Пророци у исламу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је дио серије о исламу
Ислам
Allah logo.svg

Пророци (или посланици, арапски: نبي ) у исламу су одабрани појединци, који су људима доносили Божије савете и упуте о исправном животу. Сви посланици су уједно били и веровесници. Разлика између посланика и веровјесника је у томе што је посланицима дошла објава и примили су наређење од Бога да је пренесу људима, за разлику од веровјесника којима је само дата објава без обавезе преношења. Према исламском схватању, први посланик је био уједно и први човек на Земљи, а звао се Адем (Адам).

Сунитски ислам строго забрањује приказивање лица Божјих посланика. Шиити немају ту забрану.

Посланици кроз историју[уреди]

Куран признаје многе старозаветне пророке. Следећи посланици се поштују у исламу:

  • Адем (Адам)
  • Идрис
  • Шит или Шист
  • Нух (Ноје)
  • Худ
  • Салих
  • Ибрахим (Аврам)
  • Лут
  • Исмаил
  • Исхак
  • Јакуб
  • Јусуф
  • Ејуб
  • Шу’ајб
  • Муса (Мојсије)
  • Харун
  • Хидир
  • Јуша ибн Нун
  • Илјас (Илија)
  • Ељеса
  • Зулкифл
  • Шемун
  • Ишмоил
  • Јунус ибн Мета
  • Давуд
  • Сулејман
  • Локман
  • Зекерија
  • Јахја
  • Узејр
  • Иса (Исус)
  • Зулкарнејн и
  • Мухамед
Међу свим људима овога и будућег свијета ја сам најближи Исусу, сину Маријину. Пророци су браћа по вјери, мајке су им различите, а њихова вјера је истовјетна; а између мене и Исуса нема пророка.[1]
 
— Мухамед

Извори[уреди]

  1. Ahmed Mehmedović: Tako je govorio Muhamed, Приступљено 24. 4. 2013.