Аутозомно-доминантно наслеђивање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аутозомоно-доминантно наслеђивање је облик моногенског наслеђивања при коме једну особину (обољење) одређује доминантан алел једног гена.

Аутозомоно-доминантно се наслеђују болести које су детерминисане доминантним мутираним алелом смештеним на неком од аутозомних хромозома. Доминантан мутирани алел испољава своје дејство и у хомозиготном и у хетерозиготном стању (понаша се као сваки доминантан алел).

Генотипови оболелих и здравих особа[уреди]

Оболеле особе могу имати један од следећа два генотипа :

Здраве особе су увек рецесивни хомозиготи – аа.

Особине доминантног алела[уреди]

Доминантан мутирани алел показује особине карактеристичне за доминантне алеле, а то су:

Поред тога, фенотип хетерозиготне особе се разликује од фенотипа хомозиготне особе. Хомозиготи скоро увек имају тежи облик болести или фенотип није познат зато што је та комбинација алела летална. Пример за то је обољење фамилијарна хиперхолестеролемија (повишен ниво холестерола у крви који може довести до инфаркта миокарда). Хомозиготи имају тежи облик ове болести и обично умиру пре 30-те године живота од инфаркта, а хетерозиготи имају повишен ниво холестерола који може довести до инфаркта.

Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелих хетерозиготних родитеља
Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелог и здравог родитеља

Менделова правила наслеђивања[уреди]

На аутозомно-доминантан начин наслеђивања могу се применити Менделова правила наслеђивања.

Тако, ако су у браку оболеле особе и обе су хетерозиготи за ген који детерминише то обољење, онда се у потомачкој F1 генерацији јављају два фенотипа – оболели и здрави потомци у односу 3:1, са напоменом да је хомозиготна комбинација доминантних алела најчешће летална (види схему под А).

Ако су у браку оболела особа, која је хетерозигот, и здрава особа онда се у F1 генерацији јављају оболели и здрави потомци у односу 1:1 (50% : 50%)- види схему под B.

Болести и особине детерминисане аутозомно-доминантним генима[уреди]

Аутозомно- доминантно се наслеђују следеће болести човека :

Више од половине данас познатих особина човека детерминисана је доминантним геном који се налази на неком од аутозомних хромозома; међу њима су:

Литература[уреди]

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.



Спољашње везе[уреди]