Pređi na sadržaj

Madhidž

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Madhidž (arap. مذحج) takođe se izgovara kao Mathidž je poznata i velika kahtanitska arapska dinastija. Ova dinastija je učestvovala u Islamskim osvajanjima i bila glavni činilac u osvajanju Persijskog carstva i Iberijskog poluostrva. Takođe se pripadnici ovog plemena mogu pronaći u Moselu, Levantu i Iberijskom poluostrvu.[1][2]


Madhidž potiče od čoveka po imenu Madhidž koji je bio jedan od 10 sinova čoveka po imenu Saba, čije je ime bilo "Abdu Šams; ali razlog zbog koga se zvao Saba je bio to što je bio prvi među Arapima koji su uzimali zarobljenike. Bio je sin Jašdžub bin Ja'rub b. Kahtan sina Taimana, sin Kajdara, sin Ismaila. Šest sinova Saba 'taimanu (otišao u Jemen):Kinda, Madhidž,Ašari,Himjar,Anmar i Azd dok su četiri sina taša'amu otišli u Šam (Velika Sirija) Džudam Lahm Amila i Gasan.[3][4]


Islamski prorok, Muhamed je rekao da će većina ljudi u Raju biti iz Madhhija, Aslama i Gafara.[5]


El-Hamdani je 30 puta citirao Madhidž u svojoj knjizi "Sifat Džazirat el Arab: Opis arapskog poluostrva" kao izvorna arapska dinastija sa granama kao što su Nuha i Zubaid Ruha i Hada (najbolji strijelci među Arapima) koji ima poznate Istorijske ličnosti kao što je arapski vitez i kralj Jemena Amru bin Ma'adi Jakrib el Zubaidi el Madhidži koji je postao musliman i Malik Aštar el Nah'ei bliski prijatelj proroka Muhameda i vojnog vođe sa Ali ibn Abi Talib u bici kod Sifina, i članovi plemena Madhidž kasnije su se borili protiv Karmatijaca pod rukovodstvom Abul Ašire u Jemenu i Malik ibn Marara a-Rahavi, a komentari o knjizi El Hamdanija pokazuju da i dalje žive u istim gradovima i mestima kako ih je Hamadani opisao u svojoj knjizi od 900. godine , Pre 1100 godina.[6]


Madhidž se pominje u natpisu Namara, spomeniku Nasridskog kralja Al-Hire Imru 'el-Kajsa bin Amar (umro 328.), kralj svih Arapa, koji sehvalio da je pokrenuo napad protiv Madhija, dosegnuvši " Nadžran "grad Šamara (Himjaritski kralj Šamar Jahriš).[7] Istu priču detaljno spominje u Vahb ibn Munabih u svojoj knjizi Preislamska saga i knjige "Knjiga Krunisanih Himijarskih kraljeva".[8]


Bio je prorok od Madhidža koji se pojavio u Jemenu u poslednjoj godini života Muhameda i bio je iz Ans plemena koje je bilo deo plemena Madhidža, a njegovo ime je bilo Asvad Ansi.[9][10] Svrgnuo ga je perzsjski guverner koji je prešao na islam i počeo da radi za Muhameda. El-Asvad je imao nadimak Du l'Himar "čovek u veo".Neki kažu da je bio veoma ružan prizor kada gledate u njegovo lice.


Pre islama, pripadnici plemena Madhidž su imalisvog vlastitog idola bili su navikli na godišnje hodočašće u Kaabu pre islama (Paganski Arapi pre islama) i pravili su Talbiju da specifičanu za pripadnike plemena Madhidža za tog idol u kojem sa kojim se više puta okružilo olo Kaabe i izgovarali svoje Madhidž običaj "Talbija Alahu pustiti da se Idol stavi oko Kabe. Arapi kažu da su nasledili Kabu od Ibrahima koga su nazvali Beit Alah, Betel aka( Božiji dom), ali su mnogo kasnije počeli da obožavaju idole a onda su doveli idole u Kabu da blagoslove svoje idole od Boga.[11]


Ime Madhidž je pronađeno na natpisu Namara iz 330. godine.[7]

Prpadnici plemena Madhidž su opisani kao kopljanici u pohvali vezanoj za njih i to sa pozitivnog aspekta.[12]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Ibn Ishaq; Guillaume (1955). The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Isḥāq’s sīrat. London. str. 36,38. ISBN 9780195778281. „Madhhij in Mu'tah battle” 
  2. ^ Watt, Montgomry (1956). Muhammad at Medina. str. 82,124,125,128. ISBN 9780199064731. Arhivirano iz originala 1999. g. „Madh'hij” 
  3. ^ Ibn Sabbah, Umar (2001) [730 AD]. History of Medina: Tarikh al-Madina al-Munawwarah Volume 2. Tehran. str. 140. ISBN 9789047430322. 
  4. ^ „Hadith about Madhhij”. „Prophet said Saba a man had 10 sons, six "tayman" ie went to Yemen (Madhhij is one of the six), and four "Tasha'am" ie went to Syria” 
  5. ^ „Hadith about Madhhij”. Madhhij are most tribes in Paradise. Arhivirano iz originala 10. 01. 2018. g. Pristupljeno 10. 01. 2018. 
  6. ^ al-Hamdani, al-Hasan. David H. Müller, ur. Geography of the Arabian Peninsula. str. 85, 88, 102, 165, 171, 174, 175, 179, 180. Arhivirano iz originala 24. 09. 2020. g. Pristupljeno 10. 01. 2018. 
  7. ^ a b Andre-Salvini (2010). Roads to Arabia: Archaeology and History of the Kingdom (PDF). Paris: Musée duLouvre. str. 87. ISBN 9782350312880. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 01. 2018. g. Pristupljeno 10. 01. 2018. 
  8. ^ Munabbih, Wahab. Book of the Crowns of Himyar [Pre Islamic Arabic Folk lore]. Krenkow. Yemen. OCLC 171553947. 
  9. ^ Ibn Ishaq; Guillaume (1955). The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Isḥāq’s sīrat. London. str. 648. ISBN 9780195778281. 
  10. ^ Watt, Montgomry (1956). Muhammad at Medina. str. 128. ISBN 9780199064731. Arhivirano iz originala 2000. g. 
  11. ^ Marx, edited by Angelika Neuwirth, Nicolai Sinai, Michael (2010). The Qur'an in context historical and literary investigations into the Qur'anic milieu (PDF). Leiden: Brill. str. 307. ISBN 9789047430322. Arhivirano iz originala 2010. g. 
  12. ^ Ibn Khallikan's Biographical Dictionary, 1 - Aḥmad Ibn-Muḥammad Ibn-Ḫallikān - Google Books
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадхиџ&oldid=27399155”