mutacijama, tako da testiranje na Linčov sindrom neće koristiti većini ljudi sa porodičnom zdravstvenom istorijom raka debelog creva koji sami nisu imali rak.[19]

Takođe genetsko testiranje neće identifikovati uzrok nekih naslednih kolorektalnih karcinoma, jer geni zahvaćeni ovim karcinomima još nisu poznati.[19]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Hirurgija ostaje glavni oslonac terapije za Linčev sindrom. Pacijenti sa Linčevim sindromom koji razviju kolorektalni karcinom mogu se lečiti delimičnom ili potpunom kolektomijom sa ileorektalnom anastomozom. Zbog povećanog rizika od raka debelog creva posle delimične kolektomije i sličnog kvaliteta života posle obe operacije, totalna kolektomija može biti poželjan tretman za Linčev sindrom, posebno kod mlađih pacijenata.[20]

Postoje neslaganja u vezi sa prednostima adjuvantnih terapija zasnovanih na 5-fluorouracilu za kolorektalne tumore povezane sa Linčevim sindromom, posebno one u stadijumu 1 i 2.[21]

Terapija anti-PD-1 antitelima takođe može biti efikasna.[22]

Blokada kontrolne tačke sa anti-PD-1 terapijom je sada poželjna terapija prve linije za uznapredovalu nestabilnost mikrosatelita (kolorektalni rak u visokom stadijumu).[23]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Kolonoskopija svake godine ili na 2 godine počevši od 20-25 godina (ili na 2 do 5 godina pre najranijeg kolorektalnog karcinoma u porodici) su najefikasniji način za prevenciju kolorektalnog karcinoma.[24]

Druge dostupne opcije mogu smanjiti šansu za razvoj raka ili poboljšati verovatnoću ranijeg otkrivanja su:[24]

  • Svakodnevna upotreba aspirina za smanjenje rizika od raka debelog creva
  • Transvaginalni ultrazvuk i biopsija endometrijuma svake 1-2 godine, počevši od 30-35 godina, za otkrivanje raka endometrijuma
  • CA-125 testovi krvi svake godine za otkrivanje raka jajnika
  • Histerektomija i bilateralna salpingooforektomija za prevenciju ginekoloških karcinoma
  • Gornje endoskopije svakih 3-5 godina počevši od 30-35 godina da bi se otkrio rak želuca i tankog creva
  • Analiza urina svake godine počevši od 30-35 godina da bi se otkrio rak mokraćne bešike
  • Skrining karcinoma pankreasa korišćenjem MRI/MRCP i/ili EUS-a sa kontrastom, počevši od 50 godina (ili 10 godina pre najranijeg raka pankreasa u porodici) za one sa porodičnom istorijom raka gušterače
  • Godišnji skrining raka prostate počevši od 40 godina
  • Pregledi kože svake 1-2 godine
  • Edukacija o znacima i simptomima raka mozga i svest o potrebi da se odmah prijave abnormalni simptomi

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lynch syndrome | Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program”. rarediseases.info.nih.gov. Arhivirano iz originala 16. 7. 2019. g. Pristupljeno 4. 10. 2019. 
  2. ^ Kastrinos, Fay; Mukherjee, B.; Tayob, N.; Wang, F.; Sparr, J.; Raymond, V. M.; Bandipalliam, P.; Stoffel, E. M.; Gruber, S. B.; Syngal, S. (2009). „Risk of Pancreatic Cancer in Families with Lynch Syndrome”. JAMA. 302 (16): 1790—1795. PMC 4091624 Slobodan pristup. PMID 19861671. doi:10.1001/jama.2009.1529. .
  3. ^ a b „Proteini za popravku neusklađenosti (MMR) - Patološki rečnik - MiPathologiReport.ca”. MyPathologyReport.ca (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 21. 01. 2023. g. Pristupljeno 2023-01-21. 
  4. ^ Lynch HT, Shaw MW, Magnuson CW, Larsen AL, Krush AJ (februar 1966). „Hereditary factors in cancer. Study of two large midwestern kindreds”. Archives of Internal Medicine. 117 (2): 206—12. PMID 5901552. doi:10.1001/archinte.117.2.206. 
  5. ^ Bellizzi AM, Frankel WL (novembar 2009). „Colorectal cancer due to deficiency in DNA mismatch repair function: a review”. Advances in Anatomic Pathology. 16 (6): 405—17. PMID 19851131. S2CID 25600795. doi:10.1097/PAP.0b013e3181bb6bdc. 
  6. ^ a b Lindor NM, Rabe K, Petersen GM, Haile R, Casey G, Baron J, et al. (april 2005). „Lower cancer incidence in Amsterdam-I criteria families without mismatch repair deficiency: familial colorectal cancer type X”. JAMA. 293 (16): 1979—85. PMC 2933042 Slobodan pristup. PMID 15855431. doi:10.1001/jama.293.16.1979. 
  7. ^ Scott RJ, McPhillips M, Meldrum CJ, Fitzgerald PE, Adams K, Spigelman AD, et al. (januar 2001). „Hereditary nonpolyposis colorectal cancer in 95 families: differences and similarities between mutation-positive and mutation-negative kindreds”. American Journal of Human Genetics. 68 (1): 118—127. PMC 1234904 Slobodan pristup. PMID 11112663. doi:10.1086/316942. 
  8. ^ Gologan A, Krasinskas A, Hunt J, Thull DL, Farkas L, Sepulveda AR (novembar 2005). „Performance of the revised Bethesda guidelines for identification of colorectal carcinomas with a high level of microsatellite instability”. Archives of Pathology & Laboratory Medicine. 129 (11): 1390—7. PMID 16253017. doi:10.5858/2005-129-1390-POTRBG. 
  9. ^ Umar A, Boland CR, Terdiman JP, Syngal S, de la Chapelle A, Rüschoff J, et al. (februar 2004). „Revised Bethesda Guidelines for hereditary nonpolyposis colorectal cancer (Lynch syndrome) and microsatellite instability”. Journal of the National Cancer Institute. 96 (4): 261—8. PMC 2933058 Slobodan pristup. PMID 14970275. doi:10.1093/jnci/djh034. 
  10. ^ Lipton LR, Johnson V, Cummings C, Fisher S, Risby P, Eftekhar Sadat AT, et al. (decembar 2004). „Refining the Amsterdam Criteria and Bethesda Guidelines: testing algorithms for the prediction of mismatch repair mutation status in the familial cancer clinic”. Journal of Clinical Oncology. 22 (24): 4934—43. PMID 15611508. doi:10.1200/JCO.2004.11.084. Arhivirano iz originala 2013-04-15. g. 
  11. ^ „Lynch Syndrome | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2022-03-09. Pristupljeno 2023-01-21. 
  12. ^ „The Basics of Hereditary Colorectal (Colon) Cancer | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2022-03-09. Pristupljeno 2023-01-21. 
  13. ^ „Lynch Syndrome”. DynaMed. 22. 2. 2019. Pristupljeno 18. 11. 2019. 
  14. ^ a b „Lynch Syndrome, General Information”. www.dynamed.com. Pristupljeno 2023-01-22. 
  15. ^ Vogel JD, Eskicioglu C, Weiser MR, Feingold DL, Steele SR (October 2017). "The American Society of Colon and Rectal Surgeons Clinical Practice Guidelines for the Treatment of Colon Cancer". Diseases of the Colon and Rectum. 60 (10): 999–1017.
  16. ^ Braun MM, Overbeek-Wager EA, Grumbo RJ (March 2016). "Diagnosis and Management of Endometrial Cancer". American Family Physician. 93 (6): 468–74
  17. ^ „Immunohistochemistry screening (IHC) | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2022-10-13. Pristupljeno 2023-01-21. 
  18. ^ „Microsatellite Instability (MSI) screening | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2020-04-01. Pristupljeno 2023-01-21. 
  19. ^ a b v „Genetic Testing for Lynch Syndrome | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2019-06-27. Pristupljeno 2023-01-21. 
  20. ^ Stjepanovic, N.; Moreira, L.; Carneiro, F.; Balaguer, F.; Cervantes, A.; Balmaña, J.; Martinelli, E.; ESMO Guidelines Committee. Electronic address: clinicalguidelines@esmo.org (2019). „Hereditary gastrointestinal cancers: ESMO Clinical Practice Guidelines for diagnosis, treatment and follow-up†”. Annals of Oncology. 30 (10): 1558—1571. PMID 31378807. doi:10.1093/annonc/mdz233. 
  21. ^ Boland, C. Richard; Koi, Minoru; Chang, Dong K.; Carethers, John M. (2008). „The biochemical basis of microsatellite instability and abnormal immunohistochemistry and clinical behavior in Lynch Syndrome: From bench to bedside”. Familial Cancer. 7 (1): 41—52. PMC 2847875 Slobodan pristup. PMID 17636426. doi:10.1007/s10689-007-9145-9. .
  22. ^ Le, Dung T.; et al. (2015). „PD-1 Blockade in Tumors with Mismatch-Repair Deficiency”. New England Journal of Medicine. 372 (26): 2509—2520. PMC 4481136 Slobodan pristup. PMID 26028255. doi:10.1056/NEJMoa1500596. .
  23. ^ André, Thierry; Shiu, Kai-Keen; Kim, Tae Won; Jensen, Benny Vittrup; Jensen, Lars Henrik; Punt, Cornelis; Smith, Denis; Garcia-Carbonero, Rocio; Benavides, Manuel; Gibbs, Peter; de la Fouchardiere, Christelle; Rivera, Fernando; Elez, Elena; Bendell, Johanna; Le, Dung T.; Yoshino, Takayuki; Van Cutsem, Eric; Yang, Ping; Farooqui, Mohammed Z.H.; Marinello, Patricia; Diaz, Luis A.; KEYNOTE-177 Investigators (2020). „Pembrolizumab in Microsatellite-Instability–High Advanced Colorectal Cancer”. New England Journal of Medicine. 383 (23): 2207—2218. PMID 33264544. S2CID 227259533. doi:10.1056/NEJMoa2017699. 
  24. ^ a b „Medical Options | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2022-03-09. Pristupljeno 2023-01-21. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Линчев_синдром&oldid=27442552”