Magnavra
Magnavra (grč. Μαγναύρα, od latinskog magna aula: velika dvorana) – raskošna ceremonijalna palata na obodu kompleksa Velikog carskog dvora u Konstantinopolju, blizu vrata Halki. Magnavra se nalazila u istočnom delu centralnog gradskog trga Avgusteon, od koga je počinjala glavna ulica Mese, i oko koga su bile raspoređene saborna crkva Aja Sofija, Hipodrom, i Veliki carski dvor.[1]
U palati Magnavra car se obraćao podanicima i primao je strana izaslanstva. Sa trga Avgusteon u palatu Magnavra ulazilo se kroz raskošno dvorište sa drvoredima, okruženo tremom na stubovima. Po svemu sudeći to je zgrada koju je kao zdanje Senata podigao car Justinijan (527-565). Palata Magnavra je obnovljena u vreme cara Iraklija (610-641). Za vladavine Mihaila III (842-867) pretvorena je u Visoku školu na kojoj su predavali najučeniji ljudi onog vremena – Lav Matematičar, Konstantin Filosof (potonji prosvetitelj Slovena Kirilo, brat Metodijev) i Fotije Veliki.[1]
Zdanje je imalo formu bazilike sa apsidama na istoku, pri čemu se u centralnoj apsidi nalazio uzdignuti carski presto ( Solomonov tron). Na posetioce palate naročit utisak ostavljali su brojni automati. Pred tronom je tako stajalo stablo od pozlaćene bronze na čijim su granama sedele različite vrste ptica, isto od pozlaćene bronze, a svaka ptica se, u zavisnosti od vrste, oglašavala različitim pojem. Tron je bio okružen pozlaćenim skulpturama lavova, takođe automata, „koji su rikali, udarajući repovima o zemlju, a u razjapeljnim čeljustima su im se micali jezici“ (izveštaj Liutpranda, biskupa Kremone, izaslanika nemačkog cara Otona I iz 968. godine).[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Kazhdan 1991, str. 1267–68.
- ^ Mišel Kaplan, Vizantija, Clio. . Београд. 2008. pp. 74-75. ISBN 978-86-7102-319-1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium (1. štamp. izd.). New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.