Mala hidroelektrana Raška

Mala hidroelektrana „Raška”
Osnovni podaci
Država	Srbija
Najbliže naselje	Manastir Sopoćani, Novi Pazar
Reka	Raška
Početak izgradnje	1947.
Prva sinhronizacija	1953.
Podaci o jezeru
Podaci o elektrani
Broj turbina	2
Instalisana snaga	2 x 4 MW
Tip turbine	Fransisova turbina
Godišnja proizvodnja	17—20 miliona kWh

Mala hidroelektrana „Raška” ili Mala hidroelektrana „Sopoćani” se nalazi na istoimenoj reci kod Novog Pazara. Povezana je na srednjonaponsku elektrodistributivnu mrežu od 35 kV i godišnje proizvedi od 17 do 20 miliona kWh. Elektrana je derivacionog tipa i u celosti podzemna. Voda se zahvata u podzemng jezera na izvoru Raške, pomoću betonske gravitacione brane visine metar i po i dužine šest metara. Voda se do mašinske hale doprema dovodnim tunelom dužine nešto više od četiri kilometra, preko vodostana i cevi pod pritiskom. Na izlazu iz odvodnog tunela postavljena je vodovodna cev, kojom se Novi Pazar snabdeva pijaćom vodom. Mašinska hala je takođe podzemna, u obliku kaverne. U hali se nalaze dva agregata sa po dve vertikalne „Fransis” turbine i dva trofazna sinhrona generatora. Proizvođači su „Litostroj” iz Ljubljane i „Rade Končar” iz Zagreba. Agregati su jednakih karakteristika od po 4.000 kVA. U mašinsku halu se ulazi kroz portalnu zgradu, koja istovremeno služi i kao portirnica. Fasada zgrade sagrađena je od tesane sedre, u skladu sa ambijentom stena i urbanistički usklađena sa obližnjim srednjovekovnim spomenicima kulture.

Istorija

Miladin Pećinar, inženjer građevinarstva, kasnije profesor na Tehničkom fakultetu u Beogradu i akademik je još 1932. godine došao na ideju o iskorišćenju gornjeg toga reke Raške u dva stepenika. On je prethodno učestvovao u izgradnju HE „Sandžak” i odlično je poznavao teren. Međutim, do izgradnje hidroelektrane nije došlo.

Nakon Drugog svetskog rata, aprila 1947. godine je pokrenut je Prvi petogodišnji plan u Jugoslaviji, sa ciljem industrijalizacije i elektrifikacije zemlje. Pećinar je predložio da se ponovo razmotri mogućnost iskorišćenja reke Raške. Idejni studiju je pripremilo preduzeće „Elektrosrbija”, a izrada idejnog plana je prepuštena Hidrobirou za iskorišćenje vodnih snaga. Planska komisija Narodne Republike Srbije je odobrila projekat 1948. godine. Prema tom projektu bilo je predviđeno da se ceo gornji deo toka Raške iskoristi u jednoj stepenici.

Gradnja elektrane je započela u drugoj polovini 1948. godine i radovi su dobro napredovali. Međutim, zbog političkih okolnosti, nakon donošenja Rezolucije Informbiroa 1948. godine, kada su socijalističke zemlje, sa Sovjetskim Savezom na čelu, obustavile svaku vrstu ekonomske pomoći Jugoslaviji, prestala je i isporuka svih ugovorenih generatora, turbina i druge opreme za izgradnju elektrana. Ministarstvo elektroprivrede je 1949. donelo uredbu o jednoobraznosti projekata za hidroelektrane za celu zemlju, na osnovu koje je bilo neophodno uskladiti i idejni i glavni projekat. Izgradnja elektrane je zaustavljena i izbrisana iz plana investicija. Građevinsko preduzeće je demontiralo svoje barake i preselilo sav inventar na druga gradilišta.

U januaru 1950. Komitet za vodoprivredu je napavio još jedan idejni projekat, koji je odobrilo Ministarstvo elektroprivrede.

Tokom gradnje je korišćena pomoćna hidroelektrana u stambenoj zgradi za čuvanje ulazne građevine i za mašinistu crpne stanice rasutih izvora, prema ideji inženjera Bogoljuba Uroševića, koji od Generalne direkcije elektroprivrede Srbije uspeo da obezbedi potrebnu elektromašinsku opremu za pomoćnu elektranu.

Gavni projektant u svim fazama je bio inženjer Pajo Šulentić. Nakon odobrenja se nastavilo sa započetim radovima i gradnja je završena jula 1953. godine. To je bila druga posleratna hidroelektrana na području Sandžaka, nakon HE Seljašnica.

Literatura

• Roslavcev, C (2015). Muslibegović, Alma, ur. „Iz istorije elektroprivrede - Put gradnje HE „Raška“”. Energija EPS. Beograd: EPS. 6. ISSN 2406-3185. Arhivirano iz originala 28. 05. 2018. g. Pristupljeno 14. 03. 2018.